Nedavno istraživanje Rojtersovog Instituta otkriva zabrinjavajući trend: sve veći broj ljudi širom sveta izbegava da prati vesti, opisujući ih kao dosadne i depresivne. Prema podacima, 39% svetskog stanovništva trudi se da izbegne medijski sadržaj, što je značajan porast u odnosu na 29% iz 2017. godine.
Prezasićenost informacijama i pad kvaliteta
Profesorka Fakulteta političkih nauka, Aleksandra Krstić, ističe da prezasićenost medijskim sadržajem igra ključnu ulogu u ovom fenomenu. “Na svetskom nivou ima previše vesti i ljudi su svakodnevno izloženi najrazličitijim informacijama, što ih obeshrabruje da prate takvu količinu sadržaja”, kaže Krstić. Ona napominje da pojedini mediji dnevno objavljuju između 300 i 400 naslova, što je preopterećenje čak i za najvernije čitaoce.
Krstić veruje da ovo istraživanje šalje snažnu poruku tradicionalnim medijima i digitalnim platformama da je neophodno fokusirati se na kvalitet umesto kvantiteta. “Publika želi tekstove koji pružaju kontekst, tumače događaje i pomažu im da se snađu u moru informacija”, dodaje ona.
Problemi sa kvalitetom i manipulacijom
Novinar Nedim Sejdinović ističe da su optimisti nekada verovali da će nove tehnologije omogućiti bolje informisanje građana, ali se pokazalo da je internet često zloupotrebljavan. “Manipulanti i promoteri lažnih vesti uspešno koriste internet za širenje dezinformacija, što vodi do ‘stravične kakofonije’ od koje ljudi beže u ‘unutrašnje azile'”, objašnjava Sejdinović.
Psihološki odbrambeni mehanizmi
Profesorka psihologije Tamara Dažamonja Ignjatović smatra da je izbegavanje vesti oblik psihološkog odbrambenog mehanizma. “Ljudi se štite od loših vesti i osećaja bespomoćnosti. Vode se logikom da ako ne znaju za nešto, to onda praktično ne postoji”, kaže ona, dodajući da iako ova strategija nije idealna, ona je razumljiva sa stanovišta psihološke odbrane.
Potreba za informisanjem
Potpredsednik Udruženja novinara Srbije, Slobodan Ćirić, ukazuje na paradoks izbegavanja vesti. Citirajući crnohumornu definiciju vesti kao onoga što neko želi da sakrije, on naglašava da je ignorisanje vesti kratkoročno rešenje koje može imati bolne posledice. “Vesti su deo naših života, sviđale nam se ili ne”, zaključuje Ćirić.
Zaključak
Dok broj ljudi koji izbegavaju vesti raste, jasno je da se suočavamo sa kompleksnim problemom koji uključuje prezasićenost informacijama, pad kvaliteta medijskog sadržaja i psihološke odbrambene mehanizme. Mediji i platforme za proizvodnju sadržaja moraju se prilagoditi i fokusirati na pružanje kvalitetnih, kontekstualnih informacija kako bi povratili poverenje i interesovanje publike.
ORIGINAL: Danas