Veliki rat je završen 11. novembra pre 102 godine. Za živote nas sa Balkana još jedan novembarski dan ima značaj, a za mnoge, među njima sam i ja, emotivnu vezu s mirnijim i romantičnijim delom života – 29. novembar, dana kada je nastala Jugoslavija odlukama AVNOJ-a 1943. i Ustavotvorne skupštine 1945. Konačno, prvih dvadeset dana novembra 1995. doneli su mir u Bosni potpisima Izetbegovića, Miloševića i Tuđmana, ali i Ričarda Holbruka i Veslija Klarka.
Prvi važan novembarski datum Srbiju je na velika vrata uveo na međunarodnu scenu, a deset dana pre tog 11. novembra 1918. srpska i francuska vojska oslobađaju Beograd. Srbija i Crna Gora su se na samom početku rata priključile Silama Antante. Učešće Srbije u pobedi u Velikom ratu, s neverovatnim gubitkom skoro tri petine muškog stanovništva, omogućilo je ujedinjenje Južnih Slovena.
Drugi važan novembarski datum doneo je republiku Južnim Slovenima – zemlju koja je prošla “negde između” dva moćna vojna i ekonomska saveza, koja je kreiranjem pokreta nesvrstanih uspela da dobije i značajnu međunarodnu ulogu i koja je, uz sva politička posrtanja, uspela da obezbedi relativno miran život svojim građanima, uz “nešto između” standard i poštovanje ljudskih prava.
Naizgled skladni međunacionalni odnosi imali su sliku u podacima Popisa, koji 1991. konstatuje preko 700.000 mešovitih brakova, pre svega među onima koji su govorili tadašnji zajednički jezik srpskohrvatski. U rođačke relacije ti brakovi su uveli još nekoliko miliona ljudi, a zemlja od više od dvadeset miliona stanovnika postala je ne samo ekonomski i vojno značajna nego i dovoljno velika da su građani svih republika mogli da se naputuju po njoj, svraćajući u Trst po farmerke i Segedin i Temišvar po jeftinu hranu.
Treći važan novembarski datum okončao je međunacionalno ubijanje i međurepublički rat. Rat koje doneo razaranje zemlje, surova ubistva i zločine, cepanje porodica, sramotno i bolno opredeljivanje za stranu i onima koji su pripadali obema. Rat koji nije smeo da počne okončan je tog novembra kad su i glavne, ali ipak neformalne vođe ratovanja Milošević i Tuđman postale i glavni garanti mira u Bosni – koju su delili crtežima na salveti. Ništa od onog dobrog i slavnog iz prethodna dva novembra nije vraćeno. Stavljanje takvog pečata na smrt Jugoslavije samo pojačava žal i stid što je takav kontrast napravljen tog poslednjeg od ova tri važna novembra.
***
Pre više od devet godina pokrenuli smo Novi magazin, sa željom da afirmišemo dijalog, da ne navijamo nego obaveštavamo, da zavirimo u sve bivše jugoslovenske prostore i da podržimo EU ideju s nadom da će se i svi nekadašnji Jugosloveni naći u tom prostoru i da će i na Balkanu zavladati najviši ekonomski standardi, ali i najrigoroznija vladavina prava, uz poštovanje i uvažavanje različitosti. Ovo je 500. broj; blizu smo broju 501 čuvenih Levis farmerki, za mesec i po dana izaći će i 505. broj, bez crte…
Ponosni smo na naših 500 brojeva, a još smo ponosniji što nismo deo besomučnog jurenja za senzacijama i politikantskog medijskog navijanja i što smo ostali dosledni idejama kojima smo započeli i prvi broj. I najvažnije, HVALA brojnim novinarima i uglednima autorima koji su nas nesebično podržavali i pomagali.
Nadežda Gaće, glavna urednica Novog magazina i članica Upravnog odbora Asocijacije medija