Odbor za evropske integracije Narodne skupštine Srbije prihvatio izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, uz konstataciju da izmene nisu suštiske.
Odbor za evropske integracije Narodne skupštine Srbije održao je danas svoju petnaestu sednicu sa početkom u 12.00 časova.
Na dnevnom redu sednice našlo se usvajanje zapisnika sa Trinaeste i Četrnaeste sednice Odbora, kao i razmatranje više predloga zakona koje je podnela Vlada Republike Srbije.
Članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima, zatim Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju , kao i Predlog zakona o zaštiti vazduha.
Takođe, na sednici je razmatrano određivanje delegacije Odbora koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji će biti održan 3. i 4. jula 2025. godine u Kopenhagenu.
Na samom početku sednice saopštene su izmene Zakona o elektronskim medijima, uz konstataciju da same izmene nisu suštinske, te iz tog razloga ne iziskuju javnu raspravu.
Kao jedna od značajnijih izmena izdvojena je tačka koja se odnosi na odgovornost Saveta REM-a prema Skupštini Srbije, uz izraženu zabrinutost da originalni nacrt zakona dovodi u pitanje samostalnost ovog tela.
Tijana Perić Diligenski (SRCE) navela je da su izmene i dopune zakona jasne, ali je dodala da se novi zakon ne razlikuje značajno od prethodnog, ocenivši da mu je glavni cilj da bude deo šireg seta medijskih zakona.
Istakla je i da zakon, kako je formulisano, podstiče autocenzuru pružalaca medijskih usluga, izražavajući zabrinutost zbog takvog pristupa.
Naglasila je da je ključno pitanje kako sankcionisati govor mržnje, podsetivši i na zabrinutost koju je povodom tog pitanja izrazio Turk tokom nedavne posete Beogradu.
Perić Diligenski poručila je da, ukoliko se dosledno bude primenjivao ovaj zakon, „Pink i Informer neće imati šta da emituju“.
Zdravko Mladenović (SNS) izjavio je da je znatno više zabrinut zbog toga ko reguliše N1 i Novu, budući da su oni registrovani u Luksemburgu i ne podležu nadležnosti REM-a. Optužio ih je za dehumanizaciju političkih neistomišljenika i izražen govor mržnje.
Robert Kozma (ZLF) upitao je šta je motivisalo Ministarstvo da predloži izmene zakona, izrazivši uverenje da je reč o pokušaju ispunjavanja očekivanja Evropske unije i otvaranju novog pregovaračkog klastera.
Naglasio je da je zakon od velike važnosti, posebno u kontekstu trenutne situacije u medijima u Srbiji, te istakao da u takvim okolnostima javna rasprava ne bi smela da izostane.
Milan Radin (SNS), potpredsednik Odbora, takođe se obratio tokom sednice, u velikoj meri složivši se sa Mladenovićem. Ponovo je naglasio zabrinutost zbog neregulisanosti prekograničnih medija.
Nakon rasprave, odbor je većinom glasova prihvatio izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju takođe je jednoglasno usvojen nakon rasprave. Glavna tačka sporenja bila je reklamiranje igara na sreću i alkoholnih pića.
Poslanici opozicije izrazili su zabrinutost zbog oglašavanja kockarnica, ističući potrebu za jasnijom regulativom. Takođe su ukazali na problem što se takve reklame uglavnom emituju tokom sportskih događaja, koje prate pretežno mladi ljudi.
Pored toga, istaknuto je da je neophodno preciznije definisati pojam „alkoholno piće“, budući da zakon trenutno ne sadrži jasnu odredbu. Kao primer dovedeno je reklamiranje kefira, koji prirodno sadrži minimalne količine alkohola.
Predlog zakona o zaštiti vazduha takođe je predstavljen tokom sednice.
Perić Diligenski (SRCE) poručila je tokom rasprave da je glavni propust ovog zakona to što se nedovoljno govori o izvorima zagađenja vazduha i činjenici da za njih ne postoje jasno definisane regulative. Istakla je da je usklađivanje sa evropskim politikama lep sentiment, ali da je Srbija znatno siromašnija zemlja, te da zakon u ovakvom obliku ima brojne nedostatke.
Takođe je ocenila da stručna javnost nije imala dovoljno učešća u izradi zakona, kao i da nedostaju biološke mere zaštite životne sredine, poput pošumljavanja.
Smatra da monitoring kvaliteta vazduha mora biti češći, predlažući izveštavanje na svaka četiri sata, uz davanje predikcija za naredne dane, u cilju efikasnije prevencije.
redlog zakona o zaštiti vazduha izglasan je nakon rasprave, a nakon toga, bez rasprave, prihvaćen je i predlog sastava delegacije Odbora koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK).