Razgovarali smo sa Ljubicom Vukčević, Head of Data Analytics and Insight Direct Media United Solutions povodom nedavno predstavljenih rezultata istraživanja o Alfa (Click) generaciji… razgovor vodila Snežana Milić.
Draga Ljubice, nedavno je na Dorcol Platzu održan panel na kom su predstavljeni rezultati istraživanja o Alfa generaciji. Za početak, recite nam nešto više o samom istraživanju – ko je sproveo istraživanje, koji je cilj, koji metodi za prikupljanje podataka su korišćeni, na kom uzorku je sprovedeno, na kom nivou je rađeno istraživanje (na nacionalnom ili nekom drugom) itd?
– Direct Media je već poznata na tržištu kao agencija koja uvek radi na tome da donese dodatnu vrednost svojim klijentima, pa i celom tržištu, u razumevanju i pristupu različitim ciljnim grupama. Ovoga puta smo naše klijente želeli da pripremimo za novu generaciju koja dolazi – Alfa generaciju koju smo nazvali Click generacija. Zato smo sa našim dragim kolegama iz Ipsos Strategic Marketinga sproveli ovo istraživanje koje se sastojalo iz četiri dela (kvalitativna i kvantitativna analiza). Rađeni su intervjui sa decom gde su oni u opuštenoj atmosferi na njima blizak način mogli da pričaju, zatim sedmodnevni forum sa decom i sedmodnevni forum sa njihovim roditeljima. I za kraj kvantitativno istraživanje sa roditeljima milenijalcima. U istraživanju su učestvovala deca iz Beograda, Novog Sad, Niša i Kragujevca.
Ko je učestvovao na panelu i kako je publika reagovala na rezultate istraživanja koji su predstavljeni? Kakvi su vaši utisci koje ste poneli sa panela?
– Na panelu smo pored koleginice Irene Racković iz Ipsosa i mene kao goste imali psihološkinju Aleksandru Birtu Ilić, novinarku i autorku podcasta Dolores Milošev Erdeg i influensere i content kreatore Leu Stanković i Veselina Vladimira Zvekića. Generalno je utisak da je panel prošao fantastično, da je bilo veoma zanimljivo čuti sve te informacije i zanimljivosti o ovoj generaciji i njihovim roditeljima i da je sve to značilo svima koji su došli da čuju. Predstavili smo rezultate, ali smo dali i prostora našim sagovornicima da nam predstave svoju perspektivu ove generacije, šta oni vide u svakodnevnom kontaktu ali i kreiranju sadržaja za njih.
Ko su zapravo pripadnici Alfa ili Click generacije, kako ste ih vi nazvali? Dajte nam njihove karakteristike.
– Ono što za početak moram da naglasim jeste da su najstariji pripadnici Alfa odnosno Click generacije rođeni kad i Instagram – 2010. godine. Najmlađi još uvek nisu rođeni – biće tokom sledeće godine. Očekivano, videli smo da je ova generacija u susretu sa tehnologijom često pre nego što prohoda. Tehnologija je tu uz obroke, za učenje, za druženje, uspavljivanje… Ono što je specifično jeste da za pripadnike do 7 godina postoje određena ograničenja kada je tehnologija u pitanju, dok im je posle sedme godine dostupno gotovo sve – kompjuteri, telefoni, konzole za igru… Osim tehnologije, ono što smo videli jeste da su ipak samo deca – vole raspust, poklone, frustriraju ih svađe sa braćom i sestrama, plaše se mraka i bolesti i uživaju u vremenu sa svojim (često prezauzetim) roditeljima.
Ipak u odnosu na ranije generacije vidimo da su emocionalno dosta pismeniji – umeju sasvim lepo da prepoznaju finese i jasno definišu svoje emocije. Pored toga vidi se i naznaka promena rodnih uloga – prvi put imamo generaciju dečaka koji vole da gledaju videe o kuvanju i rekreiraju sami to što su videli.
Šta su pokazali rezultati, koje platforme i društvene mreže najčešće koriste pripadnici Click generacije, koji tip sadržaja najćešće gledaju na televiziji a koji na internetu? U koju svrhu najčešće koriste društvene mreže i druge digitalne platforme?
– Tik Tok je definitivno platforma broj jedan. Slede je Youtube i Instagram. Internet, kao i televizija su tu za zabavu. Razlika je što na internetu uglavnom prate influensere (devojčice preferiraju teme nege kože i šminkanja, dok dečaci prate videe vezano za igrice i sport), muziku otkrivaju na Youtube Trendingu, a televiziju gledaju sa drugim članovima porodice. Tu se lepo vidi njihova prilagodljivost, jer sa ocem gledaju sport, sa majkom serije, a sa braćom i sestrama dečje kanale.
Koji su to brendovi koje pripadnici Alfa generacije koriste?
– Vidno je da generacija Alpha vodi računa o tome kako se oblači, ali i obraća pažnju na to kako se drugi oblače, posebno naglašavajući da je nošenje nebrendiranih ili “fake“ odevnih predmeta socijalno neprihvatljivo. Poređenje sa drugima kada je u pitanju odeća i obuća je izraženije nego kod drugih generacija, pa je i pritisak da se isprate trendovi nešto veći. Tako da su brendovi veoma važni kad je ova generacija u pitanju. Ono što se izvaja kod odeće i obuće jeste Nike kao broj jedan brend, slede ga Adidas i Karl Lagerfeld. Kod dečaka su takođe istaknuti gejmerki brendovi (čak se podrazumeva da dečaci nose gejmerske dukserice), dok devojčiće na talasu globalnog „Sephora kids“ trenda vole poznate brendove šminke i kozmetike.
Pored konzumacije proizvoda i medijskih sadržaja postavlja se bitno pitanje životnog stila Alfa generacije…Kako biste opisali životni stil pripadnika Click generacije?
– Oni su u principu veoma zauzeta deca. Radnima danima, pored škole tu su treninzi dva do tri puta nedeljno, engleski jezik, a za veliki broj njih i programiranje. Tako da su spontano druženje i igra u drugom planu u odnosu na organizovane vanškolske aktivnosti.
Vikendi su rezervisani za aktivnosti koje uključuju druženje sa prijateljima, provođenje vremena sa članovima porodice i učenje. Većina dece vreme vikendom provodi napolju, igrajući se sa vršnjacima ili učestvujući u sportskim aktivnostima poput fudbala, košarke ili vožnje bicikla.
Naravno, tehnologija je prisutna tu svakog dana od sat do čak četiri sata, dok se tokom vikenda taj broj u određenoj meri smanjuje.
Da li ste imali uvid u neka od istraživanja koja su sprovedena u regionu i svetu o Alfa generaciji i ukoliko jeste koliko se pripadnici Click generacije koji odrastaju u Srbiji razlikuju od svojih vršnjaka?
– Zaista nemam informaciju da se neko u regionu bavio ovom generacijom. Verujem da bi rezultati u čitavom regionu bili veoma slični jer ovu generaciju u velikoj meri oblikuju globalni trendovi zbog velike izloženosti Tik Toku i Youtubu.
Za pripadnike Alfa generacije možemo reći da već u prvim godinama života dolaze u dodir sa digitalnim uređajima, a to donosi i brojne rizike po svakodnevni život i razvoj. Kako se roditelji nose sa tim izazovom?
– Roditelji su naravno veoma zabrinuti. Bojazan kod roditelja da će deca svet posmatrati kroz ekran, da će se izgubiti stvarna, ljudska interakcija, socijalne veštine, interesovanje za druge sadržaje, ali i briga za fizičko zdravlje je stalno prisutna. S tim u vezi videli smo dva različita pristupa među roditeljima – dok jedni pokušavaju konstantno da nadgledaju i ograničavaju korišćenje tehnologije, druga grupa roditelja ima pristup „ako ne možeš da ih pobediš pridruži im se“ i trude se da učestvuju u digitalnom životu svog deteta.
I za kraj, recite nam, na osnovu analize rezultata istraživanja, u kom smeru će morati da ide komunikacija raznih brendova kako bi zadovoljila potrebe i ukuse Alfa generacije u konzumaciji roba i usluga?
– Za početak mislim da će brendovi morati bolje da razumeju svet kakav ova generacija stvara, a to nam je zapravo bio i najvažniji cilj kada smo ovo radili. Vidimo nova pravila komunikacije, želju za autentičnošću ali s druge strane i društvenim prihvatanjem, novi rečnik kojim oni govore…
Lično mislim da se komunikacija dosta usložnjava kada je ova generacija u pitanju, tako da tu smo za sve klijente kojima je potrebna pomoć.
IZVOR: Advertiser Serbia