Ni mesec dana nakon što je Uprava za sprečavanje pranja novca pokrenula istragu o 37 nevladinih organizacija i medija, i 20 pojedinaca, nije poznato na osnovu čega je zatražena provera njihovih bankovnih računa, pa samim tim ni da li je istraga otvorena u skladu sa zakonom. Nije poznato ni da li je u njihovim transakcijama pronađeno nešto što ukazuje na finansiranje terorizma. Iz kancelarije ombudsmana, za N1 kažu da je spisak onih koji su predmet istrage mnogo duži.
Od svih građana u Srbiji i među 35.000 registrovaniih organizacija, predmet istrage Uprave za sprečavanje novca postali su isključivo oni koji ukazuju na korupciju, afere i zloupotrebe vlasti. Zašto su vlasti sumnjivi baš njihovi bankovni računi, već mesec dana pokušavaju da saznaju svi sa ovog spiska. Svi su Upravi uputili isto pitanje.
„Pitanje je bilo koji je osnov umnje, da li uopšte postoji osnov sumnje, jer su oni u nekoliko navrata posle objavljivanja tog spiska rekli da je upitanju redovna provera, što nije u skladu sa zakonom“, kaže Maja Stojanović, iz Građanskih inicijativa.
Iz Uprave je stigao odgovor – da odgovor ne mogu da im daju.
„Oni se pozivaju na procese koji su u skladu sa međunarodnim standardima, što je ja bih rekla prazna priča i na kraju nam kažu da jednostavno ne mogu da nam daju te informacije jer po Zakonu te istrage nisu javne nego su tajne i da ne mogu da pruže ni jednu informaciju vezano za to“, dodaje Stojanović.
U generičkom odgovoru poslatom svima koji su pod istragom, na više mesta se ističe da se propisi na koje se pozivaju odnose na neprofitne organizacije. Ipak isti papir stigao je i na adresu onih koji ostvaruju profit.
„Direktor uprave za sprečavanje novca Željko Radovanović nije se čak potrudio ni da sazna ko mu je na spisku pa da vidi da medijska kuća koju ja vodim Biznisinfo group, uopšte nije neprofitna organizacija nego je klasično DOO. Tako da ja shvatam da je on ovim dopisom meni napismeno dao da ovo postupanje prema meni lično i medijskoj kući koju vodim nisu zakoniti“, kaže Biljana Stepanović.
Postupak za proveru zakonitosti, početkom avgusta pokrenuo je i Zaštitnik građana. On za N1 kaže da im je iz Uprave rečeno da spisak onih pod istragom mnogo duži od onog koji je isplivao u javnosti. Tek kada utvrde ko je sve na spisku, kaže Pašallić, baviće se i pitanjem „osnova sumnje“.
„Ne mora da se desi da su oni protiv kojih će se izvršiti imali zaista neke osnove koji bi se odnosili na sam postupak pranja novca ili finansiranja terorizma“, navodi Pašalić.
N1: Zakon kao takav predviđa da bi se istraga uopšte otvorila da mora da postoji neki osnov sumnje.
Pašalić: „Tako je, osnov sumnje je uslov da bi se istraga mogla otvoriliti, ali gradiranja osnova sumnje može da bude predmet zaista različitih obaveštenja i različitih informacija.“
Osumnjičeni za finansiranje terorizma pak tvrde da je jedini osnov za pokretanje istrage – političke prirode.
„Ja ovaj postupak smatram političkim procesom. Srećni smo što smo uopšte i uspeli da preživimo i završimo svaku godinu, a ne još da finansiramo terorizam, i to međunarodni, pošto pretpostavljam da domaćeg terorizma nema“, dodaje Stepanović.
Zabrinutost je izrazilo i više stranih ambasada, organizacija i Evropska komisija. U odgovoru na pitanje N1, Komisija piše da je od srpskih vlasti dobila garancije da će javnost uskoro biti obaveštena o ishodu istrage. I iz Uprave za sprečavanje pranja novca za N1 tvrde da će rezultate obelodaniti po završetku procesa. Kada – nije poznato.
IZVOR: N1