Jutarnji program RTS-a obeležava 35 godina od početka emitovanja i spada u red najgledanijih emisija. Bio je peti u Evropi i prvi na Balkanu. Danas ga ima skoro svaka televizija, ali je Jutarnji program RTS-a ostao najpopularnija i najgledanija emisija koja se prati uz prvu jutarnju kafu. Pre punih 35 godina, dobro jutro je poželela Spomenka Jović, a legendarni Bane Vukašinović je rekao: “Gledajte očima publike, pravite ono što bi običan gledalac želeo da vidi ili čuje, i nećete pogrešiti. Napravićete odličnu emisiju”.
Kontinuitet je ono što se obeležava i ono što je za respekt jer nema puno televizija koje postoje toliko dugo, rekao je za RT profesor Fakulteta političkih nauka Veselin Kljajić.
Profesor Kljajić kaže da je jutarnji program jedann od retkih koji je postao sve važniji i koji je uz razvoj produkcije rastao.
„Jutarnji programi se po konceptu ne razlikuju mnogo jedni od drugih već više po produkciji, koliko možete da izdvojite za nju, obezbedite više uključenja“, rekao je Kljajić.
Profesor spada u publiku koja gleda jutarnji program počev od svih servisnih informacija, prognoze, najave događaja dana.
„Očekujem neku malu analizu, zanimljivost i verujem da većina očekuje isto. Jedino što ne sme je da bude dosadno, da bude praznonog hoda već da bude zanimljivo i sadržajno“, ističe profesor FPN.
Kako se televizija menjala tako su se menjali i jutarnji programi. Američke televizije imaju potpuno drugačiji koncept od evropskih ali su i jedne i druge sve više okrenute zabavi.
„Kod ozbiljnih evropskih televizija to nije slučaj, britanska, nemačka pa i francuske zadržale su serioznost, posebno kada je reč o javnim servisima. Privatne televizije mogu da užute sadržaj, da budu tabloidne ali ne i javni servisi“, ističe Kljajić.
Interesovanje publike se menja godinama, mladi žive na društvenim mrežama i mnogi su napustili klasične medije. Oni očekuju da televizija bude u toj meri digitalna da nalikuje društvenim mrežama, prilozi su sve brži, produkcija bolja.
Jedna svetska agencija sprovela je istraživanje o ulozi medija i rezultati su za mnoge bili iznenađenje.
U 2020-oj više se verovalo tradicionalnim medijima – radiju i televiziji. U eri interneta i društvenih mreža, glavni argument ispitanika bio je da se informacije proveravaju, da se ne objavljuju tzv. fejk vesti.
„Ja već dve godine učim studente da je najveće poverenje u štampu, televiziju, radio dok su društvene mreže imale minus upravo zbog lažnih vesti. Onda je došla korona i tada je došlo do renesanse tradicionalnih medija, pre svega televizije i štampe. Upravo zbog nepoznanica koje je donela korona. Publika se okreće medijima kojima veruju“, objašnjava Kljajić.
Profesor kaže da je na početku epidemije bilo malo ne snlaženja ali da su se televizije vrlo brzo prilagodile uz pomoć platformi kao što je zoom i na taj način prevazišle pitanje gostovanja.
Za svoje studente kaže kaže da oni više prate portale televizija i kanale koje imaju na društvenim mrežama.
„Važno je da umeju da razumeju i da prepoznaju šta je važno a šta ne. Novinarstvo je i danas ostalo dovoljno zanimljiva profesija što pokazuje i broj studenata na prijemnom. Promenila su se interesovanja i usmerenja ali se ponovo predaju neke stvari za koje sam verovao da je nešto što se podrazumeva, poput profesionalizma, proveravanja činjenica i slično“, objašnjava Kljajić.
Kako kaže „digitalni cunami“ je doneo i 10 novih predmeta koji se bave digitalnim medijima.
IZVOR: RTS