Istraživački tim FakeNews Tragača detektovao je u periodu od 12. marta do 12. aprila 2020. godine ukupno 43 lažna i manipulativna narativa o pandemiji virusa korona, koji su ukupno preneti 241 put u različitim onlajn i tradicionalnim medijima, pri čemu su detektovani sadržaji samo na Fejsbuku šerovani više od 220.000 puta. Kao lažne narative posmatramo one koji su primarno zasnovani na dezinformacijama, dok manipulativni mogu da sadrže i elemente istine, ali naslovom ili drugim elementom objave navode na pogrešan zaključak[1].
Korpus narativa koji je uvršten u analizu treba razmatrati uz sledeće ograde: (1) Redakcija je svakodnevno pratila sadržaje dnevnih novina i centralnih informativnih emisija na televiziji, a razmatrani su i sadržaji koje su čitaoci prijavili putem formulara na sajtu i putem društvenih mreža; (2) Neke od sumnjivih informacija nisu mogle biti proverene, zbog nedostatka relevantnih izvora i zvaničnih, preciznih podataka; (3) U analizu nisu uvrštene dezinformacije koje su razotkrili portali Raskrikavanje.rs i Raskrinkavanje.ba.
Iako korpus nije, niti je mogao biti sveobuhvatan, s obzirom na broj aktivnih registrovanih medija u Srbiji, kojih je više od 1500, analiza uočenih narativa može nam dati ilustrativan okvir o načinu na koji se dezinformacije o pandemiji kreiraju i šire. U tom svetlu, mogli bismo izvesti sledeće zaključke:
1) Netačni sadržaji o virusu korona imaju izrazit viralni potencijal, budući da je 241 lažni sadržaj samo na Fejsbuku šerovan ukupno 223.466 puta (zaključno sa 12. aprilom), što bi značilo da je prosečan sadržaj šerovan putem različitih stranica i profila čak 927 puta. Najviralnija lažna vest bila je da je Kina proglasila kraj epidemije (29. mart): prenela su je najmanje 43 medija, a dostigla je gotovo 47.000 šerova. Analiza sprovedena pomoću alata CrowdTangle nije obuhvatila Tviter, Instagram niti aplikacije za komunikaciju poput Vajbera i Vocapa, pa je pretpostavljeni ukupni domet dezinformacija zasigurno višestruko veći.
2) Društvene mreže Fejsbuk i Instagram su pokušale da ograniče domet dezinformacija tako što su (a) onemogućavale linkovanje tekstova sa opskurnih portala; (b) zamaglile sadržaje koje su nezavisni portali za proveru podataka označili kao netačne. Jutjub je softverskom analizom identifikovao i uklonio veliki broj manipulativnih video-zapisa, ali se pojedini korisnici služe različitim trikovima kako njihovi klipovi ne bi bili izbrisani, pa tako – primera radi – cenzurišu ključne reči zvezdicama (k**ona). O načinu na koji se na društvenim mrežama zloupotrebljava trenutna kriza govori i Fejsbuk stranica „COVID-19 Serbia“, koja se ne bavi koronom, već putem sponzorisanih objava targetira nezavisne medije i političke neistomišljenike vlasti.
3) Među mejnstrim medijima, najviše kreiranih i prenetih lažnih narativa uočeno je u Informeru (12/43), Srbiji danas (12/43) i Espresu (11/43). S obzirom na veliku količinu informacija o pandemiji i ograničene kapacitete redakcija, razumljivo je što se dešavaju propusti. Međutim, obeshrabruje činjenica da su mediji tek u 4,2% slučajeva uklonili sporne informacije sa svojih sajtova kada je dokazano da su neistinite. Drugim rečima, 95% lažnih narativa i dalje je dostupno na internetu, bez ikakvih ispravki i intervencija.
4) Neki od uočenih lažnih narativa potiču iz stranih izvora, pa su prevedeni na srpski i preneti putem medija i aplikacija za komuniciranje, ali su ipak dominantni sadržaji izvorno nastali u Srbiji, budući da čine više od dve trećine (71%) ukupnog korpusa. Ukoliko posmatramo tematske celine, najčešći lažni i manipulativni narativi nastali u Srbiji odnose se na (1) nedelotvorne i štetne savete za prevenciju i lečenje korone; (2) teorije zavere o virusu (teorije o uticaju 5G mreže i veštačkom nastanku virusa); (3) netačne vesti o političkom aspektu krize.
5) Ukoliko razdvojimo pozitivno i negativno intonirane sadržaje (odnosno optimistične i pesimistične), njihov odnos je 50:50. Međutim, treba uzeti u obzir da su se netačne vesti sa pozitivnom intonacijom izdvojile svojom viralnošću, budući da su tri netačna sadržaja sa najvećim dometom na Fejsbuku imala pozitivan predznak. To su bile dezinformacije da je u Kini proglašen kraj epidemije (46.900 šerova), da je Kristijano Ronaldo pretvorio svoje hotele u Portugalu u privremene bolnice (41.000 šerova) i da je Vučićevo obraćanje videlo 500 miliona korisnika kineske društvene mreže Weibo (40.500 šerova).
6) Većina lažnih narativa je fokusirana na Srbiju ili je opšteg karatera, a među stranim zemljama najčešće su tematizovane Kina (7 puta), Italija (6) i SAD (5), a to su ujedno zemlje koje su u dosadašnjem toku pandemije bile najveća žarišta.
Detaljniji podaci o sprovedenoj analizi biće dostupni u izveštaju koji će biti objavljen krajem aprila 2020. godine.
[1] Primera radi, tačan savet za inhaliranje uz netačan navod da inhalacija služi kao preventivna mera protiv virusa korona.