Reklamiraju proizvode, snimaju se, fotografišu. Broje na hiljade pratilaca na mrežama i tinejdžeri ih obožavaju. Sve to se odnosi na influensere. Iako važe za ljude koji, zbog svoje popularnosti, ostvaruju veliki uticaj, postavlja se pitanje da li je taj uticaj stvaran i koliko im publika u Srbiji zaista veruje.
Neki od njih imali su i ozbiljne gafove, čak i sukobe sa zakonom, ali to očigledno ne umanjuje njihovu popularnost.
Prema istraživanju stanja društvenih medija u Srbiji, koju sprovodi agencija Pioniri u saradnji sa istraživačkom agencijom Smart Plus Riserč (Smart Plus Research) već sedmu godinu za redom, na reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika, čak 46 odsto njih je reklo da uglavnom ne veruje preporukama influensera koje prate na društvenim mrežama, dok 16 odsto njih uopšte ne veruje. Samo četiri odsto im veruje, a 34 odsto njih uglavnom veruje.
Top 10 po izboru ispitanika
Na osnovu pomenutog istraživanja, predstavljamo listu 10 influensera za koje su ispitanici, kao odgovor na otvoren tip pitanja, rekli da prate.
Bogdan Ilić
Prvi na listi je Bogdan Ilić, poznatiji kao Baka Prase, čiji profil na Jutjubu postoji od 2011. godine, a danas ima 2.290.000 pratilaca. Svoju karijeru započeo je u gejming industriji, potom je uplovio u muzičke vode, komentarišući tuđe pesme, ali i snimajući sopstvene. Do sada, pokretao je nekoliko biznisa, poput brenda odeće „Šaim se“, igraonice za gejming, ali i lanca restorana „Kod Bake“.
Milan Maglov
Maglov je takođe jedno od najčešćih imena koja su se spominjala među ispitanicima. Nekada javnosti poznat po Fejsbuk stranici „Dnevna doza kreativnosti“, a kasnije i po brojnim drugim stranicama koje je vodio za svoje klijente kao frilenser. Danas radi kao edukator iz oblasti promocije biznisa na društvenim mrežama i na društvenoj mreži Instagram ga prati 203.000 ljudi.
Zorana Jovanović Zorannah
Na trećem mestu prema broju spominjanja, našla se modna blogerka i jutrjuberka Zorana Jovanović, poznatija kao Zorannah. Karijeru je započela otvaranjem modnog bloga „Zorannah‘s fashion corner“ i saradnjom sa različitim brendovima koje je reklamirala. Prvu knjigu izdala je 2015. godine, a godinu dana kasnije, objavila je još dve. Osim toga, kreirala je i svoj brend kozmetike Zobjuti (Zobeauty), kao i parfem.
Dunja Jovanić
Dunja Jovanić, pod pseudonimom „imafashionbabe“ je prvenstveno pokrenula blog posvećen modi i ženskoj lepoti. Međutim, kako je njena publika rasla, tako su se i sadržaji, ali i kanali plasiranja širili. Njen Instagram profil danas ima 368.000 pratilaca i na njemu svakodnevno deli savete, predloge autfita, ali i reklamira različite proizvode.
Tako je i njena saradnja sa brendom Mejbilin Njujork otpočela lansiranjem linije karmina za usne sa njenim potpisom. Osim toga, postala je zaštitno lice brenda Kiko Milano, a tu su i saradnje sa Najkom, BMW-om, Koka-kolom itd. Danas ima sopstvenu liniju odeće „BÉBÉ BY DUNJA“, a dobitnica je nagrade influenserka godine („Elle influencer of the year“).
Tamara Kalinić
Kada je reč o priznanjima, nagradu za najbolji međunarodni blog 2016. dobila je influenserka Tamara Kalinić, koja se takođe našla na listi 10 najuticajnih influensera, prema istraživanju stanja društvenih medija. Tamarin blog Glem end Gliter (Glam&Glitter) sadrži niz tema – modu, lajfstajl, lepotu, turističke atrakcije, ali i sekciju šop gde njeni pratioci mogu da pronađu određene komade odeće koje ona preporučuje. Tokom svoje karijere, saradnju je ostvarila sa brendovima Dior, Fendi, Šanel, Zara, Mango i mnogim drugim. Na Instagramu ima više od milion i po pratilaca, a sadržaj koji kreira, plasira i na Jutjub i Tiktok platformama.
Lea Stanković
Još kao četrnaestogodišnjakinja, Lea Stanković prvi video na Jutjubu objavila je uz maminu podršku, a teme kojima se bavila u svojim videima uključuju svakodnevni život, vlogove, savete o lepoti, šminkanju i slično. Za samo dve godine došla je do prvih 100.000 pretplatnika na Jutjubu, a 2018. godine, baš kao i Zorana, objavljuje svoju knjigu koja je na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu bila treći najprodavaniji naslov. Nakon osam godina snimanja, uspela je da prikupi 829.000 pratilaca na Jutjubu.
Tamara Ćosić
Na listi se takođe našla i influenserka Tamara Ćosić koja na svojim Jutjub i Instagram nalozima deli savete o lepoti i zdravlju. Pod pseudonimom „Lepa svaki dan“, okuplja publiku od skoro 207.000 pratilaca. Želja joj je oduvek bila da otvori salon lepote koji će pružati različite tretmane lica i tela i estetske procedure, što joj se i ostvarilo 2021. godine.
Strahinja Ćalović
Javnosti poznat kao „Aca informacija“ na Instagramu deli skečeve, ali i sportske vesti i jedan je od najčešće spomenutih u anketi. Kako je već govorio, inicijalna ideja bila mu je da, po uzoru na ljude iz inostranstva, kreira Tviter nalog na kom će deliti zanimljivosti iz sporta. To se potom proširilo i na druge društvene mreže, poput Instagrama i Fejsbuka, a danas kao specijalista za digitalni marketing na društvenim mrežama, prikuplja pratioce i putem stranice na kojoj deli svakodnevicu odrastanja svojih mališana i njihovih dogodovština na profilu „Tatin dnevnik“.
Marko Marijoković
I dok neki dele smešne situacije iz života svoje dece, na listi se našla i, reklo bi se, najpoznatija baka Balkana. Reč je o baka Dragici, čije video klipove možemo da vidimo na mrežama influensera Marka Marijokovića. Zajedno, baka i unuk, svakodnevno zabavljaju više od 476.000 ljudi. Osim toga, „unuk najbolje bake na svetu“, kako sebe naziva, napravio je i serijal video klipova na kojima „ispunjava želje porodice“ i prikazuje emotivne trenutke iz svog života.
Stefan Vuksanović Muđa
Rečenicom „Pozdrav svima, Muđa ovde“ više od decenije, otpočinje svaki svoj video na Jutjubu. Strast prema igricama, Stefan Vuksanović Muđa deli sa svojim pretplatnicima, a one po kojima je prepoznatljiv jesu svakako FIFA, GTA V i PES. Posebnu pažnju privlači onda kada ih, u svojim videima, igra sa „Ćaletom“. Više puta je za medije isticao kako je njegov put od Stefana Vuksanovića do Muđe bio veoma težak, ali i da želi da pošalje snažnu poruku mladima da se trud uvek isplati. Pre dve godine proširio je sadržaj videa, snimajući podkaste „Muđa Podcast“ u kojima su gosti uglavnom bile njegove kolege.
Uticaj na publiku
O tome kako se meri uticaj influensera na publiku, razgovarali smo sa Tanjom Đorđević iz agencije Čejl Centrejd Adrijatik (Cheil Centrade Adriatic), koja nam je objasnila da nije važan samo broj ljudi do kojih poruka influensera dolazi, već i poverenje koje publika gradi prema njima, dubinom njihove povezanosti i trajnošću odnosa.
„Najuticajniji influenseri su prvenstveno, oni pojedinci koji su, sadržajem koji plasiraju i celokupnim svojim delovanjem u javnom prostoru, ne samo na internetu, uspeli da izgrade lični brend i uticaj i – rekla bih još važnije – da to sve održe“, kaže Đorđević.
Imena koja su uspela da izgrade takav odnos, kako nam je objasnila, ne dolaze samo iz sfere društvenih mreža i zabavnog sadržaja, već i onih koji su, kako kaže, postali novi mediji. Đorđević je njih podelila u tri kategorije.
Influenseri koji utiču na mlade i njihove stavove – Inić, Muđa, Vrećo
Jedan od idejnih tvoraca Balkan Tjub Festa (Balkan Tube Fest), festivala za jutjubere, Milan Inić, poznatiji kao Jaserštajn, publici je privukao pažnju kratkim serijalima skečeva „Zbog sira“, „Nemoj biti taj l1k“, „Sve za…“. Prvi video snimio je još u osnovnoj školi, a sa polaskom u gimnaziju, počinje intenzivno da se time bavi i tada njegov kanal rapidno raste. Sam je pisao scenario, okupljao tim sa kojim je radio, pronalazio lokacije za snimanje i montirao videe. Novi Sad ubrzo je dobio „novo prepoznatljivo lice“, a škole su čak počele da mu ustupaju učionice, kako bi mogao da kreira sadržaj. Kao i mnoge njegove kolege, napravio je brend odeće sa motivima iz njegovih videa, a snimio je i nekoliko pesama praćenih spotovima.
Prepoznatljiv po videima u kojima komentariše emisije, dešavanja iz zemlje i sa društvenih mreža, Mario Vrećo je u roku od pet godina prikupio 330.000 sabskrajbera na Jutjubu. Videi u kojima jede „picu od zlata“, „najjaču ljutu papriku na svetu“ i oni u kojima magnetom „peca“ gvožđe na dnu reke, neki su od najpoznatijih videa na njegovom kanalu. Pre Jutjub karijere, pojavljivao se i u nekim reklamama, te ga publika može videti i na velikim ekranima.
Influenserke koje su izgradile modne i bjuti biznise – Dunja, Lea, Jana
Već sa 14 godina, inspirisana jutjuberkom Betani Motom, tinejdžerka Jana Dačović na Jutjubu je počela da objavljuje kolekciju šminke. Tim stopama, nastavlja da razvija karijeru bjuti jutjuberke, ali taj sadržaj proširuje vlogovima sa putovanja i savetima za tinejdžerke. Godine 2017. objavljuje planer „Janin kalendar“, a u saradnji sa kompanijom Laguna, već posle dve godine objavljuje knjigu „Lepota – vlogerski priručnik s preporukama Jane Dačović“. Popularnost je iskoristila za kreiranje linije parfema i losiona za telo namenjenim „samouverenim, hrabrim i veselim devojkama koje veruju i ne plaše se da ostvare svoje snove“. U dosadašnjoj karijeri, ostvarila je saradnju sa različitim brendovima poput Koka-kole (Coca-cola), Najkija (Nike), Zare, Aure, Esensa (Essence), Pandore i mnogim drugim.
Tiktok influenseri – Mića Ašćerić, Lazar Filipović
Tiktok ekspanzija dostigla je vrhunac u toku pandemije korona virusa 2020. godine, a mnoge današnje Tiktok zvezde su pametno iskoristile taj trenutak, kako bi se našle na vrhu domaće influens scene. Među njima su i Lazar Filipović, koji se proslavio deljenjem saveta za lepotu i negu, ali i Mića Ašćerić, student koji deli edukativne sadržaje o ljudskom organizmu, zdravlju i medicini uopšte.
Novi medij i uticaj na društvo – Galeb Nikačević, Iva Parađanin
Bivši student književnosti, a danas simbol podkasta u Srbiji, Galeb Nikačević, od početka svoje karijere privlačio je pažnju. Kao novinar, radio je u Vajsu, MTV Adriji i Nojzu, kada je odlučio da postane „sam svoj gazda“ i iskoristi prostor na internetu. Prvog gosta Agelast podkasta, Srećka Horvata, predstavio je „iz dnevne sobe“, a njegove naredne emisije bile su posvećene gotovo „nepoznatim“ licima. Za tri godine, objavio je više od 800 videa na Jutjubu, a njegovi podkasti dostupni su i na drugim striming platformama.
Kao i Galeb, Iva Parađanin Lilić radila je u Vajsu, ali i na TV B92, El magazinu (ELLE) i na portalu Biro 247 (Buro247). BeFem nagradu za feministički medijski doprinos, dobila je bavljenjem ženskim temama i promovisanjem prevencije nasilja nad ženama. Nakon višegodišnjeg rada u medijima, odlučila je da medijski prostor iskoristi kao borbu za rodnu ravnopravnost i ženske teme, te tako osniva podkast Tampon zona koji je, kako je više puta istakla „siguran prostor za ženske glasove“.
Društvene mreže kao biznis
Često su na meti kritika, zbog glamuroznog života, putovanja i uživanja u luksuzu koje prikazuju na društvenim mrežama. Ipak, influenseri kroz saradnju sa brendovima, razvijaju i sopstvene biznise. Međutim, koliko influenseri zaista mogu da zarade? Da li je iznos zarade dovoljan za tako lagodan i lep život?
Iz razgovora sa Ivanom Živkovićem iz agencije Pioniri, Forbes Srbija saznaje da su oni u vrhu liste veoma dobro plaćeni. Prilikom angažovanja, agencije razmatraju broj pratilaca, kvalitet sadržaja, ali i relevantnost tog influensera za datu temu.
„Zarada ne zavisi samo od promovisanja brendova na svojim kanalima, već i od kreiranja sadržaja za brendove, anboksinga proizvoda, pojavljivanja kao zaštitna lica brendova, učešćem u raznim kampanjama ili samim pojavljivanjem na nekom događaju. Da, i to se plaća u influenser svetu. Veliki broj najuspešnijih je dobro monetizovao svoju popularnost, pa tako imaju čitave linije proizvoda kojima su dali svoje ime i jako dobro zarađuju od prodaje proizvoda fanovima. To su ozbiljni biznisi proistekli iz njihove osnovne, influenserske delatnosti i pojedini premašuju i milion evra prometa godišnje“, ističe Živković za naš portal.
Kako nam je objasnio, cene angažovanja influensera prilično variraju, u odnosu na njihovu „veličinu“, ali uglavnom se kreću od 100 do1.500 evra, čak i više za samo jednu objavu, a proces ugovaranja influenserske saradnje počinje razmišljanjem o tome da li određena ličnost može da stane iza određenog proizvoda ili brenda, da li će to izgledati iskreno i autentično i koliko se uklapa u njihov životni stil.
„Nije to uvek bezuslovni pristanak na saradnju, jer zavisi od mnogo faktora, ali i od tipa njihovog anganžmana i budžeta. I uvek poštujemo kada influenser kaže ‘ne’ saradnji sa brendom, jer ako unapred misli da to neće biti dobro i uspešno, verovatno je u pravu. Takođe, influenseri mogu biti uslovljeni nekim eksluzivnim ugovorom sa drugim brendom, pa imaju i tu vrstu ograničenja prilikom pristanka na saradnju. Naše iskustvo je da su uglavnom fleksibilni, laki za dogovor i često daju i sami neke predloge kako da brend uklope u svoj sadržaj i to je jedini ispravan način“, objašnjava Živković.
Ipak, Tanja Đorđević kaže za Forbes Srbija da mnogo toga zavisi i od toga da li influenseri prepoznaju da im je određena saradnja važna, ne samo u smislu zarade.
„Mnogi influenseri će besplatno biti deo kampanja koje su društveno odgovorne ili ih se lično tiču. Oni su mali mediji koji, na taj način, vode računa o svojoj reputaciji. Influenseri rado pristupaju saradnjama koje se poklapaju sa njihovim vrednostima, područjem interesovanja i specifičnom nišom u kojoj deluju. Kao agencija, prepoznamo da će influenseri srdačno prihvatiti saradnju ukoliko već imaju iskustva sa određenim brendom, koriste njegove proizvode ili usluge i iskreno veruju u njihov kvalitet i vrednost. Ovo je ujedno i ključni kriterijum za uspešnu saradnju“, objašnjava Đorđević.
Saradnje u kojima se, pak, pregovara o honorarima, variraju. Kako nam je Tanja objasnila, većina influensera ima cenovnike usluga, a kreiranje videa na Tiktoku, gde je forma kraća, ali zahteva posebnu kreativnost, može da donese zaradu od nekoliko stotina, ili za seriju videa nekoliko hiljada evra. Na Jutjubu, situacija je slična, s tim da se radi o dužim klipovima, gde se cene takođe kreću do nekoliko hiljada evra.
Uslovi saradnje su individualni i prilagođavaju se specifičnostima influensera. Iz agencije, klijentima često savetuju da se zahtevi influensera, koji se tiču njihove autentičnosti, poštuju, jer to donosi korist i samom brendu koji se reklamira. S jedne strane, imamo potvrdu kredibiliteta influensera, dok sa druge strane imamo sigurnost da će brend biti promovisan na način koji je u skladu sa vrednostima koje ciljna grupa influensera ceni.
„Influenseri obično insistiraju na očuvanju svoje autentičnosti, doslednosti u kreiranju sadržaja i zadržavanju svog prepoznatljivog narativa ili koncepta koji se uklapa u njihov lični brend i etiku poslovanja. Važno je napomenuti da ovi zahtevi influensera proizilaze iz njihovog iskustva i stručnosti u stvaranju kvalitetnog sadržaja i izgradnji poverenja sa svojom publikom“, dodaje Tanja.
Zašto influenseri, a ne drugi vidovi promocije
Stručnjaci za marketing su saglasni u činjenici da je za potrebe brzog prenosa informacija, novosti ili poznatosti brenda, najbolje angažovati influensere. Zbog njihove prepoznatljivosti, poruka veoma brzo može da dođe do velikog broja ljudi, ali kako kažu, tu treba biti veoma oprezan. Brendovi koji su spremni da izdvoje određenu sumu novca za ovakav vid promocije, potrebno je da temeljno pristupe zadatku.
„Ako se kompanije odluče da angažuju influensere preporučljivo je da rade jako analitično vodeći računa o brend meču izabrane osobe sa njihovim brendom. Ni ostatak procesa saradnje sa njima ne treba prepustiti slučaju, ali za to je najbolje da se obrate agencijama koje imaju jako puno iskustva u toj oblasti. Od analize, selekcije, praćenja projekta i pravnih elemenata saradnje, do izveštavanja o rezultatima na kraju“, ističe Živković.
Ovu ideju podržava i Đorđević, ali se osvrće i na dugoročne strategije i stvaranje održivih odnosa sa publikom. U razgovoru na tu temu, kaže da se u tom slučaju brendovi usmeravaju na izgradnju poverenja i emocionalne povezanosti sa ciljnom grupom.
„Tada influenseri koji su već uspeli da zadobiju poverenje te ciljne grupe igraju ključnu ulogu jer dodatno povećavaju kredibilitet brenda među ljudima kojima ciljna grupa veruje i sa kojom je već izgradila odnos. Dakle, saradnja sa influenserima ne samo da omogućava brendovima da dosegnu veću publiku, već i da izgrade dublje emocionalne veze sa svojim potrošačima, čime se postiže dugoročna lojalnost i ostvaruju strateški ciljevi brenda“, ističe Đorđević.
Prema podacima iz istraživanja stanja društvenih medija u Srbiji, u odnosu na prošlu godinu, korišćenje Tiktoka ostvarilo je najveći rast, te se sada nalazi u rangu sa Linkdinom. Fejsbuk i Instagram su i dalje mreže na kojoj najveći broj ispitanika ima otvoren nalog (87% – za Fejsbuk i 79% – za Instagram), ali dominantni su i Jutjub (56%) i platforma X (nekadašnji Tviter – 31%).
Liste najuspešnijih influensera
Istraživanje Pionira Po izboru Tanje Đorđević
Bogdan Ilić Baka Prase Milan Inić
Milan Maglov Stefan Vuksanović Muđa
Zorana Jovanović Zorannah Mario Vrećo
Dunja Jovanić Dunja Jovanić
Tamara Kalinić Lea Stanković
Lea Stanković Jana Dačović
Tamara Ćosić Mića Ašćerić
Strahinja Ćalović Lazar Filipović
Marko Marijoković Galeb Nikačević
Stefan Vuksanović Muđa Iva Parađanin Lilić
IZVOR: Forbes