O ČEMU PRIČAMO KADA PRIČAMO O ETICI

Da se prekršaji Kodeksa novinara Srbije u najvećem broju naših dnevnih novina broje u stotinama mesečno, nažalost, davno više nije vest. Iznenađenje, zato, neće biti ni rezultati tromesečnog monitoringa šest onlajn medija, koje će Savet za štampu predstaviti ovih dana, a koji uglavom potvrđuju da ni portali ne zaostaju za štampanim medjima u broju „grešaka“, dok njihova priroda ukazuje da u obe vrste medija postoji ista praksa primene nekih novouspostavljenih „profesionalnih“standarda.

Dakle, od 1.aprila do 30. juna ove godine šest najsposećenijih informarivnih portala (koji nemaju štampano izdanje): Srbija danas, Telegraf, Espreso, B92, Mondo i 021 objavilo je oko 1500 (još prebrojavamo) tekstova, u kojima je prekršena bar jedna tačka Kodeksa novinara Srbije i Smernica za primenu Kodeksa u onlajn okruženju. Najviše prekršaja evidentirano je na portalu Srbija danas, zatim Telegraf, dok su se o etičke norme najmanje ogrešili 021 i Mondo, čiji broj prekršaja je gotovo zanemarljiv u odnosu na dva „vodeća“ portala.

Najčešći prekršaji beleže se, kao i kad je reč o dnevnim novinama, u poglavljima Istinitost izveštavanja (nepoznati izvori, nema više izvora, nema provere infomacija, niti razlikovanja nagađanja i pretpostavki od činjenica) i Poštovanje privatnosti, posebno u crnim hronikama. Otkrivanje identiteta osumnjičenih i žrtvi pre je pravilo nego izuzetak, a lako dostupne informacije i fotografije sa privatnih profila na društvenim mrežama ne samo da ovo „olakšavaju“, nego i omogućuju beskrajno spekulisanje o motivima tragedija ili zločina i iznošenje detalja iz privatnog života i žrtava i zločinaca.

Poglavlje Odgovornost novinara krši se na više načina – nepoštovanjem pretpostavke nevinosti, etike i kulture javne reči i, posebno u rubrikama VIP i Jetset, koje prate živote ljudi iz rijaliti programa kao i drugih „poznatih ličnosti“, plasiranjem neprimerenih i eksplicitnih sadržaja, gde se, čini se, namerno prenose najgore psovke, svađe i obračuni.

Klikbejtovi najčešče krše smernicu Kodeksa koja nalaže da naslov ne sme da bude su suprotnosti sa suštinom teksta, pri čemu nije reč o „klasičnim“ naslovima sa portala, poput „Nećete verovati šta se desilo“, „Evo šta je onda bilo“, „Da li je ovo normalno“…., već o naslovima u kojima se tvdi nešto sasvim suprotno onome što piše u tekstu ili o naslovima koji kao da su pisani za neki drugi tekst, a ne za onaj iznad kojeg stoje.

Nenavođenje izvora je takođe veoma često, što u situaciji vanrednog stanja zbog epidemije, dodatno uvećava problem, čak i kada se to ne može okarakterisati kao prekršaj Kodeksa. Veoma prisustno „copy-paste“ novinarstvo onemoguća često utvrđivanje pravog izvora, a time i njegovu kredibilnost, jer čak i kada portal navede kao izvor drugi medij, u preuzetom tekstu ne postoji izvor.

Prethodna iskustva sa predstavljanjem rezultata monitoringa govore nam da i ovoga puta možemo očekivati negativne reakcije medija koje smo pratili. Pokušaće, verovatno da nas ubede da nalazi nisu tačni i da preterujemo, da ih namerno predstavljamo gorima nego što jesu… Biće, opet, i ozbiljnih, dobronamernih, predloga da kriterijume treba da spustimo jer se novinarstvo promenilo, a pravila na kojima insistiramo zastarela.

Po uzoru na crnohumorni vic nastao već na početku pandemije kovida – 19 (do kad ćemo morati da peremo ruke, zna li se nešto?), deo naših medija kao da se stalno pita – dokle ćemo još morati da pričamo o Kodeksu. Pandemija kovida 19 navela je lekare da nas sve podsete na ono što je trebalo da nam postane navika u najranijem detinjstvu – kako da peremo ruke i pokrijemo usta kad kašljemo. Hajde da se i mi podsetimo elementarnih novinarskih „navika“ – ne objavljujemo fotografije silovane dece, ne optužujemo ljude bez dokaza, pružamo mogućnost svakome da odgovori, proveravamo informacije i izvore, ne prenosimo svaku psovku i prostakluk na koji naiđemo na televizijama ili društvenim mrežama…

Ne radimo to, čak i kad dugi to rade, čak i kad mislimo da naši čitaoci baš to hoće. Baš kao kad je reč o virusu, i ovde su u pitanju nečiji životi. Toliko je jednostavno.

Gordana Novaković, generalni sekretar Saveta za štampu

Najnovije