Istraživanje Udruženja novinara Srbije pokazalo da novinari misle da nisu zaštićeni od pretnji, nasilja i uznemiravanja, a kao najveću prepreku za ostvarivanje radnih prava ističu izostanak političke volje i loš rad državnih institucija. Više od polovine ispitanika reklo je da uopšte ili uglavnom nije zadovoljno svojim primanjima
Udruženje novinara Srbije predstavilo je rezultate „Istraživanja o radnim pravima i položaju novinara i medijskih radnika u Srbiji”, u kom je učestvovalo 321 ispitanika.
Više od polovine ispitanika (69%) smatra da je uglavnom ili u potpunosti upoznato sa svojim radnim pravima, dok 19 odsto njih smatra da uglavnom nisu ili nisu uopšte upoznati. Skoro polovina ispitanika (46%) ne zna da li se poštuje sindikalno pravo u mediju u kom rade.
Istraživanje je pokazalo da 70,5 odsto ispitanika smatra da njihova radna prava retko ili da nikada nisu bila ugrožena.
Četrdeset odsto ispitanika je reklo da nema pristup pravnoj zaštiti u slučaju ugrožavanja prava, 24 odsto da nema i 36 odsto da ne zna odgovor na to pitanje.
Radna prava novinara su najčešće ugrožena u segmentu izostanka naknade za prekovremeni rad (4,07%) i nepoštovanje radnog vremena (3,83%), iza čega je ugrožavanje radnih prava prilikom otpuštanja (3,81%).
Docent Fakulteta političkih nauka Nikola Jović, koji je radio na istraživanju i predstavio rezultate, kaže da je jedan od glavnih problema u novinarskoj profesiji nepoštovanje radnog vremena što „veoma ugrožava dobrostanje novinara”, te da nedostatak nadoknade za prekovremeni predstavlja „duplu destimulaciju”.
Većina ispitanika (73%) smatra da novinari ne uživaju odgovarajuću zaštitu od pretnji, nasilja i uznemiravanja.
Nikola Jović ističe da se kod mladih novinara „oseća velika doza entuzijazma”, ali da nedostatak naknade, poštovanja radnog vremena i zaštite – destimuliše mlade novinare.
Najveća prepreka za ostvarivanje radnih prava novinara i medijskih radnika u Srbiji, prema ispitanicima, jeste izostanak političke volje (62%) i loš rad državnih institucija (57%) na tome da se ova prava zaštite. Ispitanici kao prepreke vide i loš rad upravljačkih organa u medijima (43%), loš rad novinarskih sindikata (33%) i novinarskih udruženja (25%).
Istraživanje pokazuje da se stanje radnih prava u novinarstvu u poslednjih nekoliko godina nije poboljšalo (56%), a jedan odsto ispitanika kaže da je ipak došlo do poboljšanja. Istovremeno, 32 odsto smatra da je stanje manje-više isto.
Više od polovine ispitanika (57%) uopšte ili uglavnom nije zadovoljno svojim primanjima, dok četiri odsto njih kaže da su veoma zadovoljni.
Jović: „Da li hirurzi imaju ovaj nivo stresa?”
Da je njihov posao stresan smatra 4,15 odsto ispitanika, 3,96 odsto da je kreativan, 3,8 odsto da je ispunjavajući, a 1,83 odsto da je dosadan.
Posao novinara i medijskih radnika je „ekstremno stresan posao”, zaključuje Nikola Jović i dodaje da ne zna „da li hirurzi imaju ovaj nivo stresa”, što dalje utiče na kvalitet života i mentalno zdravlje novinara.
Da novinarski posao utiče na mentalno zdravlje, pokazuje i podatak da 18 odsto ispitanika misli da posao veoma negativno ili uglavnom negativno (52%) utiče na njihovo mentalno zdravlje. Svega osam odsto smatra da posao veoma pozitivno utiče na njihovo mentalno zdravlje.
Poslednji iznet podatak pokazuje da se od sindikata najpre očekuje da pregovorima obezbede bolje plate (52,5%), te da unaprede pravnu regulativu koja se odnosi na prava novinara i medijskih radnika (38%) i obezbede kolektivni ugovor (37%). Od sindikata bi se očekivalo i da utiču na etičko postupanje poslodavaca, da pregovorima obezbede veću sigurnost radnih mesta, da zaštiti autorska prava itd.
Profesor radnog prava Bojan Urdarević je rekao da su ugrožena radna prava u celom društvu i da se o njima priča samo pred izbore, a da „radna prava kakva mi želimo” pripadaju nekim mnogo uređenijim društvima „gde u fokusu nije minimalac”.
Ističe da su odnosi bolji tamo gde postoje sindikati i ugovori, ali da je to obično u slučajevima javnih servisa i znak političke volje, a ne sindikalne sposobnosti.
„Ništa se ne menja, čini se da dolazi do gubitka motivacije”, zaključuje Urdarević.
Advokatica UNS-a Gordana Konstantinović je rekla da nije iznenađena rezultatima, te misli da je poznavanje radnih prava od strane novinara i medijskih radnika „još manje nego što je u ovom izveštaju”. Navela je i da novinari ćute dok su im prava ugrožena, a kada dobiju otkaz, sete se šta se sve dešavalo što nisu prijavili.
Potrebno jačanje svesti u ulozi sindikata
Iz Zagreba se uključila predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever putem Zum platforme i istakla je da „delimo iste probleme”.
Ona je rekla da kao sindikalna aktivistkinja u HRT-u želi da motiviše ljude da se organizuju, jer je to veoma važno za slobodno novinarstvo. Sever je najavila da će se sledeće nedelje održati skup Evropske federacije novinara (EFJ), na kojem će jedna od glavnih tema biti jačanje udruživanja i zaštite novinara.
Predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik Instituta za radno pravo dr Mario Reljanović smatra da treba „raditi na osnaživanju novinara da shvate šta bi bila uloga sindikata”, jer izjave poput onih da je izgubljeno poverenje u državu, institucije i sindikate nije na mestu, jer novinari nisu svesni da sindikate čine upravo oni ‒ novinari.
Jedan od zaključaka je da za promenu stanja u medijima pre svega ne postoji politička volja i da je potreban razgovor o granskom kolektivnom ugovoru za novinare.
U istraživanju UNS-a učestvovalo je 52 odsto žena i 49 odsto muškaraca. Najveći broj ispitanika je iz Beograda (44%), zatim iz Vojvodine (19%), centralne (15%), istočne (7%) i južne (9%) Srbije i šest odsto ispitanika sa Kosova i Metohije.
Ispitanici su odgovarali na pitanja o tipu ugovora pod kojim rade, njih 55 odsto je zaposleno za stalno, 10 odsto na određeno, dok je pet odsto ispitanika reklo da nema ugovor, to jest da radi „na crno”.
IZVOR: Cenzolovka