Britanski medijski servis BBC obeležava čitav vek postojanja, ali će sledećih nekoliko godina verovatno odrediti da li će jedan od najpoznatijih emitera u svetu preživeti u prepoznatljivom obliku do kraja decenije, piše Gardijan.
Kada je osnovan BBC nakon Prvog svetskog rata, kompanija je morala da reši komercijalni problem, jer su britanski industrijalci pokušavali da prodaju radio-prijemnike, ali niko nije hteo da plati skup deo opreme „ukoliko nema šta da sluša“.
Grupa proizvođača predvođena „Markonijem“ zajednički je zatražila odobrenje britanske Vlade i osnovala „Britansku emitersku kompaniju“, koja je kasnije reformisana kao manje otvoreno komercijalna korporacija kako bi proizvodila prikladan sadržaj.
Emitovanje BBC počelo je u novembru 1922. godine, kada je preuzeo „Markonijevu“ postojeću stanicu srednjeg talasa „2LO“, emitovanu sa predajnika u sedištu kompanije na „Strandu“, u centru Londona. Taj krov je sada mesto kafića koji se zove „Radio“.
Gardijan podseća da su se od 1922. godine mnoge stvari promenile, ali da su neke ostale iste. Prvi program sadržao je govor Endrua Bonara Loa, novoimenovanog torijevskog premijera koji se borio da zadrži kontrolu nad svojom frakcijom stranke. Ta kontrola će trajati samo nekoliko meseci nakon preuzimanja vlasti.
Druge vesti obuhvatale su izveštaj o pljački, prodaju knjige Vilijema Šekspira i vremensku prognozu. Vreme prilikom prvog emitovanja bilo je maglovito.
Spiker na radiju čitao je vesti dva puta – jednom normalnom brzinom, a drugi put duplo sporije, nakon čega je slušaocima postavljeno pitanje koja brzina im se više sviđa.
Jedan vek kasnije, BBC nastavlja da dolazi do nekoliko desetina miliona ljudi, uz sličan radijski program i upotrebu srednjih talasa. Međutim, BBC se više ne može osloniti na privilegovanu dominaciju ograničenog spektra emitovanja kako bi došao do javnosti.
Za razliku od ranije, BBC sada mora da privuče slušaoce koji trenutno imaju gotovo neograničen izbor kada se radi o medijskim servisima, kao i internet platformama za emitovanje koje imaju veći budžet i manje političkih i regulativnih obaveza.
Deo izazova za korporaciju je to što slušanost njenih tradicionalnih televizijskih i radio-stanica ostaje relativno visoka, što otežava radikalnu reformu.
Još jedan od problema je to što je BBC upleten u politiku, od uloge emitera tokom generalnog štrajka 1926. godine do spora sa bivšim premijerom Velike Britanije Tonijem Blerom oko „nepouzdanog dosijea“ tokom rata u Iraku.
Ništa manje politička nije ni trenutna situacija, jer je sadašnji generalni direktor BBC Tim Dejvi imenovan 2020. godine u vreme kada se ovaj medijski servis plašio da će vladajuća Konzervativna stranka postaviti svog kandidata na tu funkciju. Dejvi je tada dao razna obećanja i postavljao ljude na funkcije tako da bude naklonjen torijevcima.
Važeća licenca BBC ističe krajem 2027. godine i u toku su razgovori koji drugi servis bi mogao da ga zameni. Zaposleni su vrlo svesni da bi korporacija mogla da bude drastično drugačija za 110. rođendan BBC.
Izvor: N1