Evropski parlament je usvojio Akt o veštačkoj inteligenciji (AI Act) sa velikom većinom glasova, što je označeno kao značajan korak ka regulisanju veštačke inteligencije u EU. Međutim, dok su političari slavili usvajanje ovog akta, organizacije za ljudska prava i slobodu govora podižu glasove kritike, tvrdeći da su ljudska prava ostavljena u drugom planu.
AI Act propisuje regulaciju sistema veštačke inteligencije koji utiču na širok spektar oblasti, uključujući interakciju s ljudima, nadzorne sisteme i generisanje deepfake sadržaja. Dok su kazne za nepoštovanje ovih pravila visoke, organizacije za ljudska prava ukazuju na nedostatke u zaštiti građanskih sloboda.
Access Now, međunarodna organizacija za digitalna prava, upozorava da neke od najopasnijih primena veštačke inteligencije nisu klasifikovane kao nedopustivi rizik, uključujući masovni biometrijski nadzor i prediktivne policijske sisteme. Takođe, ističu da su bezbednosne službe izuzete od zahteva za transparentnošću, što može dovesti do zloupotrebe moći.
Article 19, organizacija posvećena slobodi govora i informisanja, izražava zabrinutost zbog nedostatka zabrane tehnologija za prepoznavanje emocija i upotrebe sistema za biometrijsku identifikaciju na daljinu u realnom vremenu na javnim mestima. Reporteri bez granica takođe ističu da AI Akt propušta zaštititi pravo na informisanje.
Dok se pažnja sada premešta na članice EU koje treba da odrede institucije za primenu ovog akta, kritičari ističu važnost daljih izmena kako bi se osigurala adekvatna zaštita ljudskih prava. Očekuje se da će implementacija AI Akta biti predmet daljih rasprava i prilika za unapređenje zaštite ljudskih prava u kontekstu rastuće upotrebe veštačke inteligencije u društvu.
ORIGINAL: SHARE fondacija