Kako se pandemiji virusa korona polako nadzire kraj, sve je veća strepnja da bi posledice kovid godine po ekonomiju, ali i po mentalno zdravlje građana mogle da prevaziđu sve one loše stvari po kojoj ćemo pamtiti 2020.
U jednom trenutku, negde na početku čitavog haosa, pomislio sam da će svet biti bolje i pravednije mesto kad stigne vakcina, pronađe se lek, kad korona stvarnost bude na izmaku. Taj optimizam me je polako napuštao kako je vreme prolazilo. I kada smo sve osvrnuli oko sebe, mogli smo da vidimo – prvobitna solidarnost i briga o bližnjima preobražavalo se prečesto u sebičnost na ličnom, poslovnom, ali i međudržavnom nivou.
Otud je teško ne zapitati se, da li smo išta naučili tokom te godine čijem se kraju radujemo kako maloj kom do sada?
Da li je jasnije koliko su krhki sistemi koji su pre samo dvanaest meseci delovali kao da mogu da izađu na kraj sa bilo kakvim izazovom, a ne sa jednim virusom, koji nije ni najsmrtonosniji, ni najzarazniji. Virusom koji zapravo ni po čemu nije naj, ali i takav je zaustavio najveći deo stanoviništva ove planete u redovnom i normalnom životu, preteći da izazove pometnju, stradanja i kolaps koji se ne pamti od Drugog svetskog rata.
Utisak je da je kovid kriza dodatno ubrzala promene u medijskoj industriji, promene čiju prirodu i dinamiku većina medijskih aktera nije uspevala da prepozna, niti da razume, ni pre ove poslednje krize. Povlačenje oglašivača, pad tiraža dnevnih novina, munjevita penetracija onlajn sadržaja i socijalnih platformi među najstarije – sve to govori da će se dnevna štampa teško oporaviti od ovog udarca.
S druge strane, neosporno je da su građani sve vreme krize tražili proverene informacije od kredibilnih izdavača ili kablovskih emitera. Što potvrđuje staru tezu da kvalitetno novinarstvo, ipak, ima (svetlu) budućnost.
Zbog toga, čini se da je sad, više nego ikad pre, vreme za ekonomski patriotizam.
Baš kao što treba u nabavku ići u lokalne bakalnice, ići u male kafiće u kraju, po kafu za poneti, kupovati u lokalnoj pekari, ručati u restoranu u komšiluku, planirati odmor i putovanja na jezerima i planinama u Srbiji, tako treba podržati naše medije – kredibilne i pouzdane izvore informacija, koji pomažu da se procesi i svet oko nas lakše i zaista razumeju.
Agencije i oglašivači bi trebalo da budu svesni da će im oglašavanje na Googlu i Facebooku doneti samo kratkoročnu korist, a da u domaćim medijima imaju partnere sa kojima zajedno treba da grade zdravo i održivo medijsko tržište.
Želim Vam srećnu i sigurnu 2021.
Stevan Ristić, predsednik UO Asocijacije medija