Sport klub, možda zbog previda, a možda iz nečasne namere, uskraćen je u želji da prenosi i doček svetskog košarkaškog viceprvaka.
Na balkonu Starog dvora, Olimpu našeg sporta, srebrnoj reprezentaciji s Devetnaestog mundobasketa pridružili su se i zlatni basketaši Srbije, a njihov pohod na petu uzastopnu titulu prvaka Starog kontinenta takođe je prikazan na programima renomirane sportske televizije.
Pred razgaljenom masom kao poslednje iznenađenje stao je i teniski as Novak Đoković, osvajač Ju Es opena.
Iako je Sport klub uvažio sve procedure Grada za dobijanje dozvole za vršenje prenosa, pre svega za postavljanje reportažnih kola na placu beogradske skupštine, odgovor na blagovremenu zamolnicu nije dobijen.
„Budući da je Sport klub u vreme Svetskog prvenstva stavljen u službu vrhunskog televizijskog doživljaja ljubitelja košarke i s obzirom na to da smo prenosili 92 utakmice i imali najbrojniju ekipu na zadatku, po prirodi stvari smo vođeni profesionalnom ambicijom da zaokružimo priču i prenosom dočeka. Bili smo sigurni u svoj kapacitet da održimo još jedan javni čas drugim televizijama i javnim servisima. Niko nema ekskluzivno pravo na prenos tog događaja. Zahtev smo poslali na vreme na sve potrebne adrese. Ćutanje u ovom slučaju nije značilo i odobravanje“, obrazlaže za Danas Nemanja Simeunović, direktor Sport kluba.
Ignorantski odnos nadležnih, koji selektivno podižu neme zidove, postao je uhodano nahođenje u našoj medijskoj svakodnevici.
U Sport klubu su se ipak nadali da će veličina sportskog trenutka da nadvlada lošu praksu sa sve debljim korenima.
„Naš optimizam da ćemo dobiti dozvolu imao je izvorište u samoj reprezentaciji, u njenoj slozi i jedinstvu, koji su ostavili snažan utisak na celu naciju. Verovali smo se da ćemo bar u slučaju kad su nas sportisti ispunili radošću da prevaziđemo podele i razlike u društvu, kao što u državnom timu i među navijačkom publikom nije bilo govora o klubaštvu, o deljenju na zvezdaše i partizanovce. Smatrali smo da je dobijanje dozvole za poslednji čin sreće zbog vrhunskih uspeha sasvim normalna stvar, ali smo se prevarili. Ispostavilo se da je čak i u takvoj prilici sve srozano i devastirano“, gorak je Simeunovićev zaključak.
Izostala je sabornost na medijskom polju. U favorizovanju voljom centara odlučivanja, u čijim su rukama bili i nož i pogača, ona koja će slikovito da prikaže gledanost dočeka, Sport klubu je namenjeno da bude nemoćni autsajder.
„Slogan `Jedan za svi` jeste i postao viralan i omiljen u narodu zahvaljujući Sport klubu. Naša je najbolja namera bila da i u prenosu budemo jedan za svi. Posle svega možemo da tumačimo da su `svi` u stvari samo `oni`, a da mi ne pripadamo njihovom shvatanju jedinstva. Uzgred, moto dočeka je crpljen iz srčanog komentara našeg novinara Darka Plavšića u prenosu utakmice reprezentacije, što je formalno vlasništvo Sport kluba, ali ni nakraj pameti nam nije da od toga pravimo problem. Možda će neko u međuvremenu da nam se pravda zbog propusta, možda će da nam saspe u lice `pa šta?`. Sve bi to bile samo verbalne dijareje. Nama su i priznanje i podstrek što smo sve s Mundobasketa odradili vrhunski. Vidimo se na nekom sledećem dočeku“, gleda Simeunović u sutra, u novi dan.
IZVOR: Danas