Tviter je danas preplavljen porukama korisnika koji se opraštaju.
Hešteg #RIPTwitter je postao veoma popularan dok korisnici pokušavaju da sačuvaju vlastite podatke.
Takođe pronalaze alternativna mesta gde mogu ih skladište.
Tako je Martin Luis, koji ima dva miliona pratilaca na Tviteru, otvorio nalog na društvenoj mreži Mastadon, iako priznaje da još ne zna kako se ona koristi.
Ilon Mask, novi vlasnik Tvitera, poznat po tome da prati trendove, tvitovao je mim nadgrobne ploče na kojoj se nalazi logo društvene mreže.
Sve više radnika napušta kompaniju, polovinu radne snage je otpustio Mask nedelju dana posle kupovine platforme, a mnogo više njih odlučilo je da ode posle mejla novog vlasnika u kojem govori o uslovima koje želi da uvede i prekovremenom radu.
Dosta onih koji odlaze su, prema njihovim biografijama na Tviteru, inženjeri, programeri i koderi – ljudi koji su važni u funkcionisanju platforme.
Razmotrimo dve najveće ranjivosti koje bi mogle veoma brzo da obore plavu pticu.
Da li može da se hakuje?
Prva i najočiglednija rana bila bi katastrofalno hakovanje.
Tviter, kao i svi veliki internet sajtovi (među njima i BBC), biće stalno na udaru loših momaka, čak i na državnom nivou, koji žele da naprave štetu.
Svi svetski lideri, političari i poznate ličnosti imaju lične naloge na Tviteru sa milionima pratilaca što je savršeno za hakere koji žele da mnogo ljudi vidi njihovu prevaru, što se već i dešavalo.
Ili možda samo žele da nestane profil, pa ga bombarduju veb saobraćajem da vide da li će biti preopterećen i na taj način se isključiti.
Ovakvi pokušaji će se stalno dešavati – to je stalna bitka.
Sajber bezbednost je, ili bi barem trebalo da bude, važan deo svakodnevnog poslovanja kompanija u 21. veku.
Prošle nedelje je otišla šefica Tvitera za sajber bezbednost, Lea Kisner.
Nije poznato da li je zamenjena.
Tviter takođe nema tim za komunikaciju, tako da ne postoji lak način da se kompanija direktno pita.
Bezbednost Tvitera će verovatno biti prilično snažna.
Ne možete da pokrenete sajt koji koristi 300 miliona ljudi svakog meseca, a da je sve to loše povezano.
Ipak, ta snaga zahteva kontinuirano održavanje.
Razmislite o vašem telefonu ili laptopu i redovnim bezbednosnim ispravkama koje morate da instalirate.
To je zato što se redovno otkrivaju nove ranjivosti, pukotine u oklopu za koje niste znali da ih imate, a posao je provajdera da vam pošalje ispravku.
Serveri pod pretnjom
Druga moguća katastrofa bila bi da se serveri isključe, ili u slučaju da ih neko namerno onesposobi, ili greškom tokom rutinskog održavanja koje nije pravilno nadgledano.
Bez servera – nema ni Tvitera (ili Fejsbuka i Instagrama, ili bilo kog drugog oblika digitalnog sveta).
Serveri, snažni računari, zapravo su fizička tela svih ovih platformi koji se nalaze u data centrima, skladištima punim ovakvih kompjutera i centrale za sve internet poslove.
Može se reći da se svet vodi putem servera.
Kao što možete i da zamislite, sve ove mašine dosta se zagrevaju, pa data centri moraju da se hlade i moraju stalno da imaju.
Serveri moraju da se održavaju i menjaju, kako bi podaci bili premešteni sa jednog na drugi.
Sve to može da krene pogrešnim tokom, i sve bi bilo dramatično ukoliko dođe do kvara.
Nuklearna opcija
Ilon Mask sve ovo zna, naravno, i hajde da ne pretpostavljamo da ne zna.
Međutim, on može da se pravi nevešt.
Ne znamo ko trenutno nadgleda bezbednost Tviter.
Međutim, juče mi se desilo nešto što me je nateralo da razmislim da li nas posmaatra mnogo više ljudi iz Tvitera nego što mislimo.
Ispričala sam priču o astronomkinji koja je ostala bez profila kada je pogrešno upotrebila automatizovane alatke za moderiranje.
Niko iz Tvitera ili iz drugim Maskovih firmi joj nije odgovorio, niti stupio u kontakt sa njom, ali je njen nalog vraćen kasnije tog dana.
Neko je, negde unutar Tvitera, obratio pažnju. Možda ih ima još koji upravo to rade.
Uvek postoji nuklearna opcija da Mask proglasi bankrot, a Tviter se ugasi.
IZVOR: BBC