Uloga uzbunjivača u savremenom društvu često se nalazi na tankoj liniji između hrabrog činjenja u javnom interesu i optužbi za krivična dela. U teoriji, uzbunjivači su zakonom zaštićeni kada ukazuju na nezakonitosti, ali u praksi su često izloženi ozbiljnim posledicama. Zakon o zaštiti uzbunjivača u Srbiji jasno definiše prava i obaveze uzbunjivača, ali stvarnost je drugačija – mnogi od njih se suočavaju sa disciplinskim postupcima, gubitkom posla i krivičnim prijavama.
Kao primeri, slučajevi Aleksandra Obradovića i Katarine Petrović pokazuju kako sistem često ne štiti one koji izlažu nepravilnosti. Obradović je, ukazujući na korupciju u Krušiku, završio u pritvoru, dok je Petrović optužena zbog odavanja službenih tajni u vezi s osobom bliskom vrhu vlasti.
Advokat Rodoljub Šabić ukazuje na to da su ovi uzbunjivači postali žrtve sistema koji više štiti moćne pojedince nego javni interes. Kampanje protiv njih služe kao primer zastrašivanja kako bi se obeshrabrili budući uzbunjivači, a novinari se često nalaze pod pritiskom da otkriju svoje izvore informacija, iako zakoni to ne zahtevaju, osim u slučajevima najtežih krivičnih dela.
I dok se anonimni izvori često zloupotrebljavaju u tabloidnim medijima za diskreditovanje ljudi, istinski uzbunjivači ostaju nezaštićeni i izloženi torturi. Ova praksa narušava ne samo integritet medija, već i poverenje javnosti u sistem zaštite i vladavinu prava.
Originalna vest: https://nuns.rs/uzbunjivaci-hrabri-ljudi-ili-izvrsioci-krivicnih-dela/