Drastično kršenje prava na privatnost prilikom izveštavanja u medijama svakodnevno se dešava u desetinama slučajeva, što posledično ugrožava i fundamentalno pravo na dostojanstvo, rečeno je danas na tribini Saveta za štampu, posvećenoj poštovanja prava na privatnost osoba o kojima se izveštava u medijima.
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je da je kršenje prava na privatnost konstantan problem i ukazala da se protiv toga možemo boriti jedino objašnjavanjem i pričom, jer ljude kršenje tog prava pogodi tek kada njihova lična privatnost bude pogođena.
Istakla je da to preterano ne tangira ni donosioce odluke sve dok mediji ne iznesu u javnost neke podatke o njihvoj privatnosti, i zatim ih potpuno zloupotrebe ili ih neovlašćeno upotrebe u svoje dnevno-političke svrhe.
Skrozza je ukazala da postoje flukutuacije u broju kršenja prava na privatnost tokom godina i da taj broj zavisi od toga kakvi su zločini bili u fokusu javnosti i kakva je bila politčka scena.
Ona je ocenila da se koristi svaka prilika da se uđe u nečiju intimu i pogazi nečija privatnost.
Navela je da 2021. godine u medijima u proseku 354 puta mesečno prekršeno pravo na privatnost, a da je mesečni prosek u 2022. godini bio 180.
Skrozza je naglasila da svakome, a ne samo javnim ličnostima, može da se desi da mu bude ugroženo pravo na privatnost.
Ona je istakla da to „ne samo da može tebi da se desi, to može tebi mrtvom ili nekom tvom mrtvom da se desi, i može da ti uništi život i dostojanstvo“ i zaključila da „čak ni smrt ne može da zaštiti čoveka“ od kršenja prava na njegovo dostojanstvo u medijima.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero rekla je da su novinari u Srbiji tek od 2009. godine dobili mogućnost da kritikuju rad funkcionera, ali samo u pogledu onoga što je njihova delatnost.
Dodala je da novinari ne mogu da daju svoj vrednosni sud bez potrebnih činjenica i podsetila da je Vrhovni sud doneo stav da javne ličnosti moraju da imaju veći stepen tolerancije u odnosu na slobodu govora koji koriste mediji.
Petrović Škero je naglasila da građani imaju pravo da saznaju informacije od javnog interesa, a da sve javne ličnosti imaju pravo da im se poštuje pravo na privatnost.
Predstavnica Fondacije Šer Nevena Martinović rekla je da je Zakon o javnom informisanju generalno dobar, ali je istakla da nema dobre sudske prakse, što je dovelo do toga da privatnost nekog građanina Srbije vredi izuzetno malo.
Ona je ukazala da presuđene novčane naknade za pretpljenu nematerijalnu štetu ne mogu da nadoknade ništa u nečijem životu.
Martinović je predočila da u onlajn medijima građani svojim komentarima, koji su retko kad suvisli, mogu direktno da učestvuju u produbljivanju „rupe“ kršenja prava na privatnost.
Ona je upozorila da je to izuzetno problematično, posebno zbog toga što se građani navikavaju na takvo ponašanje i što neke stvari normalizuju, zbog čega bi neprestano trebalo da se podsećamo šta su privatnost i sloboda izražavanja.
IZVOR: NUNS