Istraživači i psiholozi su uz podršku Misije OEBS istraživali mentalno zdravlje novinara, anketom u kojoj su učestvovale 164 novinarke i novinara. Blizu 70 odsto anketiranih odgovorilo je da svakodnevno ili često doživljava stres na poslu, deset odsto više smatra da je novinarstvo stresnije nego većina zanimanja, dok je oko 32 odsto njih navelo da ima dijagnostikovan mentalni poremećaj ili doživljava mentalne smetnje.
Kao uzročnike stresa, gotovo dve trećine novinara navodilo je kratke rokove, veliki broj radnih zadataka, potplaćenost i finansijsku neizvesnost. Više jedne trećine ispitanika uznemiravaju i spoljni pritisci, teme koje obrađuju i neizvesnost posla.
Loše odnose u kolektivu na trenutnom radnom mestu je kao uzrok stresa navelo 15 odsto ispitanika u anketi o mentalnom zdravlju. Ipak, gotovo polovina novinara navela je da je tokom karijere doživela blaži mobing.
Blizu 85 odsto ispitanih novinara doživelo je nekad tokom karijere sindrom sagorevanja, specifično stanje uzrokovano hroničnim stresom na poslu koje se manifestuje nedostatkom sna, manjkom energije i iscrpljenošću, problemima s varenjem, visokim krvnim pritiskom, dekoncentrisanošću, povećanom mentalnom distanciranošću od posla, i, posledično, smanjenom profesionalnom efikasnošću.
Zbog stresnih situacija koju donosi profesija, novinari su neretko i emocionalno iscrpljeni. U anketi je stepen ovakvog doživljaja profesionalnog sagorevanja visoko izražen. Simptomi su hroničan umor, problemi sa spavanjem, smanjena sposobnost da se dožive prijatne emocije i nedostatak životnog entuzijazma.
Učešće u ovom istraživanju bilo je dobrovoljno i anonimno, a sprovedeno je pomoću online upitnika. Istraživanje su radili Jovana Gligorijević, Tamara Džamonja Ignjatović, Branko Čečen, Veran Matić i Miroslav Ignjatović.
Podršku istraživanju pružila je Stalna radna grupa za bezbednost novinara, a pre svega novinarska i medijska udruženja koja učestvuju u njenom radu.
IZVOR: UNS