Dnevni listovi u Srbiji prekršili su Kodeks novinara Srbije u 2.715 tekstova od 1. oktobra 2022. godine do 31. januara 2023. godine, rečeno je danas na predstavljanju monitoringa dnevnih novina u Srbiji koji je sproveo Savet za štampu.
Predsedavajuća Komisiji za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je da “šampioni u kršenju Kodeksa” ostaju isti, pa je na prvom mestu Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540 tekstova.
Na četvrtom mestu su Večernje novosti sa 328 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, na petom Kurir sa 320, šestom Blic sa 183 tekstova, Nova sa 50, Politika sa 30 i Danas sa 22 teksta.
Ona je rekla da je list Kurir “ostvario veliki napredak” i da je u oktobru 2018. imao 137 tekstova u kojima se krši Kodeks, a u oktobru 2022. godine 72 teksta.
Medji su najviše kršili poglavlje četiri Kodeksa – 1.394 puta, a to poglavlje obuhvata pretpostavku nevinosti, neoznačeno oglašavanje, objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja, poglavlje 1. koje se odnosi na istinitost izražavanja 1.003 puta i 7. poglavlje koje se odnosi na kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta dece 722 puta.
Skrozza je ukazala da štampa detaljno prenosi dešavanja u rijaliti programima i ukazala da se u tekstovima na stranama posvećenim estradi koristi neprimeren rečnik koji nije obeležen zvezdicom, a da se taj rečnik prenosi i na ostale novinske celine.
“Prostakluci se šire i na druge delove medija, oni više nisu samo u estradi, već u svim delovima – ‘Sa Nove vas Pinokio zove’, ‘Budale Vjosa i Kurti neće u Otvoreni Balkan’ – to su naslovi. Primetno je da mediji ne prezaju od uznemiravajućih sadržaja – to je po mom mišljenju zbog suđenja Veljku Belivuku. To se bez pardona prenosi, a da se ne razmišlja o javnom interesu”, rekla je Skrozza.
Novinarka Vera Didanović rekla je da je njen utisak da postoji neverovatna lakoća u kršenju Kodeksa novinara Srbije, uz svest da se pravila krše jer se to određenom mediju u određenom trenutku isplati.
“Najviše je prekršaja u tri rubrike – politika, hronika i estrada. U političkoj rubrici se krše norme na istinitost izveštavanja, plasiraju se neistine, kao činjenice se predstavljaju nagađanja i pretpostavke”, rekla je Didanović.
Ona je dodala da su u hronici vidljivi pokušaji da se manje krši pretpostavka nevinosti, dok na stranicama estrade sve manje ima izvođača i proizvođača pop kulture, a sve više prenošenja rijaliti programa.
“Na estradnim stranicama je veliki broj kršenja prava na privatnost. Ove godine je bio primer bio slučaj glumice Anđelke Prpić. To se pretvorilo u torturu ne samo Prpić, već njenog partnera i njenog nerođenog deteta”, rekla je Didanović.
Govoreći o rijaliti programima, Skrozza je ukazala da dolazi do “radikalizacije situacije”.
Ona je navela da u rijalitiju, u odvojenoj prostoriji, živi jedno dete koje je tu rođeno i raste, da su bili poznati ime i prezime deteta, a njegov lik je do skoro bio skrivan u javnosti, ali da se sada ono videlo u televizijskom programu, a štampani mediji objavili njegovu fotografiju uz blago blurovano lice.
“Ja sam fascinirana činjenicom da nadležne institucije ne reaguju”, rekla je Skrozza.
Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je kako je primetno da se novinari žale Komisiji saveta za štampu međusobno jedni na druge, kao i da su počele da im se obraćaju političke stranke i poslanici.
Skrozza je rekla da su “mnogi nagrnuli da konkurenciju ili političke neistomišljenike ocrne pred Savetom”, jer je rečeno da će se reč Saveta slušati više kada je reč o medijskom sufinansiranju.
Izvor: FoNet