O zahtevu direktorke da otkaže gostovanje sagovornika povodom upotrebe zvučnog topa, pritiscima na urednike, o menjanju priloga, zabranama da pozove predstavnike opozicije, skraćivanju intervjua, govori doskorašnja novinarka Juronjuza Marija Šehić
Otkaz Mariji Šehić, dugogodišnjoj novinarki Juronjuza (Euronews) i poznatom TV licu, mnoge je iznenadio, ali – ne i nju.
Otkazu je prethodilo to što se u aprilu 78 novinara i medijskih radnika javno ogradilo od nepotpisanog saopštenja poslatog u ime redakcije, što se dogodilo prvi put u istoriji srpskog novinarstva.
U pismu se u ime Juronjuza tražilo da nadležni organi reaguju na to što su studenti i građani blokirali Radio-televiziju Srbija. Koristili su formulacije o teranju „u logore”, te da se nad kolegama iz RTS-a sprovodi „ulična, sirova i brutalna revolucionarna pravda”, koja „mora da izazove ne samo strah, nego i gađenje”.
Udruženje novinara Srbije je posle protesta zaposlenih u Juronjuzu saopštilo da su oni „izloženi profesionalnom degradiranju, različitim pritiscima“. Slavko Ćuruvija fondacija je objavila da ovaj otkaz „predstavlja osvetu jer se suprotstavila gaženju profesionalnih standarda, pritiscima i maltretiranju novinara i novinarki ove medijske kuće, od kako su na njena čelna mesta došle Minja Miletić, regionalna direktorka, i Dragana Pejović, glavna urednica“.
Marija Šehić je u Juronjuzu bila zaposlena nešto više od dve godine. Sa Jelenom Stojiljković je radila emisiju „Hajde da razgovaramo”, bila je producentkinja informativnih emisija, a povremeno i voditeljka. Od septembra prošle godine vodila je Jutarnji program.
To je trajalo donedavno, kada je „skinuta” sa smena iz studija i prebačena u režiju.
A onda je usledio i otkaz.
Juronjuz je nakon oštrih reakcija u javnosti zbog otkaza Mariji Šehić optužio Junajted mediju i novinarska udruženja za „poslovno-političko savezništvo”, a svoju dugogodišnju novinarku da je u jutarnjem programu, tokom prelistavanja štampe sa gostom Veranom Matićem, citatom sa Iks (X) naloga ugrozila „ugled i kredibilitet redakcije”.
Nisu rekli, podseća Šehić, da je tog jutra trebalo da gostuje vojni analitičar Aleksandar Radić i govori o aktuelnoj temi zvučnog topa i da je, nakon intervencije direktorke, prvi put u karijeri morala da otkaže nečije gostovanje.
„Pritisak je postao veći: i u smislu kako možemo da izveštavamo i šta da radimo. Urednici informativnog programa se stvarno trude, ali i oni trpe pritiske. Neke moje kolege mogu da posvedoče o tome kako su im menjani prilozi. Neki su upravo zbog toga i otišli”, ističe Šehić govoreći o promeni atmosfere u redakciji nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Otkaz Mariji Šehić na TV Euronews Srbija je primer progona novinarke koja se suprotstavila profesionalnom beščašću
Cenzolovka: Posle otkaza te je podržalo dosta kolega i novinarskih organizacija. Juronjuz je odgovorio da nisi dobila otkaz zbog pisma koje si potpisala, već, navodno, zbog nečeg što si izgovorila u programu uživo, a što javnost nije ni čula.
Šehić: Javnost nikada nije mogla to da čuje, zato što to nikada javno nije ni izgovoreno. Kada je u mojoj emisiji gostovao Veran Matić, 17. marta, komentarisali smo građanski i studentski protest od 15. marta. Postavila sam mu pitanje kako građani koji čitaju novine da procene broj ljudi koji su bili na protestu. Informacije su u tom trenutku bile oprečne: policija saopštava jedan broj, organizatori protesta drugi, licitira se, i rekla sam da „neke službe procenjuju da je bilo i milion ljudi”, ne navodeći ni koje službe, ni gde sam to videla.
Moje pitanje se odnosilo na to da sam pročitala tu informaciju na jednom Iks nalogu – rekla sam milion ljudi, ali nikoga nisam citirala. Ona me je kasnije pitala o čemu je reč. Rekla sam da sam videla na nalogu. Ona je rekla da je to lažni nalog. Ja sam rekla – izvinjavam se, ali ne vidim šta je problem, jer nisam pomenula nikoga, nisam pomenula koja je to služba. Ona je rekla to je greška. Ja sam rekla dobro. Rekla je budi pažljivija, ja sam rekla hoću. I to je to.
Cenzolovka: Urednica?
Šehić: Da, urednica Dragana Pejović.
Branili su mi da zovem predstavnike opozicije
Cenzolovka: Redakcija se ogradila od pisma koje je navodno napisalo rukovodstvo povodom blokade RTS-a. UNS je pisao da ima pritisaka i cenzure. Šta se dešavalo, kakva je bila atmosfera posle toga?
Šehić: Poslednjih nekoliko meseci, od prošle jeseni, redakciju Juronjuza je napustilo mnogo naših kolega. Neki su otišli sami, neki su otišli posle kažnjavanja i smanjenja plate. Jedna koleginica je otišla posle smanjenja plate. Kažnjena je jer nije postavila neko pitanje na konferenciji za medije. To je bila konferencija koju je držao predsednik Srbije.
Cenzolovka: Kakvo pitanje?
Šehić: Neko pitanje koje je urednica tražila da bude postavljeno.
Napisala sam na producentsku grupu da sam našla sagovornika za temu o zvučnom topu, da će doći Aleksandar Radić. E tada me je pozvala direktorka Minja Miletić i rekla da se tema neće raditi (Marija Šehić)
Cenzolovka: Naručeno pitanje?
Šehić: Da, odmah zatim je koleginica iz drugog medija postavila identično pitanje. Tako da ne možemo da tvrdimo, ali možemo da zaključujemo da je pitanje bilo naručeno.
Cela redakcija se pobunila kada je pozvana novinarka Informera u emisiju „Hajde da razgovaramo”, zato što je polivena farbom na protestu.
Argumentacija nam je bila da nismo štitili novinare naše kuće kada su napadnuti 5. novembra na protestu u Novom Sadu. Tada su napadnuti naša novinarka i naš snimatelj. Snimatelj je fizički napadnut, oboren na zemlju zajedno sa kamerom u rukama. Napao ga je čovek koji je stajao ispred prostorija Srpske napredne stranke, da bi se kasnije ispostavilo da se taj čovek pojavio kada je imenovan novi gradonačelnik Novog Sada i mislim da je sada neki njegov savetnik, ali ne mogu da tvrdim.
Na napad naša televizija nikako nije reagovala – nije pokrenula pravnu pomoć, niti bilo šta, a u našem mediju se skoro pa nije pominjao. A kada sam ja pomenula u programu, pitali su me zašto to radim, jer napadnuta koleginica više ne radi kod nas. I ona i snimatelj su otišli u drugi medij.
I malo po malo, bilo je pozivanja u kancelariju, posle razgovora u studiju, da se daju neke „smernice”. Te rečenice su glasile „budi pametna”, „ajde nemoj ovako, hajde da budemo pametni”, „ne može tako, polako”.
Imala sam situaciju da mi se brani da u studio pozivam predstavnike opozicije. Predstavnici opozicije su na razgovoru kod mene u studiju možda bili dva ili tri puta i to niko od ovih baš istaknutih u javnom diskursu.
Cenzolovka: Troje od septembra do sada?
Šehić: Da, od septembra do sada. Jednom prilikom je gostovao Zdravko Ponoš. Kada je došao u studio, Dragana Pejović, glavna i odgovorna urednica, došla je u režiju sa namerom da me, ne znam, valjda kontroliše… ali ne znam ni na koji način bi me kontrolisala.
Sedela je u režiji dok sam razgovarala sa njim. I taj intervju, možemo da proverimo, od kad traje „Tema jutra” bio je najkraći mogući intervju u emisiji. Samo mi je u jednom trenutku rečeno: „Završavaj! Gotovo, završavaj!“ Kada ti producent kaže završavaj, moraš da završiš.
Jedan od komentara na njegovo gostovanje, pošto se uveče zvalo telefonima da se pita zašto on dolazi, bilo je: „Zašto on dolazi, on će Mariju da popiša.” A sa njim sam uvek najkulturnije moguće razgovarala.
To su bili neki sitni pritisci, a onda kreće malo intenzivnije poslednjih nekoliko meseci. Opet to: „budi pametna, hajde polako, budi pametna”. Jednom prilikom je mom producentu rečeno da proba da me urazumi i on to može da posvedoči. I tako do tog saopštenja Juronjuza, na koje smo mi reagovali. Tog dana sam telefonski upozorena da ukoliko se ogradim od saopštenja, kuća u kojoj radim ogradiće od mene.
I to je to. Od tada praktično nisam imala nikakvu komunikaciju sa direktorkom, sa glavnom i odgovornom urednicom možda jednom ili dva puta, do trenutka kada mi je uručeno upozorenje pred otkaz.
Tada mi se direktorka obratila, rekla je da postoje pritužbe na moj rad, da se kolege žale i dala mi upozorenje pred otkaz. Odmah sam znala šta to znači, bilo mi je jasno da mene čeka rešenje o otkazu i tako se na kraju i desilo. Posle nedelju dana sam „skinuta sa ekrana” i prebačena u režiju, gde sam bila do prošle srede, kada sam dobila otkaz.
KOLEGE MOGU DA POSVEDOČE KAKO SU IM MENJANI PRILOZI
Cenzolovka: Kažeš da se situacija u redakciji znatno pogoršala nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Šta se od tada promenilo?
Šehić: Pritisak je postao veći: i u smislu kako možemo da izveštavamo i šta da radimo. Ranije smo, kada se dešavaju neki veliki događaji, prenosili, naši novinari su bili na terenu. Sada se svelo na to da budu uglavnom vesti.
Urednici informativnog programa se stvarno trude da to bude ujednačeno izveštavanje, da se o svemu izvesti, ali i oni isto trpe pritiske: od toga da se neka vest pomeri niže, da nešto ne bude head (glavna vest), već nešto drugo. I to je tako. Neke moje kolege mogu da posvedoče o tome kako su im menjani prilozi. Neki su upravo zbog toga i otišli.
Cenzolovka: Kako su im menjani prilozi?
Šehić: Izbaci se jedan deo i onda taj prilog zapravo promeni suštinu. Te kolege su se bunile, kažu – „mi smo na terenu, nas će neko da pita: ‘Šta to radite?‘” Mi radimo pošteno, a onda se desi da neko urgira i da se nešto menja posle. U smislu – ne može ova vest da ide prva, ili ne možemo da počnemo sa tim, a ti znaš zanatski da moraš da počneš sa tim, jer je to glavni događaj. Eto tako.
I tako to sa vremenom ide. Na primer, postalo je normalno i svakodnevica, nešto što bi pre nekoliko meseci bilo nezamislivo. Ali, to je sve malo pomalo kuvanje. Bukvalno te skuvaju i naprave takvu atmosferu, da tebi postane normalno da će oni da te zovu, da će da urgiraju zašto ste ovo ovako…
Interesantno je da se meni u poslednje vreme niko nije obraćao s tim, jer su verovatno znali da kao nema vajde, uradiće šta će da urade, pa da me puste, jer je svakako za mene završeno.
Urgencije direktorke i glavne urednice
Cenzolovka: Šta sve utiče na tu atmosferu autocenzure, ko nju stvara?
Šehić: Sve utiče. Zapravo, utiču najviše urgencije direktorke i glavne odgovorne urednice. Jer tebi sve vreme govore kako ti nešto loše radiš. U nekom trenutku stvarno kreneš da se preispituješ. Na primer, kako si vodio intervju. Ona tebi kaže „bila si neprofesionalna”. Pa sebi kažem, čekaj da razmislim da li stvarno jesam. Raspitam se, pitam nekog urednika, „hajde molim te pogledaj intervju i reci mi da li ti ovde primećuješ nešto”. I čovek kaže – ne, sve je ok. I onda u nekom trenutku prestaneš da se preispituješ, shvatiš koliko je sati i o čemu se tu zapravo radi.
Mom producentu je rečeno da proba da me urazumi i on to može da posvedoči. I tako do tog saopštenja Juronjuza, na koje smo reagovali. Tog dana sam telefonski upozorena da ukoliko se ogradim od saopštenja, kuća u kojoj radim ogradiće se od mene (Marija Šehić)
Cenzolovka: U novinarskim krugovima je kružilo da je tema o zvučnom topu „skinuta” sa programa Juronjuza?
Šehić: Da. Zvučni top je trebao da bude tema istog onog dana kada je gostovao Veran Matić i kada je pominjano koliko je ljudi bilo na protestu 15. marta. Odmah ujutru sam pozvala Aleksandra Radića, vojnog analitičara. Vodila sam se time da će to biti tema u svim medijima, moram da nađem sagovornika, jer će sagovornike pokupiti drugi mediji.
Zovemo ga da prokomentariše šta se to dogodilo 15. marta, jer je već uveče krenulo da se pominje da je to bio zvučni top. Napisala sam na producentsku grupu da sam našla sagovornika, da će doći Aleksandar Radić, da ćemo raditi mini temu. Zapravo u tom trenutku nemamo mnogo informacija, ali hajde da pitamo – šta može da bude.
E tada me je pozvala direktorka Minja Miletić i rekla da se tema neće raditi. Pitala sam – zašto? Odgovorila je – mi ne znamo šta se tačno desilo, nemamo još sve informacije, ne možemo da radimo tu temu. Rekla sam – da, ali zovemo vojnog analitičara da o tome govori, a i videli ste svi da je ta tema u svim medijima. Jer jeste tema, neki događaj, nešto se desilo. Rekla sam da neću da ga zovem da mu otkažem, da ga ona zove, jer je mene stvarno blam. Rekla je – ne, zovi ti i otkaži. Pozvala sam Aleksandara Radića i rekla razlog otkazivanja gostovanja.
Cenzolovka: Da li je to bilo prvi put da otkazuješ sagovornika?
Šehić: Da. To je bio prvi put zbog toga što mi je neko rekao da ne može da se radi. Možda je neprofesionalno prema mojoj kući da mu kažem zašto, ali to je moj dugogodišnji sagovornik i stvarno nisam želela da narušavam svoj kredibilitet zbog toga što neko neće temu u javnosti. A tema je u javnosti, pa jeste. Ne možeš da se praviš da se nije desilo.
Cenzolovka: Šta misliš, zašto se to sve desilo i tebi i Juronjuzu?
Šehić: Iskreno, ne znam. Kada pričam sa mojim kolegama, ni oni nemaju pojma. Do septembra smo radili normalno. Imali smo razne teme, razne goste. Jedini zahtev je bio da budu dve strane. Pravilo je bilo – ako nema dve strane, ne radimo.
Ako je politička priča, moraš da imaš i vlast i opoziciju. Ako oni neće da sede zajedno u studiju – jedan će biti u jednoj informativnoj emisiji, drugi će istog dana biti u drugoj, da govori o istoj temi. A ovo sada!? Menja se sve sa odlaskom Bojana Brkića.
NAJNIŽE OCENE ZA ONE KOJI SU POTPISALI REAKCIJU NA SAOPŠTENJE O RTS-U
Novinari i medijski radnici zaposleni u Juronjuzu sinoć su dobili ocene svog učinka, koje je potpisala glavna i odgovorna urednica Dragana Pejović.
Kako Cenzolovka saznaje, najniže ocene su dobili dugogodišnje urednice i urednici, novinarke i novinari, poznata TV lica koja su potpisala reakciju na saopštenje Juronjuza o RTS-u.
Ocenjivanje je, kako kažu, usledilo nakon najavljene odluke o uvođenju organizacionih promena. Kolege sa kojima smo razgovarali smatraju da je to zloupotreba radnih prava kako bi na kraju dobili otkaz.
Sa odlukom o organizacionim promenama, koja je doneta 16. juna, kažu, nisu zvanično upoznati svi zaposleni, jer je okačena na oglasnoj tabli redakcije. Ona podrazumeva ocenjivanje svakog zaposlenog od strane nadređenih, „uz mogućnost konsultacije sa drugim zaposlenim“.
Poslodavac će, kaže se u odluci, u skladu sa ocenama „pristupiti raspoređivanju zaposlenih na nova radna mesta“. Odluku je potpisao direktor Rade Gojsović.
90 odsto redakcije Juronjuza radi odgovorno
Cenzolovka: Da li te je ohrabrila podrška nakon otkaza?
Šehić: Od kolega, udruženja, prijatelja i poznanika iz branše dobila sam veliku podršku. Stvarno mi je drago zbog toga. Očekivala sam od novinarskih udruženja, ali da bude baš toliko široka, nisam očekivala i stvarno mi znači.
Cenzolovka: Reakcija Juronjuza i razlozi za tvoj otkaz deluju prilično neubedljivo. Pitanje je i empatije, danas ostaviti novinara bez posla…
Šehić: Ne mogu to da komentarišem. Ne očekujem od tih ljudi nikakvu empatiju, tako da me nije iznenadilo. Nije mi lako, treba tražiti posao, posebno u ovakvoj situaciji kakva jeste u medijima i u našoj branši u Srbiji, ali se uopšte nisam iznenadila. Znala sam da će ovo da se desi.
Imala sam situaciju da mi se brani da u studio pozivam predstavnike opozicije. Iz opozicije su na razgovoru kod mene u studiju možda bili dva ili tri puta od septembra 2024. i to niko od ovih najistaknutijih u javnom diskursu (Marija Šehić)
Cenzolovka: Otkaz tebi je poruka kolegama, disciplinovanje.
Šehić: Mislim da je poruka mojim kolegama koji bi se možda negde u budućnosti pobunili. Inače, ti ljudi su stvarno divni. Nije mi žao što sam došla u Juronjuz, bez obzira kako se završilo, jer sam upoznala ljude koji imaju kičmu, trude se da rade profesionalno, ma po koju cenu.
Kada je reč o redakciji Juronjuza, 90 odsto te redakcije radi onako kako treba: odgovorno, profesionalno, novinarski i spremni su to da brane. Ne verujem da ih je ovo uplašilo.
Cenzolovka: Kakva je, posle svega što se tamo dešava, budućnost Juronjuza?
Šehić: Ne znam, ne mogu da procenjujem zato što se tu dešavaju neke stvari o kojima ja možda i ne znam dovoljno. Znam da će biti smanjenja broja zaposlenih, nama je to najavljeno posle našeg saopštenja. Rečeno nam je da sledi nova sistematizacija, da će biti smanjenja programa, što se uostalom i desilo.
Skinute su žive vesti sa programa vikendom, napravljena je ta nova sistematizacija, upoznate su kolege na Juronjuzu, bila je okačena na nekoj oglasnoj tabli. Sada je u toku neko ocenjivanje rada zaposlenih i videćemo.