Povećan broj slučajeva napada na novinare koji su rešeni osuđujućom presudom. Manje procesa zbog pretnji na internetu, ali ih je više zbog pretnji u realnom životu. Povećan broj zatvorskih kazni, pokazuje analiza krivičnih predmeta na štetu novinara od 2021. do 2023. koju je radila Slavko Ćuruvija fondacija
Pomaci u pravosudnoj praksi postoje kada je u pitanju zaštita slobode izražavanja pred sudovima u Srbiji, bar kada su u pitanju krivična dela učinjena na štetu novinara, pokazuje treći izveštaj Slavko Ćuruvija fondacije „Ima li pravde za slobodu izražavanja?“.
U krivičnim predmetima iz tužilačke evidencije od januara 2021. do juna 2023. godine, povećan je broja slučajeva rešenih osuđujućom presudom. Od 97 predmeta rešenih u ovom periodu, osuđujuća presuda je doneta u 22 slučaja (22,7%), a oslobađajuća u 4 slučaja (4,1%). I dalje se, međutim, najveći broj slučajeva rešava tužilačkom odlukom – odbačajem krivične prijave – u 70 slučajeva (72,2%).
Analiza je pokazala da pretnje medijskim radnicima preko interneta i dalje dominiraju kao oblik napada na novinare. Zabrinjava uočeni trend pada broja slučajeva za više od 8% pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal (VTK) i porasta broja slučajeva pred ostalim javim tužilaštvima. Dok je u ranijem periodu zabeleženo oko 16,2% slučajeva koji su bili u nadležnosti tri osnovna javna tužilaštva u Beogradu, sada je to oko 28,8%. Ovo navodi na zaključak da se pretnje novinarima i medijskim radnicima postepeno iz virtuelnog prelivaju u realan život.
Analizom su obuhvaćeni i sudski postupci za događaje iz ranijih godina, koji su pravnosnažno okončani u periodu praćenja. Od ukupno 34 identifikovanih pravnosnažno okončanih sudskih predmeta, doneto je 26 osuđujućih, šest oslobađajućih presuda i dva rešenja kojima se izriče mera bezbednosti psihijatrijskog lečenja. Čak pet od šest oslobađajućih presuda se odnosi na neposredno upućene verbalne pretnje.
Kada je u pitanju kaznena politika, broj izrečenih zatvorskih kazni je u porastu (23,5%). U analiziranim predmetima mera lišenja slobode (pritvor ili zadržavanje) određena je prema 16 lica, a ukupno 13 učinilaca osuđeno je na kaznu zatvora. Ipak i dalje je najveći broj izrečenih uslovnih osuda – 53%.
U sudskim postupcima na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, analizirani su predmeti medija koji imaju više od pet pravnosnažih presuda za povredu časti i ugleda i naknadu nematerijalne štete – „Alo“, „Blic“, „Danas“, „Informer“, „Kurir“, „Nova“ i „Srpski telegraf“.
Utvrđeno je da prvostepeni postupci i dalje traju neprimereno dugo, pa se postavlja pitanje njihove efikasnosti i delotvornosti zaštite stranaka u postupku. Najduži postupak je trajao sedam godina.
Sudovi nalažu objavljivanje čitave presude izuzetno retko. Prosečna visina dosuđene naknade za nematerijalnu štetu od 66.826 dinara ukazuje da ona nema ni efekat satisfakcije za tužioca, niti odvraćajuće dejstvo za tuženi medij. Iako tabloidni mediji plaćaju naknadu nematerijalne štete po velikom broju tužbi, dosuđeni iznosi ne doprinose ni boljem poštovanju zakona, ni Kodeksa od strane njihovih novinara.
Autorke izveštaja su Vida Petrović Škero, Ana Zdravković, Kruna Savović i Nataša Jovanović.
Analiza Ima li pravde za slobodu izražavanja dostupna je na OVOM LINKU.
IZVOR: Slavko Ćuruvija fondacija