Slučaj u kojem je korisnik Iksa Marko Marjanović, digitalnoj zajednici poznatiji kao Kristal Met Dejmon, objavio privatne brojeve javnih ličnosti otvara pitanje zaštite ličnih podataka na internetu i selektivne primene zakona. Dok objavljeni podaci ostaju javni, a krivični postupci nejasni, postavlja se pitanje granice između slobode izražavanja i kršenja tuđe privatnosti.
Društvene mreže još uvek su nedovoljno regulisana oblast, na kojoj je moguće objaviti mnogo toga, pa tako i lične podatke drugih ljudi, bez njihovog odobrenja.
Ovakav postupak, iako podleže krivičnom zakoniku, neće nužno biti sankcionisan, a i ako se postupak pred zakonom pokrene, podaci oštećenih ostaju javni.
Bar je takav razvoj događaja u trenutnom aktuelnom slučaju, koji obuhvata aktivistu i korisnika Iksa (X) Marka Marjanovića, poznatijeg kao Kristal Met Dejmon, troje radnika Radio-televizije Srbije (RTS) i predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić.
Naime, Marjanović je na ovoj društvenoj mreži javno podelio brojeve telefona troje voditelja i urednika javnog servisa, kao i Ane Brnabić. Dakle, lične podatke četvoro ljudi obelodanio je pred više od 64.000 ljudi, koliko pratilaca ovaj profil ima.
Pored toga, profil je i javan, pa svako ko koristi Iks, može da mu pristupi i, takođe, vidi ove brojeve telefona. On je uz to stavio „ogradu“, jer je apelovao na pratioce da ne zovu i ne šalju poruke tim ljudima.
Ono što zabrinjava, jeste da je i nakon dve nedelje od objave, ti brojevi i dalje stoje i javno su dostupni svima. To otvara pitanje toga koliko su naši podaci zaista privatni i koliko nas u tom pogledu zakon štiti.
Trenutni epilog ove situacije jeste da je Marjanović priveden i da je protiv njega pokrenut određeni postupak, iako nejasno po kom osnovu. Nakon toga je pušten, ali uz određene zabrane do okončanja čitavog procesa.
Marko Marjanović u izjavi za Danas objašnjava da je, poslednji put kad je priveden, od strane tužioca obavešten da je optužen za progonjenje Ane Brnabić, zato što je, kako kaže, podelio fotografiju njenog broja telefona i pozvao ljude da je ne zovu.
On navodi da su policajci koji su bili prisutni počeli da se smeju kada je to pročitano.
„Tužilac je tražio da provedem mesec dana u pritvoru zbog tvita. Obrazloženje je bilo da na slobodi ja mogu da imam pristup internetu i mogu da ponovim delo. Znači mogu da ponovim delo za koje sam samo optužen, nisam osuđen“, ukazuje Marjanović.
On objašnjava i da mu je sudija izrekla meru da dok traje proces ne sme da pristupi društvenim mrežama.
„Ne samo Iks profilu, već svim društvenim mrežama, uključujući i Jutjub. To je napisano tako da je ostavljeno široko tumačenje da u suštini ne mogu da koristim ni Viber, ni Vocap, Telegram, Signal, ni Tims koji mi treba za posao“, kaže naš sagovornik.
Pored toga, on tvrdi da su mu dodate još dve mere, koje nemaju veze sa delom za koje se tereti.
„Zabranjeno mi je da se pojavljujem na prijavljenim i neprijavljenim skupovima, odnosno na bilo kojim skupovima. U suštini ja ne mogu da idem na žurku, na koncert, na utakmicu, u bioskop… to su sve skupovi. Ali to je urađeno da ja ne bih bio gde sam bio prethodnih dana, ispred RTS-a i na ostalim studentskim protestima“, smatra Marjanović.
Dodaje da mu je uvedena i mera da mora da se javlja 1. i 15. u mesecu u policijsku stanicu.
„Kao da sam na uslovnoj. A samo sam okrivljen, proces još nije ni počeo. Mi smo podneli žalbu, ali već sedam dana nemamo nikakvu informaciju dokle je to stiglo“, ukazuje on.
Marjanović navodi i da piše da mu se mere izriču dok traje proces, a da to može da bude i tri godine.
„Ukinuta mi je sloboda govora. Zakonski može i da se nađe neko utemeljenje toga, ali ova zabrana pojavljivanja na skupovima je čisto politička odluka“, veruje on.
Što se tiče motiva da podeli javno brojeve telefona medijskih radnika, Marjanović kaže da je hteo da uzvrati udarac.
„Podelio sam brojeve telefona ljudi iz RTS-a zato što ja njih ne smatram novinarima. Oni su možda to bili, ali u trenutku kada je potrebno da kordon policije razmakne mladost ove zemlje da biste vi ušli na posao, mislim da od tog trenutka vi niste novinari“, obrazlaže on.
Marjanović naglašava i da nema nikakvu grižu savesti zbog toga i dodaje da njega uopšte niko nije ni optužio za deljenje brojeva telefona novinara.
„Uradio sam to jer moj broj i moju kućnu adresu Srpska napredna stranka (SNS) razvlači po internetu već mesecima. Ja sam podneo 20 prijava tužilaštvu za visokotehnološki kriminal da me zaštite od svega toga, ali izgleda nisam došao na red i nemam drugu opciju nego sam da se borim“, napominje on.
Marjanović navodi da je hteo da pokaže „da niko nije nedodirljiv“.
„RTS je objavio vest o hapšenju uz moje puno ime i prezime, a u narednoj vesti za osumnjičene u vezi sa padom nadstrešnice oni čitaju inicijale. Ja sam Marko Marjanović, jer sam neprijatelj, a ovi njihovi dobijaju inicijale. Ja moram da se zaštitim i ja sam odlučio da to bude tako“, poručuje on.
Da li je ovaj postupak krivično delo i kako se tretira?
Predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić za Danas objašnjava da to jeste krivično delo, ali da se za njega goni po privatnoj tužbi.
„Posledica toga što je uradio jeste da su ljudi dobili pretnje i tako nešto svakako nije primereno raditi. Ali krivični zakon to krivično delo i takvu jednu radnju tretira da se za to gonjenje preuzima po privatnoj tužbi“, objašnjava ona.
Dodaje da je to deo člana 146 krivičnog zakona, koji prepoznaje neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka.
„Međutim, za to krivično delo, za stavove 1. i 2. se goni po privatnoj tužbi, osim ukoliko to uradi službeno lice, onda se goni po službenoj dužnosti“, navodi Komlen Nikolić.
Ipak, kako kaže, ako je predsednica Skupštine zaista dobila ozbiljne pretnje zbog tog objavljivanja broja, to možda može da povuče i neke druge postupke.
Naš sagovornica podseća da je Marjanović to, ipak, jako mudro izveo u svom postu, jer je poručio da ne pozivaju te brojeve, zbog čega to ne može da se gleda kao podstrekavanje.
„Svi smo svesni da je to ironično, ali s aspekta zakona to ne može da se gleda kao podsrekavanje na izvršenje nekog drugog krivičnog dela“, pojašnjava Komlen Nikolić.
To što je Marjanović uradio, jeste krivično delo, ali ne goni ga javni tužilac, već mora da ga goni neko čiji je broj telefona objavio, zaključuje ona.
Advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić za Danas kaže da je njegov načelni stav da u ovom konkretnom, ili bilo kom drugom slučaju, bez saglasnosti onog kome broj pripada ne treba objavljivati brojeve privatnih telefona.
„Izuzetak može biti to da ga je sam vlasnik učinio opšte dostupnim u nekom javnom telefonskom imeniku ili podelio na nekoj društvenoj mreži. Bez toga objavljivanje broja je povreda privatnosti, odnosno nedopuštena obrada podataka o ličnosti“, objašnjava on.
Međutim, Šabić smatra da je to svuda, a pogotovo u našim konkretnim uslovima, jedna od najbenignijih povreda.
„Kod nas čak i organi vlasti namerno i svesno čine javno dostupnim i neuporedivo delikatnije lične podatke, uključujući i najosetljivije poput recimo onih o zdravstvenom stanju. Neretko se funkcioneri ili organi vlasti stavljaju u funkciju servisa provladinih tabloida kojim omogućavaju i pristup ličnim podacima, koji bi morali biti dostupni samo vlasniku i eventualno najužem krugu ljudi“, upozorava naš sagovornik.
Sve to, kako ukazuje, po pravilu ostaje bez odgovarajućih reakcija i sankcija.
„Zato robusna, spektakularna akcija policije i tužilaštva zbog objavljivanja broja telefona Ane Brnabić neizbežno ostavlja utisak vrlo selektivne primene zakona, nastojanja da se ‘eliti’ obezbedi specijalan, privilegovan tretman“, smatra Šabić.
On kaže da, iako jeste povredio njenu privatnost, Marjanović ne može biti krivično odgovoran za eventualne preteće poruke koje je ona navodno ili stvarno primila.
„Ako su pretnje ozbiljne i ako su izazvale osećaj straha, odnosno ugroženosti kod Brnabić, policija i tužilaštvo treba da identifikuju telefon sa kog su upućene i onog ko ih je uputio“, zaključuje Šabić.
Izvor: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kristal-met-dejmon-iks-brojevi-telefona-zakon/