TikTok ima ogromnu količinu eksplicitnog sadržaja, kom deca lako pristupaju. Automatska moderacija na ovoj video društvenoj mreži često ne registruje štetan sadržaj, dok istovremeno greškom ponekad uklanja korisne edukativne materijale, navode istraživači Sonja Petrović i Milovan Savić u svom autorskom tekstu za The Conversation.
Izazovi sa kojima se TikTok suočava u moderaciji sadržaja ukazuju na potrebu za jačanjem medijske pismenosti među mladima i proaktivnom ulogom roditelja u edukaciji o rizicima na internetu, dodaje se u analizi.
Platforma koja je naročito popularna među mladima se suočava sa problemom balansiranja između privlačenja korisnika i očuvanja bezbednog onlajn okruženja.
Korisnici izveštavaju o „nepravdi“ u TikTok-ovoj politici moderacije, posebno kada je u pitanju LGBTQ+ zajednica.
Kreatori sadržaja, s druge strane, uspešno koriste TikTok za promociju pornografskih materijala, što može doprineti „širenju štetnih rodnih stereotipa i nezdravog odnosa prema seksu“.
Takav sadržaj može negativno uticati na mentalno zdravlje i formiranje stavova mladih.
Iako TikTok nudi mogućnosti za širenje pozitivnih i obrazovnih sadržaja, ovi materijali često ostaju u senci senzacionalističkih i provokativnih videa. Postoji potreba za većim fokusom na edukativni sadržaj koji može pomoći mladima da razviju zdraviji odnos prema seksualnosti i identitetu.
IZVOR: Nova ekonomija https://novaekonomija.rs/vesti-iz-sveta/eksplicitni-sadrzaji-na-tiktok-u-mogu-uticati-na-mlade
Polovina stručnjaka misli da je značaj veštačke inteligencije „precenjen“
Više od polovine anketiranih profesionalaca u tehnološkoj industriji smatra da je veštačka inteligencija precenjena, prema najnovijoj anketi koju je sprovela platforma Retool. Anketa „Stanje veštačke inteligencije“ uključila je preko 1.500 ljudi iz različitih oblasti tehnološke industrije, uključujući softverske inženjere, poslovne lidere, izvršne direktore, i dizajnere.
Glavno pitanje istraživanja bilo je koliko pravedno je veštačka inteligencija ocenjena. Samo 23 odsto ispitanika smatra da je značaj AI tehnologije adekvatno prepoznat, dok četvrtina veruje da je značaj (ili opasnost) potcenjena.
Nasuprot tome, čak 51,6 odsto ispitanika je ocenilo veštačku inteligenciju kao precenjen koncept.
Veštačka inteligencija (AI), kao tehnologija koja je brzo prešla iz tehnoloških margina u globalni fenomen, privlači pažnju i investicije širom sveta.
Zanimljivo je da je najpozitivnije mišljenje o AI imao menadžment u kompanijama i naučnim institucijama, koji često generativnu AI vidi kao sredstvo za smanjenje troškova zamenom radne snage.
S druge strane, zaposleni koji nisu na rukovodećim pozicijama, a koji će verovatno koristiti AI na radnom mestu (ukoliko ih AI ne zameni), većinom su smatrali da je značaj veštačke inteligencije precenjen.
Ovaj skepticizam prema AI može biti posledica izazova identifikovanih u delu ankete posvećenom „bolnim tačkama u razvoju AI aplikacija“. Skoro 40 odsto ispitanika je kao glavnu brigu za primenu tehnologije navelo tačnost odgovora popularnih AI rešenja na tržištu, a zatim sledi bezbednost podataka, povezani troškovi.
Iako mnogi smatraju da je AI precenjena, samo 14,4 odsto ispitanika je reklo da njihovi poslodavci preteruju u investicijama u ovu tehnologiju. To ukazuje na to da zaposleni prepoznaju važnost i potencijal AI-ja na radnom mestu, čak i ako ne veruju da će imati revolucionarni uticaj na svet.
Dodatno, 77,1 odsto učesnika ankete navelo je da njihove kompanije preduzimaju korake ka implementaciji AI-ja na radnom mestu. Velika većina očekuje da će AI u narednih pet godina ili donekle ili značajno promeniti njihove poslove i industriju.
„Revolucija AI-ja je detaljno praćena, ali mnogo manje se zna o konkretnim primenama, naročito u poslovnom sektoru. Ovo istraživanje smo sproveli jer neće biti moguće iskoristiti puni potencijal AI-ja bez razumevanja načina primene ovih sistema. Naši nalazi jasno pokazuju da AI ne zamenjuje većinu tehničkih poslova, ali ih značajno preoblikuje, a ljudi se okreću tehnologijama koje im omogućavaju da unaprede i ojačaju svoj rad“, rekao je Dejvid Hsu, izvršni direktor i osnivač Retool-a.
IZVOR: Nova ekonomija