Protesti u Srbiji odavno nisu “vanredna stvar”. Protestuje se stalno. Smenjuju se zahtevi, grupe koje protestuju, samo se ne menja ono na šta su protesti uglavnom usmereni – institucije koje deluju pod plaštom Srpske napredne strane i njenog tvorca Aleksandra Vučića.
Pored protesta građana nezadovoljnih izbornim rezultatima, poljoprivrednika, prosvetara, radnika Pošte, ekoloških udruženja i ostalih, neretko su u prethodnoj deceniji protestovali i novinari. Zbog pritisaka, pretnji, ali i uvreda koje su trpeli. Njihov izlazak na ulicu imao je i podršku građana.
Jedan od njih održan je nedavno, 5. februara, i to zbog oslobađajuća presude u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Apelacioni sud u Beogradu objavio je krajem prošle nedelje presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije – Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice.
Pod sloganom: 25 minuta tišine za 25 godina čekanja (ne) pravde
Zbog takve odluke protest „Za Slavka, za nas kojima su izbili dah“ održan je ispred Apelacionog suda. Predstavnici medijskih udruženja i civilnog sektora izrazili su nezadovoljstvo zbog ovakve odluke.
Razočarenje presudom izrazila je i ministarka pravde Maja Popović ocenivši da pravosuđe nije ispunilo osnovni zadatak jer je reč o nepravdi.
Nije nepoznato ni da je Aleksandar Vučić 2013. godine kao potpredsednik Vlade izjavio da će podneti ostavku ako ne bude razrešeno ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić smatra da je sve bila laž kada je rečeno da će se svi resursi upregnuti u rešavanje slučaja ubistva Ćuruvije i da je opstrukcije bilo sve vreme.
„Naša ideja je da javnim okupljanjem pokažemo da se ne mirimo sa ovakvom odlukom. (…) U ovom trenutku cela novinarska zajednica je okupljena oko ovog slučaja i želimo ispred Apelacionog suda da pokažemo da smo još uvek tu uprkos svemu i da se nećemo pomiriti sa ovakom odlukom“, istakao je Bodrožić.
Ispred ulaza u sud postavljeni su izdanja Dnevnog telegrafa koje je Ćuruvija uređivao. Razvijen je i beo transparent koji predstavlja simboličnu poruku Apelacionom sudu da se pravosuđe predalo.
Ivana Stevanović iz Slavko Ćuruvija fondacije navela je da su zanemeli što je odluka suda skrivana od javnosti deset meseci.
Okupljeni su 25 minuta proveli u tišini za 25 godina koliko su čekali pravdu za ubistvo novinara, ali je na kraju – nisu dočekali. Izvadili su i ogledala kako bi Apelacionom sudu pokazali njihov odraz.
Novinarka N1 Danica Vučenić ocenila je da živimo u državi višedecenijskog kontinuiteta kojom upravlja s jedne strane politička vlast, a sa druge strane nevidljiva ruka duboke države kojoj niko ne može da stane na put.
Naslovna strana lista Danas u znak protesta redakcije zbog oslobađajuće presude bila je bela sa natpisom „Slavko Ćuruvija 1949 – 1999 – 2024“.
Sajt Cenzolovke izgledao je potpuno crno sa istim natpisom kao na naslovnici Danasa.
Ovaj protest nije jedini kada su novinari postajali vest.
„Novinarke ne kleče“
Nekadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić, sadašnji ministar MUP-a, 2016. godine izneo je neumesan i seksistički komentar na račun novinarke u Trsteniku, koja je čučnula kako bi se sklonila iz kadra snimatelja. Videvši potez dopisnice B92, Gašić je rekao: „Volim ove novinarke koje ovako lako kleknu“.
Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je tim postupkom šokiran.
„Šokiran sam time što je danas uradio ministar Gašić“, rekao je tada Vučić.
Da je ovakav potez javnog funkcionera sraman i skandalozan, priznao je i sam Gašić javno se izvinjavajući novinarki, zamolivši je da „veruje da se zbog izjave iskreno kaje“.
Međutim, mnogi novinari i novinarke u ta pokajanja nisu poverovali. Organizovani su protesti „Novinarke ne kleče“.
Inicijativa „Novinari/ke ne kleče“ oko koje su bili okupljeni novinari pozvali su tada građane širom Srbije da im se pridruže u protestima kako bi odbranili pravo na informisanje u javnom interesu i otporu prema seksizmu i rodnoj diskriminaciji u izjavama državnih funkcionera.
Zahtev protesta bila je smena ministra odbrane Bratislava Gašića, a protesti su se održavali u nekoliko gradova – Beogradu, Subotici, Kragujevcu, Boru, Čačku, Lazarevcu, Mladenovcu, Kikindi, Šapcu, Novom Sadu…
„Novinari protiv fantoma“
U oktobru 2019. godine održavao se protest „Novinari protiv fantoma“ koji je imao za cilj da ukaže da su novinari i drugi medijski radnici svakodnevno izloženi uvredama, pritiscima, omalovažavanju, pretnjama i zastrašivanju.
Protest je održan nakon što su u dvorište N1 maskirane osobe ubacile letke, a na kojima je pisalo da nismo dobrodošli u Srbiji.
To je bio povod da se novinari okupe pred zgradom Vlade Srbije, da bi izrazili protest zbog eskalacije verbalnih i fizičkih napada na medijske radnike. Poručili su: “Državo, zaustavi nasilje nad novinarima“.
Grupa za slobodu medija saopštila je tada da novinari žive i rade u neprijateljskom okruženju.
„Nemamo podršku ni policije, ni pravosuđa, a ponajmanje vlasti. Naprotiv, odavno je postalo jasno da u Srbiji nema sigurnosti za novinare i druge medijske radnike koji časno rade svoj posao“, naveli su.
Kako je tada navela Grupa, namere vlasti su jasne – da ugase sve medije koji svoju uređivačku politiku ne podređuju političkoj promociji i propagandi za potrebe Srpske napredne stranke.
Novinarka Tamara Spaić zatražila je tada od nadležnih da odgovore ko su „fantomi koji napadaju N1 i bacaju letke po gradu i u zgrade N1“.
„Niko nije u Luksemburgu, već u Srbiji i N1 treba podržati zato što radi posao javnog servisa umesto RTS-a“, kazala je tada.
Leci protiv N1 su inspirisani onim što je govorio Aleksandar Vučić, istakla je tada Spaić.
Protesti ispred tužilaštva i Skupštine
Konstantne pretnje i napadi na novinare na društvenim mrežama bile su povod da nedeljnik Vreme ispred Tužilaštva za visokotehnološki kriminal u aprilu 2019. godine u Beogradu organizuje protest.
Pod sloganom „Zaustavite nasilje nad novinarima“ okupljeni su od Tužilaštva zatražili zaštitu novinara i novinarki koji su bili izloženi pretnjama.
U martu 2021. godine novinari Koalicije novinarskih i medijskih udruženja organizovali su protest ispred Skupštine Srbije zahtevajući od vlasti i režimskih medija da prestanu sa povezivanjem KRIK-a sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka.
„Da se vidi N1″
Nakon što je kablovski operator u većinskom vlasništvu države prekinuo emitovanje kanala N1, grupa građana organizovala je protest.
„Ovde smo da ne dozvolimo da nam uskrate gledanje i slušanje N1“, rekao je tada profesor FPN Čedomir Čupić.
Podsetimo, do toga je došlo u januaru 2020. kada je Supernova, kablovski operater koji je deo Telekomove grupe u većinskom vlasništvu države, prekinuo da emituje kanale „Junajted medije“.
Nakon toga, građani reaguju na mrežama i pokrenuta je kampanja „Da se vidi N1“ sa zahtevima da se program televizije N1 vidi u svim kablovskim sistemima, uključujući i Telekomove.
Okupljeni na protestima su nosili transparente i balone #DaSeVidiN1.
Istovremeno, na društvenim mrežama brojni građani i javne ličnosti dale su svoju podršku, objašnjavajući pod ovim heštegom zašto TV N1 treba da se vidi.
IZVOR: N1