Analizirajući debatne emisije na Radio-televiziji Srbije, Demostat je došao do zaključka da ove emisije nisu deo stalne programske šeme, već se emituju „ad hok“. Na ovaj način Javni servis pokušava da stvori privid postojanja debate i dijaloga političkih neistomišljenika. Ovakve debate predstavljaju „fasadu“ iza koje se krije nepostojanje pluralizma mišljenja i ravnomerne zastupljenosti svih relevantnih političkih aktera (i vlasti i opozicije).
Često u ovakvim emisijama gosti nisu samo predstavnici političkih partija, ali dominiraju učesnici koji zastupaju provladine stavove. Na ovaj način pokušavaju da stvore utisak o ravnomernoj zastupljenosti stavova vlasti i opozicije. Čak i u ovakvom formatu nema kritičkog mišljenja.
Na osnovu detaljne analize koju smo sproveli zaključili smo da građani nisu dovoljno informisani, odnosno da nemaju priliku da čuju kritičke stavove. Debatne emisije koje su bile predmet našeg monitoringa razvile su različite metode suzbijanja suštinske kritike, svesno pretvarajući dijalog u farsu, nadvikivanje, vikanje, ponekad i vređanje, dok voditelj ne kontroliše i ne usmerava razgovor.
Tako se pokušaji dijaloga pretvaraju u simulaciju i privid debate, dok prave diskusije i sučeljavanja stavova nema.
Podsećamo da je Radio-televizija Srbije po Zakonu o javnim medijskim servisima u obavezi da (na osnovu člana 7, stava 4) poštuje i podstiče pluralizam političkih, verskih i drugih ideja i omogućava javnosti da bude upoznata sa tim idejama, ne služeći interesima pojedinih političkih stranaka i verskih zajednica, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu i interesu.
Kako Demostat ocenjuje, RTS nema stalne debatne emisije, a one koje se emituju ne ispunjavaju profesionalne standarde. U poređenju sa javnim medijskim servisima zemalja u regionu, kao i u razvijenijim zemljama Evropske unije, debate na RTS-u se ređe emituju, odnosno nisu deo stalne programske šeme.
Debatna emisija „Dijalog“ emituje se u okviru Jutarnjeg programa Prvog programa RTS-a, ali nije deo stalne programske šeme, već se emituje „ad hok“. Taj format počinje nekoliko minuta posle deset sati ujutru, dakle u vreme kada je većina radno aktivnog stanovništva već uveliko na poslu.
U toku 2023. godine, koja je imala 52 sedmice „Dijalog“ se emitovao samo dvadesetak puta, što znači da nije emitovan 30 puta, odnosno više od pola godine. Emitovan je 14 puta od januara 2023, pa sve do raspisivanja izbora početkom novembra. Od 1. novembra do 15. decembra emitovano je još 5 emisija. Ove godine, emitovanje je počelo 22. februara i do aprila je emitovano 6 emisija. Nije emitovan ceo januar i skoro ceo februar.
Reč je o debatama sa dva učesnika – predstavnika vlasti i opozicije. Predstavnici opozicije veoma retko uspevaju da dođu do reči jer je, gotovo po pravilu, predstavnik vlasti agresivniji.
Kao po pravilu razgovor se pretvara u svađu i optužbe. Način na koji se razgovara je daleko od civilizovanog, a reakcija voditelja najčešće izostaje ili i kada je ima gotovo da ne utiče na tok razgovora.
Tokom prošle godine i prva tri meseca 2024. u „Dijalogu“ je učestvovalo dvadesetak predstavnika vlasti i opozicije.
Debatnog formata je i emisija simboličkog naziva „Takovska 10“, koja je 2023. godine poslednji put emitovana 31. oktobra, znači nije emitovana u novembru i decembru. Kao ilustraciju navešćemo primer da od 52 nedelje u 2023.
„Takovska 10“ je emitovana samo 28 puta, a u toku 24 nedelje u 2023. nije emitovana. Znači da gotovo šest meseci u toku prošle godine nije emitovana.
U ovoj godini u toku 18 nedelja emitovano je 14 emisija. Prva emisija emitovana je 9. januara ove godine.
Ove debate se ne emituju svake sedmice, i nisu uvek političke sadržine, već se obrađuju i pojedine društvene, ekonomske i spoljnopolitičke teme.
Tokom prošle i ove godine emitovano je oko 15 emisija u kojima su učestvovali političari, što znači da je samo oko trećine emisija bilo tog tipa. Generalno govoreći, emisija ima četiri učesnika, ali taj broj ponekad varira – jedan, dva ili tri.
Prema analizi Demostata, ako su emisije političke sadržine, debate često prelaze u nadvikivanje, učesnici jedni drugima upadaju u reč, međusobno se prekidaju, mogu se čuti i uvrede. Političari skreću sa teme i ne libe se da vređaju svoje političke protivnike. Gledaocima je veoma teško da uopšte čuju šta učesnici debate govore.
Primetno je da u emisiji „Takovska 10“ kada su u pitanju spoljnopolitičke i ekonomske teme, učestvuju maltene isključivo gosti koji su provladino ili, znatno ređe, neutralno orijentisani. Ako kritičkih glasova i ima, primetno je da su u manjini u emisiji, odnosno da od, recimo, četiri gosta, samo jedan ima kritički orijentisan stav prema vlastima u Srbiji.
„Najdugovečnija“ debatna forma na Javnom servisu jeste „Reč na reč“, koja se emituje od 2012. godine kao zajednička produkcija Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i RTS-a. Emituje se iključivo u okviru predizborne kampanje. Predstavlja najočigledniji neuspeo pokušaj da se prikaže postojanje pluralizma mišljenja.
„Reč na reč“ počeo je sa emitovanjem u toku kampanje za parlamentarne izbore sa ciljem da informiše građane o stavovima političkih stranaka koje učestvuju na izborima. Iako je zamišljena kao dijalog predstavlja najočitiji primer fasade debate. Samo pristustvo predstavnika različitih političkih partija (vlasti i opozicije) ne znači da dijalog postoji.
Ako analiziramo sadržaj i pravila, potpuno je jasno da i ovde ne postoji mogućnost da predstavnici opozicije, koji su po pravilu, u manjini, iznesu svoje stavove bez prekidanja, upadanja u reč i vređanja. Funkcija voditelja svela se na podsećanje koliko ko ima vremena da odgovori na određeno pitanje i opomenu da je vreme prekoračeno.
Od osmoro učesnika, koliko ih je nekada bilo, stiglo se do broja četiri, ali takvo smanjenje broja gostiju, nažalost, nije doprinelo kvalitetu sadržaja.
Tokom prošle godine, kako se može videti na Youtube kanalu RTS, emitovano je sedam epizoda emisije „Reč na reč“, i to od 14. novembra do 13. decembra, tokom predizborne kampanje za izbore koji su održani 17. decembra.
Još jedna debatna emisija koja se emituje na Prvom programu RTS je „Oko“, ali se u praksi u tom terminu češće emituje „Oko magazin“, koji nije debatna, već emisija kolažnog tipa. „Oko“ obrađuje političke, spoljnopolitičke, ekonomske, društvene teme, kao i priče iz kulture.
U „Oku“ su gosti najčešće ili provladine ili neutralne orijentacije, dok mesta za kritičke glasove gotovo i da nema.
Zaključak ove analize je da je neophodno građanima omogućiti da se informišu putem Javnog servisa o svim važnim temama u društvu. Jedna od najvažnijih funkcija RTS-a je da građanima predstavi sve stavove relevantnih političkih činilaca.
Dobri primeri javnih servisa Hrvatske i Crne Gore
Na javnim servisima Hrvatske (HRT) i Crne Gore (RTCG) u emisijama političke sadržine zastupljeni su i predstavnici vlasti i opozicije.
Hrvatski javni medijski servis (HRT) u svojoj stalnoj programskoj šemi nudi svojim gledaocima debatne emisije svakog radnog dana, osim petka u prime time.
Emisija „Otvoreno“ je centralna debatna emisija u udarnom terminu na prvom programu HRT, svakog radnog dana, osim petka. U emisijama su ravnomerno zastupljeni predstavnici vlasti i opozicije, gosti koji imaju kritičke stavove po raznim značajnim društvnim pitanjima. U emisijama su ravnomerno zastupljeni oni koji su kritični u odnosu na vlast.
Takođe, u programskoj šemi Prvog programa Javnog servisa Hrvatske emituje se „Labirint“, emisija koja se emituje jednom sedmično i bavi se društvenim problemima i fenomenima.
Za razliku od RTS, hrvatski prvi program javnog medijskog servisa u emisije koje se emituju u veoma gledanim terminima, poput najdugovečnijeg talk show-a „Nedjeljom u 2“, dovodi i kritičare vlasti, ne samo iz sveta politike, već i nauke, kulture, ekonomije, sporta.
Na Radio-televiziji Crne Gore postoji neuporedivo veći broj debatnih emisija nego što je to slučaj na Javnom servisu Srbije. Svakodnevno se emituju emisije koje obrađuju različite društveno-političke teme i to ne samo sa predstavnicima političkih partija, već i sa stručnjacima iz određenih oblasti, predstavnicima civilnog društva i drugih medija. Emituju se u okviru stalne programske šeme. Većina ovih emisija emituje se nakon Dnevnika 2 u udarnom večernjem terminu.
Emisija „Budimo budni – Pitajte Vladu“ emituje se jednom sedmično. Predstavnicima vlasti pitanja postavljaju novinari i stručnjaci iz civilnog sektora iz različitih oblasti.
Još jedna važna debatna emisija, koja se emituje na sva tri programa Javnog servisa jeste „Pres pretres“, u kojoj debatuju urednici drugih medija i predstavnici civilnog sektora.
Isključivo o političkim temama govori se u debatama pod nazivom „Argumenti“, dok se o ekonomskim pitanjima debatuje u „Okviru“.
Važno je pomenuti i emisije „Stav“, „Naglas“ „TV Duel“, u kojima se takođe debatuje o aktuelnim temama sa različitim sagovornicima.
Prema oceni Demostata, razgovori u okviru debate su mahom civilizovani i građani imaju priliku da čuju različita mišljenja i stavove.
IZVOR: Danas