Svetski intelektualci, aktivisti, političari, umetnici na „suđenju“ koje ima za cilj da upozori javnost na jedno od najflagrantnijih kršenja ljudskih prava u novijoj istoriji – proces povodom zahteva za izručenje Džulijana Asanža SAD, gde bi se prvi put jednom uzbunjivaču, koji je objavio poverljiva dokumenta o zločinima, sudilo po zakonu o špijunaži
Poznati svetski intelektualci, umetnici, aktivisti, političari, pravnici okupili su se nedavno na prvom suđenju Tribunala Belmarš, koji se naslanja na tradiciju „suđenja“ u organizaciji poznatih intelektualaca i boraca za ljudska prava, održavanih decenijama povodom ratova, diktatura, ugrožavanja demokratskih sloboda (vidi okvir).
Takvo „protestno ročište“ održano je nedavno u organizaciji Progresivne internacionale povodom suđenja uzbunjivaču iz Australije Džulijanu Asanžu. Njemu se istovremeno zaista, pod okolnostima koje drastično narušavaju i njegova prava i njegovo zdravlje, u Londonu (Velika Britanija) sudi zbog zahteva Sjedinjenih Američkih Država da im bude izručen.
Bila je to prva od nekoliko javnih sesija alternativnog tribunala, pre nego što onaj pravi sud u Londonu 4. januara naredne godine donese odluku o zahtevu SAD.
Tribunal Belmarš (nazvan po zatvoru u Londonu, u kome se Asanž nalazi otkako je bio primoran da napusti svoje prethodno utočište – ambasadu Ekvadora) želi da ispita optužbe protiv Asanža i skrene pažnju javnosti na ovaj slučaj. Uzbunjivač se optužuje zato što je njegova platforma Vikiliks 2010. godine objavila oko pola miliona poverljivih dokumenata o ratovima koje su SAD vodile u Iraku i Avganistanu.
S druge strani, Asanž i oni koji ga podržavaju ukazuju na to da je on otkrio dokumenta o prikrivanim zločinima o kojima je javnost morala biti obaveštena. Među Vikiliksovim dokumentima bio je, recimo, i snimak helikopterskog napada u Bagdadu, kada je 11 ljudi ubijeno, među kojima i dva novinara agencije Rojters.
U nedavno objavljenom pismu, čiji su potpisnici, između ostalih, i najcitiraniji američki intelektualac Noam Čomski, indijska književnica Arundati Roj, bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, Progresivna internacionala je upozorila da suđenje australijskom uzbunjivaču predstavlja flagrantno kršenje ljudskih prava usred Evrope i da uspostavlja „pravni presedan“ po kome bilo koji disident posle toga može biti izručen Sjedinjenim Američkim Državama.
Uz to, prvi put u istoriji bi se nekom ko je objavio informacije u SAD sudilo prema zakonu o špijunaži. Mnoštvo činjenica u ovom slučaju belodano ukazuje na to da se radi o ozbiljnom kršenju međunarodnog prava, što za posledicu, prema pojedinim pravnicima, može da ima čak i doživotni zatvor ili smrtnu kaznu za Asanža, upozorava se u pismu Progresivne internacionale.
Voters traži od Džonsona da oslobodi Asanža
Prvom onlajn sesijom alternativnog Tribunala Belmarš predsedavao je hrvatski filozof i aktivista Srećko Horvat.
Tokom nešto više od dva sata smenjivali su se nastupi intelektualaca, aktivista, političara i umetnika, među kojima su bili i rok muzičar Rodžer Voters („Pink Flojd“), slovenački filozof Slavoj Žižek, donedavni predsednik britanske Laburističke partije Džeremi Korbin, Asanžova advokatica Dženifer Robinson, bivši predsednik Ekvadora Rafael Korea, model i glumica Pamela Anderson, pomenuti ekonomista Janis Varufakis, smenjen u vreme kada se sa mesta ministra finansija Grčke borio sa strogim pravilima Evropske unije tokom velike krize u toj zemlji, i drugi.
Bivši predsednik Ekvadora Korea rekao je da mu je nuđen novac da preda Asanža i osudio pojedine svetske medije koji su rado objavljivali Asanžova dokumenta, ali su se utišali kada je trebalo pisati o njegovoj situaciji
Tribunal je otvorio Rodžer Voters, jedan od osnivača „Pink Flojda“ i prijatelj Džulijana Asanža. Voters je pročitao podugačku izjavu pripremljenu prethodne večeri, u kojoj je pozvao na solidarnost sa „braćom i sestrama širom sveta“ koji protestuju, rekavši da je borba za oslobođenje Asanža „borba za slobodu svih nas“.
Govorio je o važnosti empatije kao o „najdragocenijem daru koji imamo“. Rekao je da je takvu osobinu nasledio od roditelja, od oca koji je poginuo 1944. u Italiji boreći se protiv nacista, i od majke koja je bila učiteljica u Londonu i koja ga je učila da uvek uradi ispravnu stvar.
Potom se obratio direktno britanskom premijeru Borisu Džonsonu pozvavši ga da „jednom u životu uradi ispravnu stvar i oslobodi Asanža“.
Nadovezao se Janis Varufakis, bivši ministar ekonomije Grčke, rekavši kako je vreme da „prozovemo sve Borise sveta“ i da „promenimo strategiju“. Do sada je potrošeno mnogo vremena za odbranu nevinog čoveka, koji se „usudio da otkrije tajne naših vlada koje su kršile ljudska prava, u naše ime, iza naših leđa“, i sada je vreme, prema Varufakisu, da se javnost fokusira na one koji su odgovorni za Asanžovu situaciju, uključujući „aparatčike“ koji su sve to omogućili.
Narodni tribunali Sartra i Rasela
U jeku Vijetnamskog rata, tokom 1966. i 1967. godine, britanski filozof Bertrand Rasel i francuski Žan-Pol Sartr, sa nekoliko istomišljenika, održali su Narodni tribunal u okviru koga su ispitivali odgovornost spoljne politike i vojne intervencije Sjedinjenih Američkih Država u Vijetnamu.
„Naša je pozicija snažna jer ne želimo da pošaljemo nekoliko pojedinaca u zatvor, već da u javnom mnjenju u zloslutnom trenutku naše istorije ponovo probudimo ideju da mogu postojati politike koje su objektivno i pravno kriminalne“, napisao je Sartr 1966.
U narednim decenijama, slični tribunali su održani još nekoliko puta, pa se tako onaj iz 1973. bavio diktaturama u Argentini i Brazilu, 1978. godine se bavio povredom ljudskih prava u Nemačkoj, 2004. tema je bila Irak, dok se suđenje održano od 2009. do 2012. bavilo situacijom u Palestini.
To je tradicija koja je nadahnula i Tribunal Belmarš.
Bivšem predsedniku Ekvadora nuđen novac za Asanža
Rafael Korea, bivši predsednik Ekvadora, koji je svojevremeno dozvolio Asanžu da boravi u ambasadi u Londonu, detaljno je opisao kako je došlo do toga da australijskom uzbunjivaču odobri politički azil. Potom su se, međutim, dogodile političke promene u Ekvadoru, koje su dovele do toga da Asanž bude izbačen iz zgrade ambasade i predat britanskoj policiji.
Korea je rekao da mu je nuđen novac da preda Asanža u vreme dok je on boravio u ambasadi. Osudio je i pojedine velike svetske medije koji su, kako je rekao, rado objavljivali dokumenta koja im je obezbeđivao Asanž, ali su se utišali kada je trebalo pisati o njegovoj situaciji.
Žižek: Opasno je piti kafu sa Asanžom
Svetska filozofska zvezda iz Slovenije Slavoj Žižek opisao je nedavnu posetu Asanžu u zatvoru, kada mu čuvari nisu dozvolili da na sto ispred sebe stavi šolju kafe bez poklopca. Kada je pitao zbog čega šolja mora biti poklopljena, stražar mu je odgovorio da je to za njegovo dobro – da sedi sa opasnim kriminalcem, potencijalno sklonom nasilju, koji bi mogao da iskoristi tu priliku i da mu vruću kafu prospe u lice.
Žižek se dalje zapitao zbog čega su ljudi na vlasti skloni panici kad je u pitanju Asanž. Situacija danas u svetu ga podseća na stari vic o tome kako su, tokom Prvog svetskog rata, Berlin i Beč razmenjivali telegrame.
„Kod nas je na frontu situacija ozbiljna, ali ne i katastrofalna“, javio je Berlin.
„Kod nas je situacija katastrofalna, ali ne i ozbiljna“, uzvratio je Beč.
Po Žižekovom mišljenju, svet danas reaguje na krize kao što je opisano u telegramu iz Beča. Od odnosa prema pandemiji korone do velikih požara. Znamo da smo globalno u velikom problemu, ali te potencijalno katastrofalne probleme ne uzimamo ozbiljno.
Asanžova advokatica Džen Robinson rekla je da bi eventualna osuđujuća presuda Asanžu lako mogla da dovede do presedana koji će se negativno odraziti na slobodu govora u svetu, time što će kriminalizovati ne samo objavljivanje već i posedovanje poverljivih informacija.
To dalje znači da novinari koji izveštavaju o državnoj bezbednosti više neće biti zaštićeni, kao ni uzbunjivači koji dokumenta dostavljaju medijima. Prema njenom mišljenju, upravo iz ova dva razloga Obamina administracija nije želela da aktivno sudi Asanžu, zbog bojazni da bi presuda generalno negativno uticala na medije.
„Trampova administracija koristi ovaj slučaj da od njega napravi presedan nakon koga bi se lakše obračunavala sa medijima“, zaključila je Džen Robinson.
Progresivna internacionala je upozorila da suđenje australijskom uzbunjivaču predstavlja flagrantno kršenje ljudskih prava usred Evrope i da uspostavlja „pravni presedan“ po kome bilo koji disident posle toga može biti izručen SAD
Džeremi Korbin, nedavni kandidat laburista za premijera Velike Britanije, podsetio je na to kako u zakonima Velike Britanije koji regulišu izručenje Sjedinjenim Državama, i koji se odnose na Asanža, nema reciprociteta.
„Oni će izručiti Džulijana. Da je obrnuta situacija, Amerika ne bi imala obavezu da postupi na isti način“, rekao je Korbin, misleći na to da SAD ne bi izručile Asanža Velikoj Britaniji. Zapanjen je činjenicom da britanski mediji posvećuju malo pažnje samom toku suđenja.
Anderson: Nisu hteli da rade sa mnom zbog Asanža
Među poslednjima se u raspravu uključila američka glumica i model Pamela Anderson, koja je govorila o Džulijanu Asanžu – svom prijatelju.
Rekla je da joj teško pada to što ga pojedini mediji blate, budući da je, kako ona prenosi, u pitanju veoma drag, tih, duhovit i izvanredan čovek.
Dodala je i da se pomalo oseća kao da ne pripada ovom skupu, da možda nije „obrazovana i pametna kao ostali govornici“, ali da se družeći se sa Džulijanom uvek osećala prihvaćeno.
„Sebe doživljavam kao romantičnu aktivistkinju“, rekla je Pamela Anderson i dodala da je bila u situacijama u kojima su joj ljudi pretili da sa njom neće raditi zbog podrške koju daje Asanžu, ali da ona ne može da ćuti i da istina ne sme da bude kažnjavana.
Prva sesija Tribunala Belmarš završena je jednom od omiljenih Asanžovih pesama „Uzbunjivač“ u izvođenju slovenačke grupe „Lajbah“.
IZVOR: Cenzolovka