Kako izveštavati o LGBTQ+ zajednici? Sigurno ne onako kako to rade mediji koji često pružaju prostor homofobičnim političarima ili onima koji prema ovoj zajednici ispoljavaju mržnju, prezir i podržavaju nasilje, pa se i na nacionalnim televizijama predstavljaju kao „druga strana“
Diskusija „UoKVIRimo priču: kako izveštavati o LGBTQ+ zajednici?“ koju je organizovao Institut za medije – Zapadni Balkan u okviru Nedelje ponosa, imala je za cilj da kroz edukaciju novinara i novinarki doprinese inkluzivnom i etičkom izveštavanju o LGBTQ+ zajednici.
Mreža za izveštavanje o različitosti (Reporting diversity network) je predstavila rezultate „Izveštaja monitoringa o govoru mržnje u Srbiji“, prema kome LGBTQ+ zajednica nije dovoljno zastupljena u medijima, a narativi mržnje na osnovu seksualne orijentacije čine 15% zabeleženih slučajeva.
Korišćenje adekvatne terminologije u medijima ukazuje na postojanje različitih rodnih identiteta i iskustava, podstiče razumevanje i poštovanje osnovnih ljudskih prava, doprinosi rušenju predrasuda i utiče na podizanje svesti o postojećoj diskriminaciji
Kroz monitoring je uočen porast govora mržnje nakon što je započeta inicijativa za usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, ali i u periodu pre i tokom Europrajda 2022. godine.
Jedan od rezultata koji je ova mreža predstavila je i da mediji, a naročito televizije sa nacionalnom frekvencijom, često pružaju prostor homofobičnim političarima/kama i drugim nerelevantnim sagovornicima koji predstavljaju „drugu stranu“ i govore protiv prava LGBTQ+ zajednice.
Vođene su četiri paralelne diskusije u kojima su učestvovali novinari s ciljem da kroz razmenu znanja i iskustava sa LGBTQ+ zajednicom
U diskusiji o neetičkom izveštavanju o trans osobama čiji se rodni identitet koristi kao ekskluziva novinari su upoznati sa „Preporukama za medijsko izveštavanje o transrodnim, interpolnim i rodno varijantnim (TIRV) osobama“. One su objavljene prošle godine u izdanju Kolektiva Talas TIRV – organizacija koja se primarno bavi problemima trans, interseks i rodno varijantnih (TIRV) osoba.
Korišćenje adekvatne terminologije u medijima ukazuje na postojanje različitih rodnih identiteta i iskustava, podstiče razumevanje i poštovanje osnovnih ljudskih prava, doprinosi rušenju predrasuda i utiče na podizanje svesti o postojećoj diskriminaciji
Korišćenje adekvatne terminologije u medijima ukazuje na postojanje različitih rodnih identiteta i iskustava, podstiče razumevanje i poštovanje osnovnih ljudskih prava, doprinosi rušenju predrasuda i utiče na podizanje svesti o postojećoj diskriminaciji
Kodeks novinara Srbije često nije dovoljan prilikom izvešetavanja o temama za koje novinari nisu senzibilisani, zbog čega postoje smernice poput onih koje su izradile Novinarke protiv nasilja, osmišljene tako da budu u skladu sa Kodeksom.
NAJČEŠĆE/SE KRŠI KODEKS U DELU KOJI SE TIČE DISKRIMINACIJE I GOVORA MRŽNJE
Prema četvrtom poglavlju Kodeksa novinara Srbije, koje se tiče odgovornosti novinara prilikom izveštavanja, novinar je odgovoran svojim čitaocima i tu odgovornost ne sme da podredi interesima drugih, a posebno ne interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa. Tu se nalaže da novinar mora da se suprotstavi svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja.
Upravo je ovo poglavlje, prema poslednja tri izveštaja o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama, ono koje se najčešće krši – ukupno 6.042 puta od 1. jula 2020. do 31. januara 2023.
Smernice ovog poglavlja kažu da je novinarska profesija nespojiva sa širenjem bilo koje vrste stereotipa, te da predrasude koje novinar privatno ima, ne smeju biti emitovane odnosno objavljene ni u kakvom kontekstu, ni otvoreno, ni prikriveno.
Takođe je nedopustivo kolokvijalno, pogrdno i neprecizno nazivanje određene grupe.
Sa poglavljem Kodeksa novinara navedenom u okviru se slažu i „Preporuke za medijsko izveštavanje o transrodnim, interpolnim i rodno varijantnim (TIRV) osobama.
Mržnja i nasilje nisu „druga strana“
Poglavlje iz ovih Preporuka, koje se odnosi na izveštavanje o trans i interpolnim osobama, kao smernicu za izveštavanje navodi da transfobija i interfobija nisu „mišljenje“, „perspektiva“ ili „strana“, te da tekstovi i naslovi mogu biti formulisani tako da podstiču i ohrabruju transfobične/interfobične reakcije publike ili da se predstavljaju kao legitimni stav.
Autori ovih smernica ističu da je važno prepoznati da mržnja, diskriminacija, govor mržnje i nasilna retorika nisu prihvatljive i da se ne mogu predstavljati kao „drugo mišljenje“ ili „druga strana“.
Primer gde je transfobija ili interfobija predstavljena kao „druga strana“, jeste emisija na TV Kuriru povodom otkazivanja Europrajda 2022. godine, u kojoj je gostovala Ana Petrović iz organizacije „Da se zna“ i narodna poslanica, Milica Đurđević Stamenkovski, kao „druga strana“. Težnja za novinarskom objektivnošću i težnjom da se ispoštuje princip „druge strane“, gostovanje Đurđević Stamenkovski otvorilo je prostor diskriminaciji i govoru mržnje.
Adekvatna terminologija i diskriminacija
Preporuke iz ovog priručnika o izveštavanju i TIRV osobama ističu važnost poznavanja terminologije, korišćenja adekvatne terminologije i šta treba izbaciti iz upotrebe prilikom izveštavanja.
Mediji, a naročito televizije sa nacionalnom frekvencijom, često pružaju prostor homofobičnim političarima/kama i drugim nerelevantnim sagovornicima koji predstavljaju „drugu stranu“ i govore protiv prava LGBTQ.
Osim što su neki termini zastareli, oni mogu biti štetni po zajednicu. Upotreba adekvatne terminologije utiče na promenu negativnih stavova većinskog stanovništva prema TIRV osobama i otvara se prostor za pozitivnu reprezentaciju transrodnih identiteta u medijima, samim tim vodi i ka smanjenju transfobije u društvu.
Korišćenje adekvatne terminologije ukazuje na postojanje različitih rodnih identiteta i iskustava, podstiče razumevanje i poštovanje osnovnih ljudskih prava. Osim toga, doprinosi rušenju predrasuda i stereotipa i utiče na podizanje svesti o postojećoj diskriminaciji i problemima sa kojima se TIRV osobe susreću zbog raširene transfobije.
Diskriminaciju zasnovanu na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu, zabranjuje i Kodeks novinara Srbije. Kodeks obavezuje novinara da poslu pristupa sa dužnom profesionalnom pažnjom i naglašava da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mediji mogu da šire i mora da izbegava diskriminatorne konotacije.
Koliko je važna seksualnost osobe koja je uključena u događaj o kom izveštavamo?
Da seksualnost nije uvek važna pokazuju i Kodeks i Preporuke.
Prema Kodeksu, u izveštajima o krivičnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideološka i politička pripadnost, kao i seksualno opredeljenje, socijalni i bračni status osumnjičenih lica ili žrtava, pominju se samo u slučaju kada su opredeljenja, pripadnost ili status u nespornoj vezi sa vrstom i prirodom počinjenog krivičnog dela.
Tako novinar može da istakne nečiju seksualnost i rodni identitet samo u slučaju kada je taj podatak neophodan za razumevanje konteksta o kojem se izveštava.
Preporuke, sa druge strane, govore o tome kako izveštavati o transrodnim žrtvama ili transrodnoj osobi osumnjičenoj za zločin.
Kada je u pitanju rodni identitet žrtve, tekst treba da bude napisan u skladu sa načinom na koji se žrtva zločina sama identifikuje ili kako se identifikovala u trenutku smrti, ako je reč o ubistvu te osobe.
Korišćenje imena, roda i zamenice u skladu sa tim kako se žrtva identifikovala osim što predstavlja poštovanje ovih Preporuka, predstavlja i poštovanje smernice Kodeksa koja nalaže da se štite prava i dostojanstvo žrtve.
Ukoliko je rodni identitet osobe koja je počinila zločin irelevantan, prema Preporukama, o tome ne treba izveštavati.
Autorizacija – kada Preporuke nisu u skladu sa Kodeksom
Preporuke TIRV zajednice predlažu da sve intervjue i razgovore sa TIRV osobama pre objavljivanja treba poslati na autorizaciju i odobrenje od strane intervjuisane osobe.
Kodeks novinara kaže da novinari nisu u obavezi da intervjuisanoj osobi omoguće autorizaciju teksta. Ukoliko urednik ipak odobri autorizaciju, intervjuisana osoba nema pravo da menja novinarska pitanja, smisao i kontekst svojih odgovora.
PROBLEMI LGBTQ+ ZAJEDNICE POSTOJE I POSLE PRAJDA
LGBTQ+ zajednica često u javnosti skreće pažnju na to da oni postoje i kada nije Prajd, koji jeste važan, ali ne i jedina tema kojom mediji treba da se bave: tu su i pravo na priznanje rodnog i polnog identiteta, depatologizacija transrodnih identiteta i interpolnih tela, zdravstvena zaštita, obrazovanje, zaposlenje, izveštavanje o transfobiji i interfobiji.
Iz ove zajednice se propručuje da sagovornici treba da budu trans i interpolne osobe, umesto da o njima govore osobe koje nemaju taj tip ličnog iskustva.
Podsećaju i na još neke važne preporuke:
– Prinudno otkrivanje nečijeg rodnog i polnog identiteta bez dozvole te osobe može je dovesti u neugodnu situaciju ili je može izložiti nekoj opasnosti. Ne treba identifikovati nekoga kao trans ili interpolnu osobu bez njene dozvole.
– Novinar ne treba da pretpostavlja nečiji rod, pol ili zamenicame koje koristi, kao ni da ističe i preuveličava nečije zamenice ili rodni identitet.
– Treba da koristimo trenutno ime i zamenice, bez insistiranja da osoba koja je sagovornik ili sagovornica otkrije koje joj je ime dato na rođenju.
– Pored toga, ne treba insistirati ni na objavljivanju starih fotografija ukoliko osoba ne želi da one budu javno objavljene.
– Preporuka je da se angažuju trans i interpolni novinari/ke i urednici/ce koji će doprineti tačnom i preciznom predstavljanju ove zajednice.
IZVOR: Cenzolovka