Zašto nam je neophodna fotografija koja realno prikazuje našu stvarnost, može li se sprečiti masovna manipulacija istinom koju će nam doneti veštačka inteligencija, šta je uloga fotografa u društvu u medijima tema je razgovora za predsednikom Centra za razvoj fotografije.
Ako se kao društvo odlučimo da nam fotografija više nije potrebna, da želimo promptove sa svojih putovanja, venčanja ili političkih događaja, i ja ću se baviti nečim drugim. Promptografija će sigurno osvojiti jedan deo tržišta fotografije. Ali ako to zaista uđe u dokumentarnu fotografiju i neka druga polja, upitna postaje i stvarnost. To je, dakle, pitanje da li nam je stvarnost uopšte potrebna ili ćemo svi samo da napravimo svog avatara“, kaže u Bermudskom trouglu Zvezdan Mančić, fotograf, fotoreporter i predsednik Centra za razvoj fotografije.
Sa sagovornikom podkasta o medijima razgovaramo i o ulozi vizuelne u medijskoj pismenosti, zašto se zalaže da fotografija postane deo likovnog obrazovanja u školama, gde je nestao fotoreporter i šta je fotonovinar, da li je novinar potreban fotografu i obrnuto i o dva aktuelna aspekta statusa fotografije danas. Jedan je dilema o tome ko sve može biti fotograf u eri u kojoj su svi slikaju svojim telefonima, a drugi je uticaj veštačke inteligencije na fotografiju, njeno tržište, medije i javnost.
On odgovara na pitanja o tome kakve su mogućnosti manipulacije fotografijom, kako se njome dezinformiše, kako publika može da prepozna fotografiju generisanu veštačkom inteligencijom, može li se desiti da javnost više ne veruje ni fotografiji.
S Mančićem, koji je i direktor međunarodnog festivala fotografije „Vizualizator“, razgovaramo o fotografskim prevarama veka koje su težile da alarmiraju javnost o prodoru prompta – knjizi Jonasa Bendiksena koji je mesecima čekao da neko primeti da su sve „fotografije“ u njoj generisane veštačkom inteligencijom i prestižnoj Soni nagradi čiji žiri nije uočio VI uljeza u konkurenciji i dodelio je nagradu autoru Borisu Eldagsenu.
IZVOR: RTS