Digitalna revolucija promenila je način na koji konzumiramo informacije, ali tradicionalni mediji – televizija, radio i štampa – i dalje igraju značajnu ulogu, iako se prilagođavaju novim navikama publike. Najnovija istraživanja agencije IPSOS o medijskoj sceni Srbije u 2024. godini pružaju uvid u to kako građani koriste različite medijske platforme i šta im ostaje glavni izvor informisanja.
Televizija: Kralj informacija u novom ruhu
Televizija ostaje najvažniji medij za većinu građana Srbije. Podaci IPSOS-a pokazuju da 4,4 miliona ljudi svakodnevno gleda TV, dok 5,6 miliona prati televizijski sadržaj barem jednom nedeljno. Međutim, način na koji se gleda televizija značajno se promenio – linearno praćenje programa opada, dok raste gledanost preko striming platformi i funkcija poput „vraćanja sadržaja unazad“.
Zanimljivo je da mlađe generacije često gledaju televizijski sadržaj putem mobilnih telefona, što dodatno razbija tradicionalni format. Televizija je i dalje dominantan izvor informacija za 42% ispitanika, iako se konkurencija iz digitalnog sveta povećava.
Radio i podkasti: Evolucija zvuka
Radio, nekada glavni izvor informisanja, ustupa deo svoje publike novoj formi – podkastima. Iako samo 2% građana podkaste smatra glavnim izvorom informacija, 14% ih koristi kao jedan od kanala informisanja. Ovo sugeriše prelazak na sadržaje koji su fleksibilniji i prilagođeni digitalnoj publici.
Štampa: Borba za opstanak
Štampani mediji beleže kontinuirani pad. Sa sličnim sadržajem dostupnim na njihovim onlajn platformama, čitaoci sve češće biraju praktičniji pristup – čitanje na mobilnom telefonu. Štampa je glavni izvor informisanja za samo 5,5% građana, što postavlja pitanje koliko dugo će opstati u sadašnjem obliku.
Društvene mreže: Brzina bez poverenja
Društvene mreže postale su najbrži način informisanja, posebno za mlađu populaciju. Ipak, kada je reč o poverenju, građani se vraćaju tradicionalnim medijima, pre svega televiziji. Ovo pokazuje da brzina ne garantuje kredibilitet i da publika još uvek vrednuje proverene izvore informacija.
Tradicionalni mediji: Prilagođavanje umesto nestanka
Umesto da u potpunosti ustupe mesto digitalnim platformama, tradicionalni mediji se prilagođavaju novim navikama publike. Televizija se transformiše kroz striming, radio kroz podkaste, dok štampa svoju budućnost traži u digitalnim izdanjima. Ključ za opstanak je fleksibilnost i sposobnost da prate promenljive potrebe publike.
Kako digitalna revolucija nastavlja da oblikuje medijski prostor, jasno je da tradicionalni mediji neće nestati, ali će njihova uloga i način konzumacije nastaviti da evoluiraju.
Originalni tekst: https://www.rts.rs/lat/magazin/film-i-tv/5585911/ipsos-medijska-scena-srbije-televizija-radio-stampani-mediji.html