Predlog izmena Zakona o javnom informisanju i medijima, kojim se na konkursima za projektno sufinansiranje otežava položaj medijima koji priznaju nadležnost Saveta za štampu, a stimulišu mediji koji ga ne priznaju i neograničeno krše Kodeks novinara, najgori je dosad, a takav ide na javnu raspravu – kaže Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta
U samom finišu procesa izmena Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), koji traje već dve godine, predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija izneli su predlog koji potpuno obesmišljava ulogu Saveta za štampu na medijskim konkursima za projektno sufinansiranje medija.
Ministarstvo je, naime, 1. septembra predstavnicima medijske zajednice poslalo novi predlog za izmene ZJIM, kojim priznavanje nadležnosti Saveta za štampu nije uslov za učešće štampanih ili onlajn medija na konkursima za projektno sufinansiranje.
Među kriterijumima za ocenu projekata, ipak, ostala je odredba o tome da treba uzeti u obzir prekršaje kodeksa u prethodnih godinu dana, ali – samo ako su kodeks kršili mediji koji priznaju nadležnost Saveta za štampu.
Dakle, prema ovom predlogu izmena zakona, mediji koji ne priznaju nadležnost Saveta su privilegovani i mogu da nastave da krše kodeks koliko god hoće i da istovremeno dobijaju novac iz budžeta – pošto to za njih neće važiti kada je ocenjivanje projekata u pitanju.
„Ovo je najgore rešenje od svih koje smo do sada imali. Ovo je totalna suprotnost onome što smo mi hteli da postignemo predlogom te odredbe”, kaže generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.
„Kao da neko ko piše ne razume šta je uopšte suština ove odredbe. Suština našeg predloga je bila da država prestane da finansira medije koji kontinuirano krše Kodeks i to se sprečava tako što bi se uzimali u obzir prekršaji Kodeksa u poslednjih godinu dana”, kaže Novaković i ističe da takva odredba već postoji u Pravilniku za projektno sufinansiranje medija, ali da je sada treba uvrstiti u zakon.
Kazna za one koji – žele da rade profesionalno
Novaković kaže je Ministarstvo novim predlogom „praktično diskriminisalo medije”, jer su oni koji priznaju nadležnost Saveta njime „kažnjeni” i „neće moći da prolaze na konkursu ukoliko prekrše Kodeks, a svako za godinu dana može to da uradi”.
„Ovi drugi (koji ne priznaju nadležnost Saveta, prim. nov) mogu da krše Kodeks neograničeno, jer se za njih neće tražiti podaci o tome. Tako su potpuno u neravnopravnom položaju”, kaže Novaković.
Sagovornica Cenzolovke smatra da je ovo „skandalozno rešenje” kojim se „zapravo direktno finansijski stimulišu oni mediji koji ne prihvataju ni Kodeks, ni samoregulaciju, ni bilo šta drugo”.
Ovaj predlog novog Zakona o javnom informisanju i medijima uskoro ide na javnu raspravu, očekuje se da to bude već naredne nedelje.
Gordana Novaković kaže da se do tad ništa neće menjati u predlogu, a šta će biti tokom javne rasprave – videćemo.
Ona smatra da se sporna tačka u predlogu zakona može regulisati jednostavno: tako što će se staviti da se od Saveta za štampu traže podaci o prekršajima Kodeksa „i tačka”, bez nastavka da se to odnosi na „medije koji su prihvatili punu nadležnost Saveta za štampu”.
Nameru da izmenama zakona diskredituje ulogu Saveta za štampu, država je pokazala u avgustu, kada se proces dogovaranja izmena zakona posle duže pauze nastavio, o čemu je Cenzolovka ranije pisala: za Ministarstvo informisanja i telekomunikacija bila je problematična odredba po kojoj bi Savet za štampu bio jedino samoregulatorno telo koje će biti nadležno da za štampane i onlajn medije daje podatke o tome da li se pridržavaju profesionalnih i etičkih standarda. Ministarstvo je osporavalo i odredbu koja predviđa da kao uslov za učešće na konkursu za projektno sufinansiranje medij mora da prihvati nadležnost Saveta za štampu, smatrajući je diskriminatornom.
Ovakve izmene zakona su u direktnoj suprotnosti sa predlozima koje je država tokom procesa usaglasila sa pripadnicima medijske zajednice. Takođe su suprotne stavovima koji se nalaze i u Akcionom planu za primenu Medijske strategije, koji je država usvojila:
„Izmenama regulative propisati kao obavezan kriterijum poštovanje Kodeksa novinara Srbije, radi korišćenja sredstava putem projektnog sufinansiranja, na način da štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu.”
IZVOR: Cenzolovka