Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević izjavio je FoNetu da će Savet 23. septembra razgovarati i dati mišljenje o Telekomu, jer je reč o temi za koju je javnost veoma zainteresovana, ali je, istovremeno, ukazao da u borbi protiv korupcije “nema rezultata“ i da je Srbija po tome “ispod evropskog proseka“.
Upitan da li ozbiljniji unutrašnji pritisak na Savet zapravo počinje 2017. godine, kada je Vlada Srbije nametnula dva člana, Milićević je za FoNet rekao da je „Savet izborio nezavisnost time što je uvek predlagao svoje članove, a Vlada ih imenovala, ali da prethodne vlade nisu dopuštale da se popuni sastav“.
Na pitanje da li Vladina dva člana koče rad Saveta, imajući u vidu da se izveštaji usvajaju konsenzusom, on je, aludirajući na situaciju oko Telekoma i ugovor sa privatnom kompanijom Wireless media, konstatovao da je „u javnosti nastala situacija koja nije uobičajena“.
Objasnio je da „Savet nikada ne glasa o nacrtu ili radnom dokumentu i da u slučaju Telekom niko ne opstruira rad, jer se mišljenje može usvojiti većinom glasova, a ne konsenzusom“.
Prema njegovom stavu, u „interesu je svih da se to razjasni, članovi ne žele da gube kredibilitet i nema politizacije tamo gde ima korupcije“.
Milićević se nije izjasnio o potencijalnoj korupciji u slučaju Telekoma i privatne kompanije, niti o stavu svoje koleginice Jelisavete Vasilić da je po sredi zloupotreba javnog novca u privatne svrhe.
Kako je obrazložio, „ne želi ništa javno da kaže“ dok Savet „ne objavi svoje mišljenje o ugovoru Telekoma i Wireless media“.
On je, međutim, negirao utisak da je Savet propustio da stane iza svoje članice Jelisavete Vasilić, protiv koje je vođena tabloidna kampanja zbog javno izrečenog stava o stanju u Telekomu.
Istakao je da se „lično javno izjasnio da ona nije u sukobu interesa“ i napomenuo da je, kao potpredsednik, u tom nastupu „predstavljao Savet za borbu protiv korupcije“.
Smatra da, ipak, „nije uobičajeno da članovi Saveta istupaju izvan Saveta o temama o kojima Savet nije zauzeo stav“.
„To može biti samo u obliku ličnog mišljenja koje Savet ne može da prihvati kao svoj izveštaj“, rekao je Milićević i podsetio da „nikada niko nije iznosio u javnost mišljenje o predmetu koji se radi“.
On je potvrdio da je za 23. septembar zakazao sastanak Saveta, koji će tada dati mišljenje o ugovoru Telekoma i privatne kompanije, ali je negirao da je još letos najavio da će sve biti završeno.
„U zemlji u kojoj predistražne radnje oko Sartida traju 13 godina, nerealno je očekivati od Saveta da za pet ili sedam dana donese neka mišljenja, naročito zato što pribavljamo zvanične dokumente, a to traje“, objasnio je Milićević.
Kako je najavio, javnost če biti obaveštena odmah po usaglašavanju mišljenja, što je „vanredni posao koji rade upravo zbog interesa javnosti“.
Milićević, kao pritisak, doživljava to što se u medijima „svakodnevno prozivaju članovi Saveta, koji navodno opstruiraju izveštaj, što je netačno i nije odraz dobrog novinarstva“.
Pismo ministarke Mihajlović nije prvi pritisak vlasti na Savet
Milićević je za FoNet rekao i da pismo ministarke Zorane Mihajlović, posle izveštaja o železnici, kojim najavljuje preispitivanje rada Saveta i njegove reforme, „shvata ozbiljno“, ali da to nije prvi put da se Savet suočava sa takvim odnosom izvšne vlasti.
„Od kada je Savet oformljen, nije bio u dobrim odnosima ni sa jednom vladom, iako su kancelarije tog tela u zgradi Vlade Srbije“, ocenio je Milićević.
Podsetio je na nekoliko prethodnih pokušaja uticaja na rad Saveta, među kojima i na „šestomesečni kontrolni sastanak sa predstavnicima Evropske unije, kada se tvrdilo da izveštaji Saveta nisu adekvatni, ni dovoljno kvalitetni, što nije bilo prihvaćeno od Evropske komisije“.
Objašnjavajući razloge problema u odnosima sa Vladom, Milićević je napomenuo da „izveštaji ne idu u javnost sedam do 10 dana, jer se prvo čeka odgovor Vlade Srbije kojoj se taj izveštaj šalje“.
Kako je precizirao, „čekamo da nas neko pozove da o tome razgovaramo, da nam ukaže ako nešto nismo uradili kako treba, da korigujemo ili dopunimo“ podatke.
„Međutim ovde nas niko ne pozove, a onda se na nas ljuti kada izveštaji odu u javnost“, predočio je Milićević, koji smatra da postoji „neverovatano ponašanje prema kritici koje se ogleda u napadu na ličnost ili na instituciju“.
Osvrćući se na konkretan izveštaj o železnici, koji je isprovocirao ministarku Mihajlović da javno zapreti Savetu, iako nije odgovorila na navode izveštaja pre njegovog objavljivanja, on je primetio da su se svi prema železnici ponašali kao da to nije ničija briga.
Podsetio je na korporativno restrukturiranje železnice 2015.godine, kada je ona podeljena na tri dela, ali su troškovi povećani, umesto da se smanje.
Potrošeno je oko 44 odsto novca iz kredita i subvencija, a urađeno je mnogo manje nego što se očekivalo, dok se podaci nadležnih ministarstava, koji su čekani i po četiri meseca, ne uklapaju, obrazložio je Milićević.
Borba protiv korupcije ispod evropskog proseka
Govoreći o borbi protiv korupcije u Srbiji, on je ukazao da u tome “ne postoje rezultati” i da smo sada “ispod evropskog proseka”.
“Šta nam više treba od primedbi Greka ili Evropske komisije? Mi možemo sve to negirati, ali to neće promeniti faktičko stanje da korupcija ovde postoji”, naglasio je Milićević.
On smatra da je “najteže proceniti da li se nešto u borbi protiv korupcije ostvarilo” i napominje da “posebno ne voli javne demonstracije borbe protiv korupcije u kojima se najavljuje broj uhapšenih, a do epiloga se nikada ne dođe”.
Milićević je istakao da Savet posebno interesuje sistemska korupcija, koja postoji decenijama i protiv koje je borba teška, jer se konstatnim promenama zakona i hitnim postupcima bez javne diskusije, kreira ambijent koji tu borbu otežava.
Prema njegovom mišljenju, “sve je manje ljudi participira u borbi protiv korupcije, zbog taboidizacije mejnstrim medija, čija je posledica inverzija sistema vrednosti, provlačenje kroz blato, uništavanje autoriteta i porodica svakog ko kritički govori”.
Građane obeshrabruje da se uključe u borbu protiv korupcije i odustvo rezultata kada prijave korupciju, dužina trajanja postupaka i nenalaženje elemenata korupcije, što rezlultira i gubljenjem njihove “političke volje” da insisitiraju na vladavini prava i poštovanju zakona, zaključio je Milićević.
IZVOR: N1