Reporteri oštro osuđuju upornu neaktivnost Evropske komisije i pozivaju je da zaustavi urušavanje medijskih sloboda. U delu koji se tiče Srbije, kažu da je Regulatorno telo za elektronske medije samo formalno nezavisno, da je u stvari pod političkom kontrolom i nesposobno da se bori protiv propagande srpskih vlasti i Rusije
Reporteri bez granica (RBG), međunarodna organizacija sa sedištem u Parizu, oštro je osudila rad Evropske komisije na polju slobode medija i pozvala je da preduzme sve mere kako bi sprečila pogoršanje stanja.
Analizu stanja slobode medija, koju su uradili RBG u osam država EU i Srbiji, kao državi kandidatkinji, kao i poziv Evropskoj komisiji, prenosimo u celosti:
„Reporteri bez granica (RBG), koji redovno doprinose izradi godišnjeg izveštaja Evropske komisije o vladavini prava u Evropskoj uniji (EU), oštro osuđuju upornu neaktivnost Komisije dok države članice nastavljaju da narušavaju slobodu medija. RBG pozivaju Komisiju da preuzme odgovornost za primenu svojih pravila i učini sve što je u njenoj moći kako bi zaustavila urušavanje medijskih sloboda u Evropi.
U svom doprinosu izveštaju o vladavini prava za 2025. godinu – petom uzastopnom – RBG oštro ocenjuje stanje slobode medija u EU: države članice sistematski ignorišu preporuke Komisije, bez ikakvih posledica.
Ova analiza zasniva se na uzorku od osam različitih evropskih zemalja – od bolje do lošije pozicioniranih u RBG-ovom Indeksu slobode medija 2024 — zajedno sa Srbijom, zemljom kandidatkinjom.
‘Doprinosi RBG-a godišnjem izveštaju Evropske komisije o vladavini prava pokazuju poražavajuću sliku neaktivnosti Komisije usled urušavanja slobode medija, kako u državama članicama tako i u kandidatkinjama. Komisija mora prestati da gura glavu u pesak i da u potpunosti iskoristiti sve dostupne pravne mehanizme— uključujući evropski Zakon o slobodi medija — da pokrene postupke protiv država članica koje ne poštuju pravila EU. Takođe, treba razmotriti reformu uslovljavanja raspodele sredstava iz fondova EU, kako bi u kriterijume uključila slobodu medija i kako bi mere bile zaista delotvorne. Komisija ima mogućnost da deluje. Vreme je da pokaže političku hrabrost’, kaže Džuli Majercak, šefica kancelarije RBG u Briselu.
Nepoštovanje domaćih zakona
Sistematsko ignorisanje preporuka Evropske komisije pokazuje jednu od dve ključne prepreke u sprovođenju pravila o slobodi medija: države članice ne poštuju sopstvene zakone.
U Grčkoj (88. mesto na RBG godišnjem indeksu), Rumuniji (49) i Slovačkoj (29), nezavisnost novinarstva — kao delatnosti od javnog značaja — zakonski je zagarantovana, ali su mediji u praksi podložni politizovanom i netransparentnom sistemu upravljanja koji ugrožava njihovu uređivačku nezavisnost.
U Mađarskoj problem leži u narušavanju demokratskih struktura: iako je sloboda medija zakonski priznata, medijski pluralizam praktično ne postoji zbog gotovo potpune kontrole režima Viktora Orbana nad medijskom scenom.
U Bugarskoj (59) nedostaje politička volja da se sprovedu zakonske garancije uređivačke nezavisnosti javnog servisa, prema informacijama RBG-a.
Ograničena efikasnost regulatornih tela
Drugi veliki problem odnosi se na regulatorna tela država članica, čija su nezavisnost i efikasnost ključni za očuvanje pluralizma medija, kako je predviđeno Zakonom o slobodi medija u Evropi. Mnoga od ovih tela nisu dovoljno efikasna ili podležu političkom pritisku.
U Francuskoj (21. mesto), regulatorno telo Arcom je formalno nezavisno, ali ne preduzima inicijative u okviru svojih ovlašćenja.
U Slovačkoj je opstanak nezavisnog regulatora ugrožen zbog politike predsednika Fica i njegove vlade.
U Srbiji (98), koja je kandidatkinja za članstvo u EU od 2012. godine, regulatorno telo samo formalno poštuje standarde nezavisnosti prema evropskom zakonodavstvu; u praksi je pod političkom kontrolom vlasti i nije sposobno da suzbije propagandu Rusije i aktuelnog srpskog režima.
Medijski savet u Mađarskoj, koji je na papiru politički nezavisan, zloupotrebljava se za očuvanje interesa režima Viktora Orbana.
U Poljskoj (47) regulatorno telo je instrumentalizovano za potrebe krajnje desničarske stranke Pravo i pravda, koja, uprkos porazu na izborima 2023. godine, i dalje drži kontrolu nad delom medijske scene.
Evropska unija ima snažne alate da se nosi sa ovim izazovima: najpre kroz reformu uslovljavanja fondova EU, a zatim i kroz evropski Zakon o slobodi medija EU, koji uključuje i preporuke RBG-a o ovoj oblasti. Sada je na Komisiji da pokaže svoju delotvornost.”