Mehanizam za zaštitu novinara na papiru postoji, ali ono što je problem je primena tog mehanizma jer je broj osuđujućih presuda za napade na novinare između osam i 12 odsto u odnosu na broj prijavljenih slučajeva, izjavila je danas generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Flipović.
Ona je na panelu “Stanje digitalne tranzicije u sektoru informativnih medija u Srbiji” istakla da su iz NUNS uočili da tužilaštvo ne beleži sve pretnje novinarima.
Filipović je objasnila da su, poređenjem baza tužilaštva i NUNS, zaključili da se razlikuju za 11 slučajeva koje tužilaštvo nije zabeležilo, a NUNS ima potvrdu da su prijavljeni.
“Politički pritisci su vidljivi u svim slojevima našeg društva, pa se na taj način veštački i smanjuje broj pretnji i napada na novinare u zvaničnim dokumentima, da bi neko mogao da izađe i kaže da je smanjen broj pretnji novinarima”, rekla je Filipović.
Govoreći o izvorima dezinformacija u medijima, Filipović je ocenila da su najveći problem mediji koji su svuda u svetu označeni kao distributeri ruske propagande, poput Sputnjika i Raša tudeja.
“Srbija je poznata po tome što pruža gostoprimstvo televizijama i portalima koji su sa više strana označeni kao mediji koji šire dezinformacije. Nismo još dobili informaciju od REM, ali na jednoj od poslednjih sednica Saveta REM, pre nego što je ukinut, na dnevnom redu je bila i dozvola za televizijski kanal Raša tudej, ali mi ne znamo da li su doneli odluku da daju tu dozvolu ili ne zato što nemamo zapisnik sa sednice”, obrazložila je Filipović.
Novinar nedeljnika Vreme Nedim Sejdinović izjavio je da najviše dezinformacija dolazi sa istoka, ali je Srbija, kako je naveo, malo drugačija od ostalih zemalja jer neki mediji izgledaju “kao da se uređuju u Kremlju”.
On smatra da je ozbiljan problem što mediji koji su mejnstrim često budu izvor dezinformacija i “malignih informacija”.
Sejdinović je naglasio da je pre tri godine rađeno istraživanje koje je jasno pokazalo da je potpuno dominantni izvor dezinformacija u regionu upravo Srbija.
Koordinatorka programa u Balkanskoj istraživačkoj mreži Srbije (BIRN) Tanja Makisć izjavila je da je u toku prilagođavanje medija na upotrebu veštačke inteligencije koju, kako istraživanja pokazuju, uglavnom koriste za potvrdu informacija.
Govoreći o koristi veštačke inteligencije u medijima, Maksić je naglasila da bi to mogla da bude personalizacija medijskog sadržaja tako što će svaki korisnik dobiti sadržaj po svojim preferencijama.
“Izgleda da to u redakcijama u Srbiji nije došlo na red da se promišlja. Dakle, najmanje poznata upotreba veštačke inteligencije je rad sa publikom”, dodala je Maksić.
Ona je navela da ostaju otvorena pitanja etike i regulacije autorskih prava kod upotrebe veštačke inteligencije u medijima.