Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i zvanično je prestala sa radom, pošto je predsednik Donald Tramp postepeno ukidao programe zbog navodnog rasipništva.
Više od 80 odsto svih programa agencije otkazano je od marta, a u utorak je ostatak formalno preuzeo Stejt department. Zatvaranje USAID, koji je upravljao međunarodnom podrškom u ime američke vlade, kritikovali su bivši predsednici Barak Obama i Džordž Buš, podseća BBC.
Britanski javni servis prenosi analize medicinskog žurnala Lanset da bi ovo drastično smanjenje pomoći moglo da prouzrokuje dodatnih 14 miliona smrtnih slučajeva do 2030. godine.
Agencija je osnovana 1961. godine i zapošljavala je oko 10.000 ljudi, od kojih je dve trećine radilo van SAD.
Kontroverzno smanjivanje osoblja počelo je odmah sa Trampovim drugim predsedničkim mandatom, kada je milijarder Ilon Mask dobio zadatak da smanji broj zaposlenih na federalnom nivou.
Među programima koji su ukinuti su nabavka protetičkih udova za vojnike povređene u Ukrajini, čišćenje mina u različitim državama i suzbijanje ebole u Africi.
Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders-a za Evropu, ističe da je ovo, posle mnogo meseci mrcvarenja, potpuno očekivani epilog.
„I pored svih opravdanih kritika, zatvaranje USAID-a je veoma loša odluka, imajući u vidu mnoge organizacije za ljudska prava koje su bile korisnici sredstava. Treba se nadati da će neka slična agencija biti osnovana u narednim godinama, ali ostaje pitanje prioriteta koje će ona imati“, navodi Miletić za Danas.
Novinar Bojan Cvejić smatra da se posledice gašenja USAID-a u Srbiji osećaju već mesecima.
„USAID je kroz različite programe i projekte finansijski, tehnički i mentorski pružao podršku velikom broju malih, nezavisnih i lokalnih medija koji bez donacija takve vrste teško mogu da opstanu na tržištu“, ukazuje Cvejić.
S druge strane, dodaje naš sagovonik, USAID je mnogo više ulagao u druge oblasti u državi – od zdravstva, školstva, javne uprave i razvoja demokratija.
„Najviše na gubitku će zapravo biti država koja je dobijala ogromne donacije, tesno sarađivala sa njima i zahvaljivala se na javnim skupovima, iako sada ne samo da to ne spominju već napadaju medije i nevladine organizacije koji su kroz projekte USAID dobijali određena sredstva“, ističe Cvejić za Danas.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ukazuje da, osim što je to loše za primaoce pomoći u siromašnim zemljama, poput afričkih zemalja gde vlada glad i gde su i deca izložena brojnim bolestima, odluka da se ugasi USAID značajno šteti i snazi civilnog sektora poput nevladinih organizacija u Srbiji.
„Ova odluka je pogubna i za samu Ameriku, jer je USAID bio izvor američke meke moći, s obzirom na to da je širio američke vrednosti i zalagao se za demokratiju u zemljama koje su se za nju borile i koje se i dalje bore. Prestanak sa radom USAID-a je pogubna politika za SAD i za njen ugled i mesto u svetu, jer je USAID bi jedan od svetionika vrednosti, a svedoci smo da se jedan po jedan od tih instrumenata gasi, poput Glasa Amerike“, navodi Biserko za Danas.
Izvor: https://www.danas.rs/svet/usaid-drzava-srbija-zatvaranje/