U svetlu nedavnih događaja, otkriveno je unutrašnje nasilje koje novinari trpe nakon pretnji i ugrožavanja sigurnosti. Dok se suočavaju sa sudom, novinari se suočavaju s nevidljivim neprijateljem: stidom.
U suđenju pred sobičkom u Palati pravde, novinari moraju detaljno opisati strahove za svoju fizičku bezbednost. Međutim, suočavaju se sa stigmom koja ih obeshrabruje da otvoreno govore o unutrašnjim posledicama. “Samo kaži istinu”, kažu im, ali istina je poslednja stvar koju žele da priznaju jer se plaše da neće biti prihvaćena.
Dril koji novinari često primenjuju – prijaviti, objaviti, tražiti zaštitu – može dovesti do kratkotrajnih posledica, ali istinski izazovi leže u unutrašnjim bitkama. Osećaj samopreziroma, strah od svake poruke ili nepoznatog broja, i izbegavanje situacija koje mogu izazvati nove pretnje, postaju deo njihovog svakodnevnog života.
Na kraju, kada stignu pred sud, moraju da se bore ne samo sa spoljnim pritiscima već i sa sopstvenim unutrašnjim demonima. Pritisci da opišu samo fizički strah postaju dodatni teret, dok se unutrašnja borba za priznanje ostaje nevidljiva.
Ipak, postoji nada. Iako popravak za ovakva oštećenja nije jednostavan, podrška i razumevanje zajednice mogu pomoći u procesu ozdravljenja. Osećaj samopreziroma i stida može se prevazići kroz otvoren dijalog i podršku terapeuta. Dok se suočavaju sa svojim unutrašnjim demonima, novinari mogu pronaći snagu u zajedništvu i solidarnosti, istrajavajući u borbi za istinu i pravdu.
ORIGINAL: Bezbedni novinari