Pod sloganom „Vek informisanja, zabave i obrazovanja“, ovogodišnji Svetski dan radija obeležava se danas jednodnevnim programom na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Neke od tema koje se razmatraju su pozicija radija u digitalnom dobu, kao i pitanja gde je radio kao medij danas u Srbiji, zašto i kako je od nosioca društvenih i političkih pokreta 90-ih godina prošlog veka danas sveden na muzički stream, da li podkast osnažuje radio produkciju, šta poručuje publika.
Legendarni radio voditelj Igor Brakus odgovarajući na pitanje Danasa radio nekad, sada i u budućnosti, skreće pažnju da su se ranije mnogo više nego danas uvažavali voditelji sa stavom.
– Nekada je radio predstavljao najbrži način informisanja, cenili su se radio voditelji sa stavom, govorni program je bio procentualno zastupljeniji od muzičkog jer su ljudi imali šta da kažu. Pojavom kojekakvih konsultanata sa Zapada počelo je i u Srbiji se završilo formatiranje radijskih stanica i njihovih programa, zarad komercijalizacije radija kao takvog uz što više muzike a što manje priče.”, kaže Brakus dodajući da ga mnogo više od vremenske prognoze zanima stvarno stanje u zemlji i gradu u kome živi pogotovo što radio predstavlja brz komunukacijski kanal obaveštavanja.
– Baš me briga koliko je stepeni i da li sunce sija i to što voditelj(ka) ima prijatan glas, hoću da znam šta se dešava u Srbiji i Beogradu, da radio ponovo po brzini obaveštavanja bude bar na drugom mestu, iza interneta. Dokaz da je radio u Srbiji potpuno propao jasno pokazuje nezainteresovanost opozicije za pokretanje bilo kakve radijske frekvencije bar na lokalnom nivou – konstatuje Brakus.
Prema njegovim rečima budućnost radija je u delovanju internet radijskih stanica.
-Budućnost radija vidim u delovanju gerilskih internet radijskih stanica i nadam se da će ovakav način rada privući neke mlade ljude da i na ovaj način pokušaju da se bore protiv napredne pošasti – zaključuje Igor Brakus.
Danas 13. februara, širom sveta obeležava se Svetski dan radija koji je proglasio UNESCO, u znak sećanja na 1946. godinu, kada je prvi put emitovan program Radija UN.
Lepi ritam srca
Radio, može da postane i književnost. O tome svedoči umetnik Daniel Kovač u svojoj knjizi “Radio – dani” (Književna radionica Rašić) u kojoj govori o svemu onome što obuhvata naslov njegove knjige – kako je postao saradnik Lepog ritma srca, kako je početkom devedesetih osnovan novi omladinski radio B92.
“Šta je radio ? Prenos zvučnog signala do udaljenih slušalaca čija lica ne vidite. U taj zvuk možete da utisnete bilo šta do granice mašte i nestašluka , da se poigrate sa onim što slušaoci očekuju da čuju. Okolnosti su mi omogućile gotovo bezobraznu slobodu da se godinima igram radiom. Istovremeno da sam te slobode bio potpuno svestan , verovatno ne bih mogao da joj se prepustim”, navodi između ostalog Daniel Kovač u svojoj knjizi Radio – dani.
IZVOR: Danas
FOTO: TV N1