Evropska komisija pozdravila je danas politički sporazum koji je postignut između Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o Evropskoj uredbi o slobodi medija, koju je Komisija predložila u septembru prošle godine.
Nova pravila će bolje zaštititi uređivačku nezavisnost, medijski pluralizam, obezbediti transparentnost i pravičnost i doneti bolju saradnju medijskih vlasti kroz novi Evropski odbor za medije, što uključuje garancije bez presedana za novinare da slobodno i bezbedno obavljaju svoj posao, navodi se u saopštenju EU Info centra.
Kako se ističe, ovaj novi set pravila će, takođe, obezbediti da mediji – javni i privatni – mogu lakše da rade preko granica na unutrašnjem tržištu EU, bez pritiska i uzimajući u obzir digitalnu transformaciju medijskog prostora.
Evropska uredba o slobodi medija će zaštititi uređivačku nezavisnost tako što će se zahtevati od država članica da poštuju efektivnu uređivačku slobodu pružalaca medijskih usluga, uz poboljšanje zaštite novinarskih izvora, uključujući i borbu protiv upotrebe špijunskih softvera.
Osiguraće nezavisno funkcionisanje medija javnih servisa, uključujući garantovanje adekvatnih, održivih i predvidljivih finansijskih sredstava i negovanje transparentnosti u imenovanju direktora ili članova upravnih odbora javnih servisa.
Garantovaće transparentnost vlasništva nad medijima kroz objavljivanje ciljanih zahteva za informacijama – na primer, pravna imena, kontakt detalji i vlasništvo.
Obezbediće mere zaštite od neopravdanog uklanjanja medijskog sadržaja od strane veoma velikih onlajn platformi, određenih u skladu sa Zakonom o digitalnim uslugama, ako je sadržaj proizveden u skladu sa profesionalnim standardima, ali se smatra nekompatibilnim sa uslovima i odredbama samih platformi.
Uvešće pravo prilagođavanja medijske ponude na uređajima i interfejsima, kao što su povezani televizori, omogućavajući korisnicima da promene podrazumevana podešavanja tako da odražavaju njihove preferencije.
Osiguraće da države članice pruže procenu uticaja koncentracije medijskog tržišta na medijski pluralizam i uređivačku nezavisnost putem testova pluralizma medija, kao i transparentniju metodologiju merenja publike za pružaoce medijskih usluga i oglašivače, kako bi se ograničio rizik od preuveličanih ili pristrasnih podataka o publici.
Utvrdiće uslove za opredeljivanje državnog oglašavanja pružaocima medijskih usluga i onlajn platformama, kako bi se obezbedila transparentnost i sprečila diskriminacija.
Novi nezavisni Evropski odbor za medijske usluge biće uspostavljen u skladu sa Evropskom uredbom o slobodi medija, a sastojaće se od nacionalnih medijskih vlasti ili tela i pomagaće mu sekretarijat Komisije.
Zadatak će mu biti da promoviše efikasnu i doslednu primenu okvira medijske uredbe EU, između ostalog davanjem mišljenja o uticaju koncentracija medijskog tržišta koje bi mogao da utiče na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta medijskih usluga, kao i pružanjem podrške Komisiji u pripremi smernica o medijskim regulatornim pitanjima.
Odbor će, takođe, koordinirati mere u vezi sa medijima van EU koji predstavljaju rizik po javnu bezbednost i organizovaće strukturirani dijalog između veoma velikih onlajn platformi, medija i civilnog društva.
Postignuti politički sporazum sada podleže formalnom odobrenju Evropskog parlamenta i Evropskog saveta. Kada bude zvanično usvojena i objavljena u Službenom listu Evropske unije, uredba će biti obavezujuća u celini i direktno će se primenjivati u svim članicama nakon 15 meseci.
IZVOR: Danas
Kako botovanje na društvenim mrežama može uticati na odluke građana Srbije?
Iako postoje različite vrste botovanja, u političke, marketinške i razne druge svrhe, u Srbiji se ono najčešće odnosi na organizovano hvaljenje vlasti ili etiketiranje opozicije. S druge strane, botovanje može biti način da se ljudi zastraše, posebno ako se uzme u obzir da su građani svesni da iza toga ne stoje roboti već drugi, njima poznati ili nepoznati ljudi.
Da često i sami političari naručuju komentare za propagiranje određenih vesti, stavova i ideja, potvrđuje i činjenica da je početkom jula tekuće godine objavljen navodni spisak botova i lažnih naloga na društvenim mrežama, zaduženih za širenje i podržavanje vlastodržačkih stavova.
Naime, tada je obelodanjeno oko 14.000 naloga, iza kojih stoje pod imenom i prezimenom osobe iz različitih opština, neretko zaposlene u javnim službama. Takođe, najčešće je bio slučaj da jedna osoba ima više naloga, i to na različitim društvenim mrežama, od Tvitera do Instagrama i Fejsbuka.
Veza partije i državnih resursa – infrastruktura za botove
Koliko sve to može imati negativan uticaj na društvo, za Danas potvrđuje Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja, koji kaže da, prema poslednjem istraživanju, čak 43 odsto građana Srbije smatra da nije pametno govoriti ono što se misli.
– Botovi služe da ovakvo stanje prodube. Botovanje ima efekta jer se stvara uplašeno društvo, a cilj fabrike botova jeste ubijanje javnosti. S tim u vezi, BIRODI je predao inicijativu Tužilaštvu za organizovani kriminal da istraži fabrike botova ljudi na vlasti, ali su se oni proglasili nenadležnim, i naš predmet prosledili Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Upravo to upućuje na zaključak da je veza partije i državnih resursa infrastruktura za botove, kaže Gavrilović.
On dodaje da botovanje može uticati i na bojkotovanje izbora, tako što se učesnici koji su protiv vlasti predstavljaju negativno, posebno kada je reč o biračkom telu koje je neopredeljeno.
– Mogu imati uticaj i na izbornu apstinenciju, pre svega zbog negativnog predstavljanja aktera sa strane opozicije. Misija botovanja i jeste da utiče na slobodu govora, kako bi u društvu došlo do cenzure i autocenzure, kod građana, ali i u medijima, zaključuje Gavrilović.
Sa njim je saglasna i profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu i Fakultetu političkih nauka Tamara DŽamonja Ignjatović, koja je mišljenja da masivnost botovskih komentara može uticati na iskazivanje slobode mišljenja, jer, kako kaže, inače ih „naručioci“ ne bi toliko koristili i finansirali.
– To je angažovana čitava vojska ljudi, samim tim i dosta finansijskog ulaganja, što znači da je neko procenio da se isplati. Oni služe tome da pripreme javno mnjenje na nešto, i u toj funkciji postoje. Ipak, stepen i smer uticaja na mišljenje najviše zavisi od toga ko je primalac poruke. Neko se sa određenim komentarom može slagati, dok druge može učvrstiti u stavu da je ono što botovi pišu – neadekvatno, ističe naša sagovornica.
S druge strane, kada se radi o targetiranju određenih ljudi od strane botova, psihološkinja dodaje da iza svih komentara stoje žive osobe, koju meta napada zna ili ne zna, ali da je, prema njenom viđenju, bolje znati „sa kim se ima posla“.
– Verovatno je veći stepen razočarenja ili prezira ukoliko se zna ko je osoba koja targetira. Sa druge strane, s obzirom na to da ljudi uvek strepe od nepoznatog, čini se korisno znati identitet, kako bi se znalo sa kim se ima posla. Kada je neko anoniman, neizvesnost traje, jer može biti bilo ko, ističe Džamonja Ignjatović, uz napomenu da, ako se radi o konkretnim pretnjama, komentari imaju drugu težinu, jer se, prema njenim rečima, nikada sa sigurnošću ne može tvrditi da li će neko preduzeti agresivnu akciju.
Ipak, što je mesto manje, veća je šansa da se ljudi uzajamno poznaju, samim tim, i da prepoznaju osobe sa pomenutih spiskova. To u izvesnoj meri može predstavljati neugodnost i po jednu, i po drugu stranu.
Botovanje kao način vladanja
To za Danas potvrđuje Bogdan Radovanović iz Inicijative za Požegu, koji kaže da u manjim sredinama uglavnom svi znaju „ko šta radi“, te da spiskovi i nisu bili preveliko iznenađenje za građane mesta u kome živi.
– Anonimnost daje hrabrost uglavnom kukavicama, u konkretnom slučaju onima koji znaju da rade nemoralne stvari. U manjim lokalnim sredinama uglavnom svi sve znamo, tako da ovo poslednje razotkrivanje botovske mašinerije za nas ne predstavlja nikakvu novost, kaže naš sagovornik.
Radovanović ističe i da botovanje u našoj zemlji ne predstavlja samo način sabotiranja, već i sredstvo vladanja, i to duže od 10 godina, te da masovnost botova ima efekta i u izazivanju straha. Takođe, mišljenja je da botovanje sve manje ima uticaja na izbornu apstinenciju, posebno kada je reč o manjim mestima, gde se, kako kaže, javlja jedan novi optimizam kod ljudi, kojima je dosta takvog (pred)izbornog inženjeringa.
– Taj optimizam i želja za promenom kod brojnih političkih apstinenata rađa se, između ostalog, i iz prkosa tom načinu pritisaka onih na vlasti na svoje članove i simpatizere, koji su sami po sebi ucenjeni da rade prljave stvari. Moje mišljenje je da je tim ljudima potrebna ljubav i zagrljaj, kako bi shvatili da se neće ništa strašno dogoditi kada odluče da se odupru. Zato je veoma važno da se aktiviraju i oni koji se do sada nisu interesovali za političke procese, ali su shvatili da je društvo do te mere kontaminirano, tako da je nemoguće da se dodatno obeshrabre apstinenti, zaključuje Radovanović.
IZVOR: Danas