Menadžeri kompanije Meta raspravljaju o potpunoj zabrani političkog oglašavanja u Evropi. Metu brine da njene društvene mreže (Fejsbuk i Instagram) neće biti u stanju da se pridržavaju predstojećih propisa EU koji se odnose na onlajn kampanje.
Kako prenosi Fajnenšl tajms, regulatori u Briselu sastavljaju nove zakone koji će stupiti na snagu sledeće godine i koji su osmišljeni da primoraju velike internet kompanije da otkriju više o političkim grupama koje stoje iza onlajn kampanja i koje korisnike targetiraju.
Meta, na čelu sa izvršnim direktorom Markom Zakerbergom, zabrinuta je da će definicija političkih reklama u okviru tog plana biti toliko široka da će praktično sve plaćene političke kampanje biti odbijene.
Prema predlozima EU, onlajn platformi poput Fejsbuka i Gugla biće prinuđene da budu transparentnije u načinu na koji nose političko oglašavanje – da prikazuju koliko koštaju reklame, ko ih je platio i koliko ljudi je pogledalo sadržaj.
Ukidanje ovog izvora prihoda se ozbiljno razmatra jer korisnici uglavnom nisu zainteresovani za političke sadržaje na Fejsbuku i Instagramu, a prihodi ostvareni od političkih reklama mali su u poređenju sa ostatkom poslovanja.
Između 2019. i 2020., kompanija je ostvarila nešto manje od 800 miliona dolara prihoda od političkog oglašavanja u SAD, prema izveštaju kompanije koja se bavi marketingom Insider Intelligence.
Meta je inače privremeno zaustavljala političko oglašavanje uoči i tokom značajnih izbora, kao što su predsednički izbori u SAD 2020. godine
To je kako se dodaje, manje od jedan odsto ukupnog prihoda kompanije od oglašavanja u tom periodu.
Nezvanični izvori tvrde da su neki ljudi u Meti protiv zabrane političkih reklama.
Konačna odluka će biti doneta kada se EU definiše šta predstavlja politički oglas u svojim novim propisima.
Posle predsedničkih izbora u SAD 2016. godine, društvene mreže kao što su Fejsbuk, TikTok i Tviter, kritikovane su zbog neuspeha u suzbijanju dezinformacija i izbornih manipulacija manipulaciju.
IZVOR: Nova Ekonomija