Novi Savet REM-a može biti izabran već sredinom juna, ali naši sagovornici misle da to neće imati uticaja na kampanju sve i da vlast raspiše izbore – ni ranije se REM nije mešao u svoj posao niti uticao na to da mediji tokom kampanje budu fer
Kada su studenti na više dana blokirali zgradu Radio-televizije Srbije (RTS), njihov zahtev bio je novi izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U međuvremenu, studenti u blokadi zatražili su da se do leta održe i vanredni parlamentarni izbori. To bi značilo raspuštanje Narodne skupštine, upravo institucije nadležne za REM.
A vreme teče. Punih šest meseci Srbija funkcioniše bez Saveta REM-a, dakle bez tela koje kontroliše rad domaćih TV i radio stanica.
Kako bi eventualni parlamentarni izbori uticali na ponovni postupak izbora članova Saveta REM-a, u ovom trenutku nije jasno. Mogućnosti je više.
Izborna kampanja bez regulatora elektronskih medija? Brzopotezno izglasavanje Saveta? Vladajuća stranka koristi gužvu u šesnaestercu: dok REM pada u senku (zbog izbora), ona bira sastav Saveta kakav joj odgovara i to na period od pet godina?
Nešto sasvim novo, dosad neviđeno? Rečima Rodoljuba Šabića, advokata i nekadašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja: „Postali smo nepredvidiva zemlja“.
Valić Nedeljković: Društvo se potpuno raspustilo
Ako do vanrednih izbora dođe, vlast bi mogla da učini sve da mediji ostanu pod njenom kontrolom. U tom slučaju u korist će joj ići nepostojanje formiranog Saveta REM-a, upozorava Dubravka Valić Nedeljković, profesorka u penziji Univerziteta u Novom Sadu.
Plašim se da će kampanja za eventualne vanredne izbore na medijskom i svakom drugom polju biti čak i prljavija i mučnija nego što smo navikli (Raša Nedeljkov, CRTA)
„Ako im se isplati da imaju Savet REM-a kao poruku međunarodnoj zajednici, oni će ga napraviti. Bez imalo griže savesti i po svojoj meri. Ali to zahteva proceduru, posao, opravdavanja. Mislim da im, ipak, takva dodatna angažovanost nije bliska srcu“, smatra Valić Nedeljković.
„Druga opcija je da procedura traje i traje i da ne stigne da se završi pre kampanje ‘prirodnim putem’. Da se kaže, eto, imali smo dobru volju, ali nismo stigli da ispoštujemo proceduru.“
Valić Nedeljković, koja je bila među sedam nezavisnih kandidata koji su se povukli iz prethodnog postupka, kaže da u ovom trenutku „režimu ne ide u prilog“ da Savet REM-a bude osnovan.
„Zato što je sad taj interregnum u kojem niko ni za šta ne odgovara. Vidite to čak i na jezičkom nivou. Nikad u medijima nije bilo više izjava koje nisu primerene javnoj komunikaciji. Nekad se pitam da li su osobe koje to izgovaraju svesne da su u javnom diskursu, da to nije neko društvance iz ćoška“, kaže Valić Nedeljković.
Sagovornica Cenzolovke ističe i da ranije nije primećivala „toliko beskrupuloznih formulacija“ i „optužbi radi optužbe“.
„Kao da ne postoje zakoni i kodeksi i definitivno kao da ne postoji REM. Doduše, stari REM uglavnom nije reagovao, ali ipak je bilo svesti da postoji regulator. Sada ga već mesecima nemamo i društvo se potpuno raspustilo.“
Nedeljkov: Izbor Saveta REM-a nije argument za odlaganje izbora
Dodatni studentski pritisak na vlast jeste njihova poruka da, ukoliko parlamentarni izbori ne budu raspisani do sredine maja, sledi „radikalizacija protesta“.
„Vlast za sada ne daje znake da će popustiti, a deo stručne javnosti veruje da će izbori biti održani, ali na jesen“, javlja Nova.
Izbori u Srbiji su „jednačina s više nepoznatih“, navodi NIN.
Pred predsednikom Aleksandrom Vučićem je teška odluka, ocenjuje Radar:
„Da ide na izbore u situaciji očiglednog pada rejtinga ili da isti taj rejting dodatno ugrozi odbijanjem vanredne provere biračke volje.“
Po svemu što iz studentskih redova dolazi u javnost, utisak je da oni traže izbore iako su sasvim svesni da ne mogu računati na uslove za poštenu i demokratsku izbornu borbu (Raša Nedeljkov, CRTA)
Od 2012, dakle od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) na vlast, građani Srbije pet puta su izlazili na parlamentarne izbore – i to četiri puta na vanredne, piše Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).
„Studenti su tražili da se ‘momentalno’ raspusti Skupština i raspišu vanredni parlamentarni izbori, čime bi, naravno, bilo onemogućeno, odnosno odloženo sprovođenje ponovljenog postupka za izbor članova Saveta REM-a“, ocenjuje za Cenzolovku Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.
„Imali bismo, dakle, izbore bez REM-a, ali faktički mi takve izbore imamo već godinama. REM jednostavno nije ispunjavao svoje obaveze.“
Po njegovim rečima, ponavljanje postupka za REM sada ne bi bilo validan argument za odlaganje vanrednih izbora. Kako kaže, realnije šanse za REM koji će „najzad biti odgovoran i funkcionalan imaćemo ako na izborima dođe do bitnijih promena“.
„Po svemu što iz studentskih redova dolazi u javnost, utisak je da oni traže izbore iako su sasvim svesni da ne mogu računati na uslove za poštenu i demokratsku izbornu borbu“, objašnjava Nedeljkov.
„S jedne strane, društvena i politička kriza toliko je duboka da vremena za čekanje više nema, a s druge, momentum je takav da ima smisla verovati u mobilizaciju koja će nadjačati i sve nelegitimne i nelegalne prednosti koje vlast koristi na izborima.“
Ustav predviđa mogućnost da Vlada predloži raspuštanje Skupštine i da o tome obavesti javnost i predsednika. Ovaj tada raspušta parlament i raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se oni završavaju za najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.
Pošto studenti u blokadi zahtevaju da se izbori održe do kraja juna, to zapravo znači da bi oni morali biti raspisani već sredinom maja.
Stevanović: Civilno društvo i ranije više od REM-a radilo na monitoringu kampanja
Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, smatra da je „potreban ozbiljniji pritisak“ da bi se realizovala ideja o vanrednim izborima.
„U svakom slučaju, rokovi za izbor Saveta REM-a već teku. Meni se čini da tu postoji jedan prostor da se ceo proces završi pre nego što bi došlo do eventualnih izbora, s obzirom na to koliko bi zakonski morala da traje predizborna kampanja od trenutka raspisivanja. Ukoliko se ovoga puta i izabere neki Savet REM-a, njemu će ipak biti potrebno neko vreme da se konstituiše i da zapravo počne da radi“, objašnjava Stevanović.
Tokom prošlih izbornih ciklusa, kako kaže, „jesmo imali savet REM-a“, ali onaj koji „prosto nije ispunjavao obaveze“.
„Ako nema REM-a, to bi bio jedan ozbiljan formalni nedostatak kampanje. Međutim, ne vidim da bi se suštinski mnogo toga promenilo. Ni dosad nismo imali ozbiljnu kontrolu izbora, niti je REM posebno reagovao na kršenje pravila predizborne kampanje nacionalnih televizija“, kaže Stevanović.
„U tom smislu, organizacije civilnog društva koje su radile monitoring kampanja svih ovih godina odradile su mnogo veći posao nego sam REM. Čini mi se da će tako biti i ovog puta.“
Mogu li studenti da utiču na to da izborna kampanja bude fer?
Kako bi kampanja mogla da izgleda, u slučaju da aktuelni studentski zahtev bude ispunjen?
Student prava na Državnom fakultetu Univerziteta u Novom Pazaru Alija Jahović, gostujući u emisiji „Utisak nedelje“, naglasio je da izborni uslovi nisu fer i da je „sloboda medija ozbiljno ugrožena, a režimski mediji krše zakonske norme“.
„Smatramo da imamo razloga da verujemo da izbori neće biti fer, ali mi ćemo se boriti da to sprečimo“, rekao je Jahović.
Mislim da će ovo biti strašno. Već su objavljivani lični podaci, snimci nastali nezakonitim pris-luškivanjem, bezočne laži i podmetačine na račun studenata i onih koji ih podržavaju, ljudi se privode i zastrašuju (Ivana Stevanović, SĆF)
Na pitanje Cenzolovke da li bi u kampanji stvari bile još zaoštrenije ili je (pod pritiskom) moguća izvesna „simulacija normalnosti“ u medijima, Dubravka Valić Nedeljković odgovara da je jedan od zadataka REM-a i da „postavi okvire za izveštavanje u predizbornim kampanjama“.
Kako kaže, dešavalo se suprotno, „kako su prolazili izborni ciklusi, ti okviri su bili sve fleksibilniji“.
„Kampanja mora biti zaoštrena, samo je sada pitanje ko će izabrati kakvu strategiju. Logično je da će studenti voditi jednu afirmativnu kampanju, jer sada su vidljivi u zajednici. Ne kažem u medijima, nego u zajednici, što je daleko ozbiljnije nego kad si vidljiv samo u medijima“, objašnjava profesorka Valić Nedeljković.
„Studenti imaju jedan pozitivan oreol tokom svih ovih akcija, šetanja, trčanja… Ljudi su ih upoznali, videli da su to umni, mladi ljudi željni prosperiteta. Vlast je trenutno u lošijoj poziciji i agresivno će koristiti lik i delo predsednika. Ta kampanja će biti jako strašna.“
Šanse da bi izbori bili pošteni u svom medijskom delu – recimo, u smislu ravnomerne zastupljenosti kandidata na televizijama s nacionalnom frekvencijom – nije velika, slažu se sagovornici Cenzolovke.
„Plašim se da će kampanja za eventualne vanredne izbore na medijskom i svakom drugom polju biti čak i prljavija i mučnija nego što smo navikli“, kaže Raša Nedeljkov.
„Ulozi su sada mnogo viši i vlast je suočena s većim izazovima nego u ranijim izbornim procesima. Ipak, verujem da smo društvo koje je spremno za promene.“
Ivana Stevanović ističe da, „naročito otkako traju studentski protesti i blokade“, mediji pod kontrolom vladajuće stranke „sve otvorenije ulaze u kršenje zakona“.
„Mislim da će ovo biti potpuno strašno. Već smo videli objavljivanje ličnih podataka, snimaka nastalih nezakonitim prisluškivanjem, bezočne laži i podmetačine na račun studenata i onih koji ih podržavaju. Sve je to začinjeno zloupotrebom pravosudnog aparata, gde se ljudi dodatno privode i zastrašuju.“
Stevanović smatra da bi kampanja postala „vrhunac upotrebe tog oružja“.
„Verujem da bi ovoga puta bilo još gore. Ne postoji više niko ko može da ih zaustavi u tome. Nervoza je velika u okviru vladajuće stranke, to nam je jasno i to i vidimo kroz njihove medije. To zapravo više i nisu mediji, oni su pretvoreni u oružje za obračun s političkim neistomišljenicima.“
Vlast će uraditi sve da zadrži REM pod kontrolom
U ovom trenutku vanredni parlamentarni izbori nisu izvesni. Izbori za Savet REM-a (ako ništa drugo, formalno) teku po planu.
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje objavio je 8. maja poziv za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta. Rok za podnošenje predloga kandidata je 15 dana (u praksi je to nešto duže, jer se čekaju predlozi koji stižu poštom iz unutrašnjosti).
Verujem da bi ovoga puta bilo još gore. Ne postoji više niko ko može da ih zaustavi u tome. Nervoza je velika u okviru vladajuće stranke, to nam je jasno i to i vidimo kroz njihove medije (Ivana Stevanović, SĆF)
Predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Elvira Kovač kaže da bi i novi set medijskih i izbornih zakona, kao i Savet REM-a, mogli da budu usvojeni do sredine juna.
Na papiru, u Savet REM-a mogu biti izabrani samo stručnjaci iz oblasti koje su značajne za poslove iz nadležnosti tog tela. Između ostalog, član Saveta mora imati ugled u javnosti, svojim aktivnostima se zalagati za slobodu izražavanja, ljudska prava, demokratiju.
Pitanje je da li postupak ovoga puta može biti drugačiji, s obzirom na praktično iste aktere (kao 2024), ali je kontekst ipak nešto drugačiji: protesti, REM kao studentski zahtev, blokada RTS-a, najava opozicije o učešću posmatrača iz EU.
I dok bivša predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić u aktivnostima studenata u blokadi vidi nelegitiman „politički zahtev“, dramski pisac i kandidat na poništenom konkursu Željko Hubač kaže da ne veruje da će novi proces biti bolji od prethodnog.
„Ulazimo s punom verom u taj novi proces, ali smo vrlo svesni da će biti velikih pritisaka, kao i da će oni biti suptilniji. Biće teže uočljivi i tu svi skupa moramo biti obazrivi“, ističe Valić Nedeljković.
„Grupa nezavisnih kandidata i kandidatkinja kojoj pripadam može očekivati najviše tri ili četiri osobe u Savetu, vlast neće dozvoliti više od toga. Ali rešili smo da se borimo i da te tri ili četiri osobe, ako postanu članice, moraju do kraja da izdrže. I kako se to kaže – da ljuljamo brod.“
NEZAKONITOST I DISKRIMINACIJA OBELEŽILI IZBOR ZA SAVET REM-A
Mandat prethodnom sazivu Saveta REM-a istekao je 4. novembra 2024. Novi nije izabran. Iako je po zakonu morao da bude izabran pre isteka mandata starog i pokrenut je proces koji je trebalo da bude završen do kraja prošle godine – epiloga nema.
Skupštinski odbor za kulturu i informisanje probilo je zakonski rok i raspisalo poziv za nove članove Saveta REM-a sa četiri meseca zakašnjenja.
Zbog toga su Slavko Ćuruvija fondacija, NDNV, NUNS i CRTA u novembru podneli krivičnu prijavu protiv predsednice skupštinskog odbora Nevene Đurić.
Tužilaštvo šest meseci nije odgovorilo o sudbini prijave. Đurić je u međuvremenu napredovala i postala potpredsednica Skupštine Srbije.
Slavko Ćuruvija fondacija i CRTA podnele su ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije i Zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom sudu posle drugog odbijanja tužbe ovih organizacija podnete Upravnom sudu protiv REM-a zbog, kako tvrde, „nezakonite dodele dozvola za nacionalno pokrivanje“ televizijama Pink, Hepi, Prva i B92.
„Ne poštujući zakonsku obavezu da kao kriterijum za dodelu dozvola u obzir uzme prethodno ponašanje emitera, Savet REM-a je u julu 2022. praktično nagradio televizije koje godinama krše zakone i gaze profesionalne standarde“, navode ove dve organizacije.
I posle pokretanja procedure za izbor članova Saveta u decembru prošle godine, zbog nepravilnosti, nezakonitosti i diskriminacije tokom procesa, sedam kandidata povuklo je kandidature. Time je više od pola kategorija (koje predlažu članove) ostalo bez dva kandidata od kojih Skupština bira po jednog za članstvo u Savetu.
Proces je time de fakto blokiran, mada je i kasnije u javnosti bilo ideja da se on ipak dovrši. Na kraju se vlast odlučila za ponavljanje izbora.