Više od 15 godina predajem studentima o značaju komunikacije i građenju uspešnih odnosa s javnošću. Učim ih kako da ovu važnu profesiju obavljaju časno, pošteno i vodeći računa o društvenom interesu, bilo da rade u korporativnom ili javnom sektoru. Insistiram na tome da su odnosi s javnošću neraskidivo povezani s novinarstvom, posebno kad se radi o poziciji savetnika za medije. Tvrdim da posao savetnika za medije nije moguć bez poznavanja medija i uvažavanja novinarskog posla. Moji studenti znaju da ako nameravaju da budu savetnici za medije moraju da budu spremni da pruže novinarima neophodnu pomoć tako što će im dostavljati relevantne, pravovremene i tačne informacije. Moraju da budu spremni da se bore za to da novinari dobiju odgovore na sva postavljena pitanja, kao i priliku za intervuju sa sagovrnicima i njihove izjave, akreditaciju za sve medijske događaje, naročito u uslovima krize. Znaju da moraju da se pridržavaju dva ključna pravila – da govore istinu i da ne dopuste diskriminaciju medija. Jer, laž rađa nepoverenje, a ako nema medija neće biti ni posla za savetnike za medije.
U sociološkoj teoriji, savetnici za medije se nazivaju “premostiocima granica”. Njihov posao je da grade most između onog za koga rade (pa makar ga nazivali “šefom”) i zainteresovane javnosti, tj. medija. To znači da oni moraju da rade u interesu i jedne i druge strane. Ali po cenu da se suprotstave onom koga savetuju kada uvide da postoji neadekvatan odnos prema medijima, kada se uskraćuju informacije ili čine pokušaji da se prikrije istina. Jer pristrasnost ako sme da postoji u ovom poslu, ona mora da bude na strani medija.
Problem se javlja kada se u profesiji pojave pojedinci koji nisu u stanju da prevaziđu podanički mentalitet, te pristanu da svoj stručni autoritet podrede partikularnom interesu. Upravo to primećujem da se u skorije vreme dešava u komunikaciji savetnika za medije Predsednika i Premijera Republike Srbije, a što je naročito došlo do izražaja tokom krize izazvane epidemijom COVID 19. Primećujem razliku između onog šta je nekad govorila savetnica za medije Predsednika Republike, gospođa Suzana Vasiljević i toga s kakve pozicije danas govori u javnosti. Njena izjava iz 2015. godine da je “prvo pravilo u našem poslu je da uvek kažete istinu” data Blicu povodom predavanja koje je portparolima Vlade Republike Srbije održao Alister Kembel, savetnik za medije britanskog premijera Tonija Blera (http://www.nspm.rs/hronika/blic-kako-je-izgledalo-predavanje-alistera-kembela-bivseg-savetnika-tonija-blera-portparolima-vlade.html), pokazuje da ona zaista dobro poznaje suštinu odnosa s javnošću. Ili barem, da ju je nekad dobro poznavala. Pitam se šta se to u međuvremenu desilo pa istina Suzani Vasiljević više nije bitna (https://nova.rs/politika/odgovor-novinarke-suzani-vasiljevic-istina-vam-nije-bitna/)? Zašto je doživela taj preobražaj od nekadašnjeg savetnika za medije Predsednika Republike Srbije u njegovog saveznika u borbi protiv nezavisnih medija, gazeći profesionalna načela koja je nekad dobro poznavala?
Kada savetnici za medije pristanu na to da budu saveznici u borbi protiv medija, komunikacija neminovno ustupa mesto propagandi. Poznato je da se propaganda zasniva na prikrivanju informacija i spinovanju u pokušaju da se stvarnost predstavi lepšom nego što jeste, a javnost ubedi u ono što propagandista želi. Zna se da nedostatak informacija vodi širenju glasina, a laži gubitku poverenja. Uverena sam da sve ovo dobro zna i savetnica za medije Predsednika Republike Srbije, pa ipak pristaje da u tome učestvuje. Da joj se tokom krizne komunikacije za vreme epidemije u ovakvom ophođenju prema javnosti pridružio i kolega Mladen Bašić, koji obavlja funkciju savetnika za medije Premijerke Republike Srbije, cenim na osnovu njegovog reagovanja iznetog u emisiji Insajder debata (https://tr-cam.com/video/AFwAVeyM35U/Insajder-debata-ko-ne-koristi-ovlascenja-u-vanrednom-stanju-ko-ih-prekoracuje.html) povodom objavljenog teksta novinarke Ane Lalić o stanju Kliničkom centru Vojvodine (https://nova.rs/drustvo/kc-vojvodine-pred-pucanjem-bez-zastite-za-medicinske-sestre/). Sa žaljenjem moram da konstatujem da svojim izjavama u javnosti i radnjama koje su često uperene protiv nezavisnih medija, ovo dvoje savetnika za medije koji su angažovani o trošku poreskih obveznika nanose štetu medijima i novinarstvu, profesiji odnosa s javnošću, ali i građanima kojima se uskraćuju istinite i pravovremene informacije neophodne u postojećoj krizi. Nije čudno što im građani ne veruju, ali jeste čudno što pristaju da ih plaćaju.
Galjina Ognjanov, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu