Novinarke su se u 2023. godini znatno češće od svojih kolega suočavale sa direktnim verbalnim napadima i onlajn pretnjama, koje su stizale sa nepoznatih adresa, piše u analizi slučajeva ugrožavanja novinarki, koju su uradile nevladine organizacije koje čine grupu Brz odgovor za slobodu medija (Media Freedom Rapid Response).
U slučajeve onlajn zastrašivanja koje je evidentirao MFRR uvrštene su brojne pretnje smrću i silovanjem koje su novinarke dobijale preko društvenih mreža.
Ne samo sa pretnjama na internetu, već i sa direktnim verbalnim napadima, novinarke su se suočavale češće od svojih kolega, piše u analizi. Najčešće su, kako navode iz MFRR, bile izložene diskreditaciji i klevetama, koje su imale za cilj utišavanje njihovog glasa i podrivanje medijskih sloboda.
Iz ove organizacije podsećaju da je lane Evropski institut za slobodu štampe (ECPMF) zabeležio 281 napad na novinarke u zemljama članicama i kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.
Kako piše u analizi MFRR, napadi na javnim mestima čine 18,9 odsto zabeleženih slučajeva ugrožavanja novinarki u prošloj godini.
MFRR je podsetio i na slučaj uznemiravanja iz Srbije – otimanje telefona Bojani Lazović u kafiću 2020. godine.
Fizički napadi, iako ređi nego kod novinara, i dalje čine 23,5 odsto slučajeva ugrožavanja novinarki, pri čemu je ukupno 17 novinarki povređeno. Pravni incidenti, uključujući hapšenja, pritvaranja, zatvaranja, krivične prijave, građanske tužbe ili kleveta, takođe izazivaju značajnu zabrinutost, čineći 25,6 odsto svih incidenata protiv žena.
„Na Međunarodni dan žena, MFRR naglašava potrebu za rodnom ravnopravnošću i ističe da je neophodno da se prevaziđu problemi i napadi sa kojima se novinarke svakodnevno suočavaju“, navodi se u analizi ove organizacije, koju je prenela Evropska federacija novinara (EFJ).
Grupu Brz odgovor za slobodu medija čine Evropska federacija novinara (EFJ), OBC Transeuropa (OBCT), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), ARTICLE 19 Evropa i Reporteri bez granica (RSF).
IZVOR: UNS