Bilo bi zgodno prebrojati koliko su puta kritičari vlasti u tabloidima proglašeni bolesnicima i neprijateljima. Stotine ili hiljade puta? Onda zamisliti te tzv. novinare koji idu okolo i hiljadu puta urlaju upiru prstom i urlaju „bolesnik, bolesnik”, „izdajnik, izdajnik”! Jasno je kakva bi njihova dijagnoza bila. Ali kakva je dijagnoza društva u kome oni urlaju sa glavne medijske scene i čuju se u milionima domova? Ovog puta su se zakačili za Rašu Nedeljkova, programskog direktora CRTE, te Igora Bandovića i Bojana Eleka, koji vode BCBP
Tabloidi protiv nevladinih organizacija. Nova runda.
Bio je dovoljna samo jedna izjava Raše Nedeljkova, programskog direktora Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA.
Nedeljkov je, verovao je, slikovito objasnio do koje mere u javnosti nosioci vlasti prisvajaju tuđe uspehe, pa na kraju, eto, i medalju košarkaške reprezentacije Srbije, vicešampiona sveta. Argument je bio da bi se titula sa Mundobasketa još više politički eksploatisala.
Politika zamesi, Informer ispaljuje
Na tome mu je prigovoreno u tekstu u Politici. Onom u kojem se između ostalog kaže:
„Aleksandru Vučiću se svašta može zameriti i prigovoriti, osim da je ikad pokušao da sportiste iskoristi u političke svrhe.”
U prorežimskom glasilu Informer Nedeljkov je vrlo brzo postao – „bolesnik”.
„Ovo je bolest! Teška bolest mozga! Đilasovci, hejteri na Šolakovoj televiziji otvoreno poručuju da mrze Srbiju!”, piše u beogradskom tabloidu koji dobrim delom finansiraju građani Srbije kroz različite (sporne) konkurse za sufinansiranje medija.
Po Informeru, Nedeljkov je jedan od onih koji „mrze Srbiju i raduju se našem porazu!”
Pa se onda dodaje: „I to ne kriju i ponose se bolesnom mržnjom. Mržnjom prema predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i prema čitavoj državi Srbiji i svim Srbima, pa i prema našim košarkašima.”
ALO je javio: „Opozicija se raduje porazu heroja nacije!”
Tabloidni linč da se uništi svaki kritički glas
„Najblaže rečeno, takvo iskustvo nije prijatno, ali bolesnije bih se osećao da me Informer i njemu slični slave kao heroja”, priča Nedeljkov za Cenzolovku.
„Siguran sam, međutim, da ima mnogo kvalitetnih ljudi koji se klone bilo kakvog javnog angažovanja upravo iz straha da će im takvi ‘mediji’ upropastiti život provlačeći ih kroz najgori mulj. Tabloidni linč služi tome da se utiša svaki kritički glas i, nažalost, u velikoj meri ispunjava svoju svrhu.”
CRTA je u Informeru optužena i da „zloupotrebljava tragedije” koje su se dogodile u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”.
ALO piše da je CRTA „otvoreno stala na stranu opozicije” i da „njihov programski direktor daje podršku pokušaju sramnog skupljanja političkih bodova nad ubijenom decom”.
Pitanje je šta nevladine organizacije mogu da urade kako bi se zaštitile. Da se obrate sudu, pišu tužbe… Veruju li uopšte da institucije mogu ili hoće da reaguju?
„Principijelno zagovaram stav da građani, kao i udruženja građana, treba da koriste sve mehanizme koje im zakoni daju u zaštiti javnog interesa, ali i sopstvenih prava. Ipak, svesni smo da institucije, pa i one pravosudne, često neće da rade svoj posao”, ocenjuje Nedeljkov.
Satisfakcija koja bi mogla da se dobije na sudu, smatra on, čini se tek kao predalek cilj koji bi zahtevao previše energije.
„Utisak je i da novčane kazne, čak i kada bivaju izrečene, ne pogađaju previše te kvazimedije, s obzirom na to da su simbolične spram prihoda koje oni ostvaruju služeći centrima političko-finansijske moći, a to uglavnom znači da duboko zavlače ruku u javni džep, odnosno u džepove svih građana.”
Organizovana kampanja i protiv BCBP
Osim organizacije CRTA u poslednjoj tabloidnoj kampanji na udaru se našao i Beogradski centar za bezbedonosnu politiku (BCBP).
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji osudio je „zlonamernu i organizovanu tabloidnu kampanju” kojoj su izloženi BCBP, kao i Igor Bandović i Bojan Elek, direktor i zamenik direktora ove organizacije.
Oni ističu da je sistematska zloupotreba tabloida i drugih medija u svrhu rušenja reputacije organizacija civilnog društva postala svakodnevna pojava u Srbiji.
„Ovakvim napadima izložene su posebno organizacije koje se bave najosetljivijim društvenim temama u okviru kojih, zbog svog doslednog i utemeljenog stava, često izražavaju kritički stav prema politikama i potezima vlasti”, navodi se u saopštenju.
Zajednička karakteristika takvih kampanja, kako kažu, jeste „plasiranje neproverenih i nepotpisanih sadržaja sa ciljem navođenja čitalaca na određene zaključke preko tabloidnih portala, kako bi ih zatim drugi mediji preuzimali i nastavili sa njihovim širenjem”.
Informer je pre toga javio:
„Umalo izbila tuča! Bojan Elek optužio Igora Bandovića da je ukrao 300.000 evra od sponzora.”
BCBP je najavio da će zaštitu potražiti na sudu.
Obrazac po kom se nevladin sektor predstavlja kao grupa plaćenika s tačno određenim zadacima stranih moćnika nije nov.
Ili rečima Večernjih novosti: „DOKAZ IZ BRISELA CRNO NA BELO: Ko to diriguje NVO iz Beograda?”
Na pitanje Cenzolovke postoji li jednostavan način da se demistifikuje rad nevladinih organizacija, Nedeljkov odgovara da je „po tom uvrnutom obrascu, država najveći strani plaćenik”, jer, kako kaže, ka njoj se sliva najviše stranih donacija.
„Nema jednostavnog načina za, kako kažete, demistifikaciju, jer ne raspolažemo ni približno istim polugama moći mi koji smo žigosani i oni koji žigošu”, kaže Nedeljkov.
„Ipak, situacija se sporo, ali evidentno menja nabolje. Crtino istraživanje ‘Stavovi građana o učešću u demokratskim procesima 2022.’ dalo je nalaz da skoro 50 odsto građana smatra da civilni sektor štiti javni interes.”
Takav nivo poverenja građana bio je nezamisliv u poslednjoj deceniji prošlog veka, kada je u ratnom ambijentu lansirana ta mantra o izdajnicima i plaćenicima, zaključuje sagovornik Cenzolovke.
IZVOR: Cenzolovka