Istraživanjem koje osmu godinu zaredom sprovodi monitoring Saveta za štampu, od 1. jula do 31. decembra prethodne godine detektovano je 4.141 tekst koji krši Kodeks novinara Srbije, a u nekim tekstovima nije prekršena samo jedna tačka već više njih istovremeno, dok težina prekršaja nije uvek bila jednaka.
Kodeks novinara Srbije prekršen je ukupno 5.551 put za šest meseci, a zabeleženo je i da su mediji u većini prećutkivali ono što je negativno za vlast, da su se u „blaćenju opozicije“ kao =izvorima služili anonimnim nalozima na društvenim mrežama, kao i da se pisanje o estradi „proširilo na krug ljudi za koje ne znamo uopšte čime se bave“.
I dalje tabloidi prednjače u kršenju Kodeksa, navodi se u izveštaju, a najveći broj tekstova u kojima su zabeleženi prekršaji imai je i ove godine „Alo“ (1.065) , dok se kao najprofesionalnija i ove godine pokazala redakcija Danas.
„Politika, koja je do sada, uz Danas, prednjačila u profesionalnom izveštavanju, ove godine je povećala broj kršenja Kodeksa“, navodi se u izveštaju.
Na drugom mestu po broju tekstova u kojima je prekršena bar jedna tačka kodeksa nalazi se „Srpski telegraf“ (980), potom slede „Informer“ (791), „Kurir“ (448), „Večernje novosti“ (430), „Blic“ (229), „Politika“ (121), „Nova“ (62), a na samom kraju nalazi se „Danas“ sa svega 15 prekršaja.
U odnosu na prethodni monitoring, zabeležen je izvestan rast prosečnog mesečnog broja prekršaja Kodeksa, ali ipak nije dostignut rekord iz 2021. godine, kada je zabeležena najveća mesečna učestalost kršenja Kodeksa u poslednjih pet godina, napominje se u izveštaju.
Kao i ranijih godina, Kodeks se najčešće krši u izveštavanju o domaćim političkim temama, što je ove godine bilo naglašeno zbog izborne kampanje, krivičnim delima i estradnim temama, prvenstveno u delu izveštavanja u rijaliti programima.
U izveštaju se navodi i da bi se, kao deo predizborne kampanje, mogla tretirati i kampanja protiv redakcije „Danas“, koja je optužena za vređanje porodice Aleksandra Vučića, uz kršenje brojnih odredbi Kodeksa (neistinito informisanje, nagađanja predstavljena kao činjenice, kleveta, ekonomski i politički interesi izdavača, nedostatak novinarske pažnje, prećutkivanje činjenica…).
„Zapravo je sam Vučić u TV nastupu odgovarao na tračeve s društvenih mreža o svom ocu, nakon čega je Danas objavio tekst u kome je rekao isto što i predsednik Srbije – da je njegov otac Anđelko Vučić, a ne novinar koji se pominje u traču o kome je Vučić govorio. Činjenica da je Danas dao priliku i prozvanom novinaru da to potvrdi, iskorišćena je za snažnu kampanju protiv Danasa u svim provladinim medijima“, piše u izveštaju.
„Treba za istoriju da ostane zabeleženo kako se u ovom vremenu pisalo i izveštavalo“
Kako je rečeno na predstavljanju izveštaja o poštovanju Kodeksa novinara Srbije, u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS), u istom periodu tom telu je bilo podneto samo 50 žalbi.
Novinarka Vera Didanović je kazala da je u posmatranom periodu zabeleženo da „većina medija vrlo iscrpno izveštava o idejama i aktivnostima vlasti, uz potpuno prećutkivanje i selektivno informisanje onoga što je negativno za vlast“.
Didanović je dodala da je izveštavanje o opoziciji u tabloidima „uglavnom negativno“, uz ogroman broj najčešće nepotpisanih tekstova, u kojima se iznose neistine o opozicionim strankama i njihovim liderima.
Istakla je da je tokom monitoringa primećeno da je jedan od načina „blaćenja opozicije“ bilo prenošenje postova sa anonimnih naloga na društvenim mrežama, da su navođeni naslovi „u kojima imate nepostojeći citat“, kao i da je u isto vreme više različitih medija objavljivalo ista navodna saznanja o nekom događaju, kao na primer o višenedeljnom štrajku radnika pošte.
Članica komisije za žalbe Tamara Skroza je kazala da je dobra vest da nije bilo drastičnog povećanja broja krsenja Novinarskog kodeksa Srbije, a da je loša vest da nije bilo ni smanjenja.
Skroza je istakla da su mediji najviše kršili pravo na pretpostavku nevinosti, da se masovno kršilo pravo na zaštitu privatnosti, a da je ove godine „novitet“ kršenje Poglavlja 1 Kodeksa novinara Srbije – istinitost u izveštavanju – po njenoj oceni pre svega zahvaljujući izbornoj kampanji.
Među negativne primere izveštavanja ona je istakla tekstove o masovnom ubistvu u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, koje se dogodilo u maju prošle godine.
Skroza je kazala da su se u medijima „pojavljivali čitavi serijali o maloletnom ubici“, sa temama koje nisu bile javni interes i koje su uznemiravale veliki broj ljudi.
Govoreći o izveštavanju medija o estradi, Skroza je kazala da se „krug estradnih ličnosti proširio na ljude za koje ne znamo uopšte čime se bave“, odnosno da se osim izveštavanja o učesnicima rijalitija, koji su nepoznati široj javnosti, počelo izveštavati i o njihovim rođacima, prijateljima ili komšijama.
„Kada se sve sabere, situacija nije vesela. Mislim da treba za istoriju da ostane zabeleženo kako se u ovom vremenu pisalo i izveštavalo“, zaključila je Skroza.
Koje tačke su najčešće kršene kada je u pitanju Kodeks novinara Srbije?
Konstanta ovih monitoringa jeste da se najčešće krše tačke poglavlja 4, koje se odnosu na odgovornost novinara (1629 prekršaja), ali je ove godine samo neznatno manji i broj kršenja tački poglavlja 1, koje se odnosi na istinitost izveštavanja (1624).
U veoma velikom broju krše se i tačke iz poglavlja 7, koje se odnosi na poštovanje privatnosti (990 prekršaja).
Kad je reč o poglavlju 4 (odgovornost novinara), pre svega se krši tačka 3 koja se odnosi na kršenje prava na pretpostavku nevinosti (zabranu objavljivanja podataka koji upućuju na identitet osobe osumnjičene za krivično delo), tačka 6 koja propisuje obavezu poštovanja kulture i etike javne reči, kao i tačka 7 koja se tiče prikrivenog (neobeleženog) reklamiranja.
Kada je u pitanju tačka 3, kontinuirano se objavljuje ne nužno identitet, ali niz podataka koji upućuju na identitet osumnjičenog: fotografija njegove kuće, imena njegove rodbine ili najuže porodice, karakteristično zanimanje, pozicija u sredini iz koje potiče, itd.
Tačka 6 se u praktično svim slučajevima krši ili u zabavnoj rubrici (izveštaji iz rijaliti programa), ili na prvim stranicama listova, rezervisanim za politiku.
Što se tiče tačke 7, i dalje važi zaključak iz prethodog monitoringa – u odnosu na prve godine praćenja poštovanja Kodeksa, mediji se sada više trude da na neki način označe oglase ili PR tekstove.
Ceo izveštaj možete pročitati na OVOM LINKU, a kompletnu analizu na OVOM LINKU.
IZVOR: Danas