Novinarka Radio-televizije Srbije Tatjana Manojlović zatražila je danas od menadžmenta Javnog medijskog servisa da saopšti i obrazloži detalje ugovora sa svim produkcijama čiji se sadržaji emituju na programima RTS-a.
Manojlović, koja je narodna poslanica Demokratske stranke, kazala je agenciji Beta da je nedopustivo da se jedna mala grupa povlašćenih radnika RTS-a enormno bogati na račun građana Srbije, a na štetu Javnog medijskog servisa.
„U radu RTS-a mora da postoji transparentnost jer se finansira novcem građana Srbije. Korupcija je pustila korenje u celom našem društvu, a od te pošasti nije pošteđen ni RTS. Zato zahtevam od menadžmenta RTS-a da saopšti i obrazloži detalje ugovora sa svim produkcijama čiji se sadržaji emituju na programima RTS-a“, kazala je Manojlović.
Po njenim rečima, kadrovski i produkcioni kapaciteti RTS su ogromni, ali se lični interesi stavljaju ispred tih potencijala.
„Jedan od poznatijih urednika RTS-a iznajmljuje RTS-u svoj studio za proizvodnju podkasta koji se emituje u programskoj celini gde je on urednik, a taj podkast radi novinar koji nema nikakve veze sa RTS-om. I ovo je jedan od klasičnih primera sukoba interesa zbog zloupotrebe odgovornih pozicija na RTS-u. Oni koji kradu ili koji su se prodali, ne mogu sebe da smatraju novinarima“, navela je Manojlović.
Dodala je da zbog „nedomaćniskog“ vođenja RTS-a, većina zaposlenih ima primanja u visini između minimalca i prosečne plate, a veliki broj kvalitetnih novinara i urednika ne može da dođe do izražaja zbog poslušnih i privilegovanih kolega.
„Na RTS-u su dobro plaćeni samo privilegovani novinari i urednici, koji imaju nerealno i nezasluženo visoke koeficijente i koji svaki mesec zbog svoje poslušnosti primaju varijabile koje iznose i do nekoliko stotina hiljada dinara. Nedopustivo je da RTS već godinama vodi grupa penzionera na čelu s Draganom Bujoševićem, Nenadom Lj. Stefanovićem, Milanom Nedićem i Desimirom Čantrakom“, zaključila je Manojlović.
Iz dokumenata do kojih je došao istraživački portal Pištaljka, vidi se da je najskuplja emisija na RTS-u kviz u privatnoj produkciji, za koji se godišnje izdvaja 55 puta više novca nego za dve najgledanije emisije u produkciji RTS-a.
U dokumentu se navodi da se Upravni odbor RTS-a jednoglasno saglasio s realizacijom još jednog ugovora s privatnom produkcijskom kućom za proizvodnju serije „Pupin“. Ovu seriju radi „Atena“, firma u vlasništvu Anete Ivanović, inače urednice jedne od najgledanijih emisija na RTS-u – „Šarenice“. Odobreni budžet za ovu seriju je 1.500.000 evra.
U planovima troškova Zabavne redakcije navodi se da se od 20 planiranih emisija, 13 realizuje pomoću privatnih firmi, šest samostalno, a za jednu emisiju se već drugu godinu zaredom izdvaja novac iako emisija do danas nije realizovana. U 2023. godini za pomenutu nepostojeću dnevnu zabavnu emisiju planirano je 200.000 evra.
Serijali „Na večeri kod“ i „Kuhinja mog kraja“ budžetirani su zajedno na 720.000 evra godišnje. Obe emisije realizuje firma „Fruitworks“ pevača, glumca i voditelja Miroslava Mikija Perića. ;
Više od 707.000 evra se ukupno izdvaja za dve emisije firme „Top manifest“ Darka Popovića – „Svadba iz mog kraja“ i „Novi početak“. Ovu emisiju vodi zaposlena na RTS-u, voditeljka „Slagalice“ Marija Veljković. ;
U produkciji firme „Monte video“ proizvodi se i popularna emisija „Sasvim prirodno“, čiji je autor Jovan Memedović. Trošak RTS-a u 2023. za ovu emisiju biće 148.260 evra. ;
Emisija „TV lica“, čiji je autor i voditelj Tanja Peternek nastaje u saradnji a firmom „Kreativni studio Cepter“. Planirani budžet za „TV lica“ u ovoj godini je 108.780 evra. ;
Najgledanije emisije po izveštaju o radu javnog servisa za 2021. godinu su, ipak, one u njihovoj sopstvenoj proizvodnji – „Šarenica“, kviz „Slagalica“, „Beogradska hronika“ i „Jutarnji program“. Za „Šarenicu“ i „Slagalicu“ se izdvaja podjednako novca, po 190.000 evra, a za „Beogradsku hroniku“ i „Jutarnji program“ zajedno svega 15.000 evra godišnje. ;
Trošak za kviz „Stigni me ako znaš“ u 2023. godini iznosi 825.812 evra. Kviz vodi još jedna voditeljka Slagalice Kristina Radenković, a producira firma Aleksandra Babića „Filming“. ;
Kvizovi „Potera“ i „Ja volim Srbiju“ koštaju svaki po više od 700.000 evra, a glavni akteri su zaposleni javnog servisa Jovan Memedović (Potera) i Dragana Kosjerina (Ja volim Srbiju). „Poteru“ realizuje produkcijska kuća Adrenalin u vlasništvu firme „Two rivers“ Srđana Šapera. ;
RTS novac izdvaja i za serije koje su već prikazivane kao filmovi. Tako je javni servis za seriju „Vera“, koju je kao film Filmski centar Srbije 2020. godine podržao sa 27 miliona dinara (230.000 evra), prošle godine budžetirao iznos od 2.122.645 evra. ;
Takođe, FCS je dodelio 30 miliona dinara (256.000 evra) za realizaciju filma „Djeca Kozare“, dok je za istoimenu seriju u ovoj godini RTS izdvojio 1.560.000 evra. Seriju producira „Minakord“ u vlasništvu pevača Željka Joksimovića.
IZVOR: NUNS
„Izvinite, šta Memedović radi za platu?“ (VIDEO)
Predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček i novinar i bivši profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski složili su se da sve što se realizuje na RTS-u mora da bude transparentno i da ne sme da bude konflikta interesa. “Ne može neko ko radi u javnom servisu da ima privatnu produkciju spolja i da onda tu privatnu produkciju prodaje RTS-u”, naglasio je Veljanovski za N1. “Kristina Radenković je žena sa RTS-a. (Jovan) Memedović, šta radi za platu, izvinite? Nemam ništa protiv čoveka, ali šta je uradio za platu u prošloj godini? Ovaj Katar? Njegova produkcija je ‘Sasvim prirodno’. ‘Potera’ je spoljna produkcija. Šta taj čovek radi za platu, to je problem?”, ističe Klanšček.
Klanšček je istakao i da kviz „Slagalica“, koji je vrhu gledanosti i radi se u produkciji RTS-a košta u proseku po epizodi 500 evra, a da kvizovi „Stigni me ako znaš“, „Potera“ i „Ja volim Srbiju“ koštaju po epizodi oko 20.000 evra.
„Da su u sopstvenoj proizvodnji, te emisije koštale bi približno kao Slagalica i tu bi se napravio prostor da se plate na RTS podignu“, rekao je Klanšček, komentarišući navode da su male plate na RTS-u razlog zbog kog poznata TV lica iz te kuće rade za privatne produkcije.
Na konstataciju voditeljke da „Slagalica“ nije zahtevan TV format, za razliku od drugih navedenih kvizova, Klanšček ističe da ne stoje zamerke da RTS ne bi mogao da obezbedi takav kvalitet kao privatne produkcije, budući da na kraju „to urade ljudi sa RTS-a, samo preko protočnog bojlera“.
On je više puta istakao da se popularni kvizovi u privatnim produkcijama, koji se emituju na RTS, snimaju u studijima RTS-a i sa njihovim kamermanima.
Veljanovski ističe da je to što zaposleni u RTS-u rade za privatne produkcije koje program posle prodaju RTS-u nedovoljno transparentno i diskriminatorno prema ljudima koji rade na RTS-u, i da je to „čir koji je morao da pukne“, a godinama unazad je slična situacija.
„TV lica – Kao sav normalan svet – nemojte mi reći da ne može RTS da uradi tu emisiju već mora da se angažuje Kreativni centar Cepter“, dodao je Klanšček.
Na pitanje kako da najvažniji ljudi, sa nagledanijim programima na RTS-u mogu da zarade i žive pristojno s obzirom na to kolike su plate u toj medijskoj kući, ako ne bi imali privatne produkcije, on navodi da je to dobro pitanje.
„Ali mi imamo na RTS-u i takozvane varijabile – dodatak na zaradu koji se donosi na osnovu pravilnika o nagrađivanju zaposlenih. To dodeljuje direktor po nahođenju. Milion evra se godišne dodeli za to. Imate ljude na RTS-u koji redovno, svakog meseca to dobijaju, to više nije nagrada već redovni dohodak“, kaže Klanšček.
„Stigni me ako znaš“ snima se u studiju RTS-a…
Veljanovski ukazuje na činjenicu da RTS ima i pravo i obavezu da angažuje spoljne produkcije, da je to evropski standard i iskustvo da se taj sadržaj pojavljuje do 10 posto što je zakonom o javnim medijskim servisima precizno zapisano.
„To mora da se radi da bi se razvijala kreativna industrija koja ne mora da ima svoj kanal, da bi stigli do gledalaca“, rekao je Veljanovski i dodao da postoji maksimum druge vrste – da medij svog programa mora da najmanje 50 posto.
„Nije tu problem da li toga ima 10, 15 ili 20 posto nego da li svaki naručen rad opravdava naručivanje po tome da stvarno kuća nije mogla da ga uradi, da će stvarno biti jeftininje ili da će stavrno biti kvalitetnije i u ineteresu javnosti. Ovde nema sumnje da je mnogo tih principa prekršeno“, kaže Veljanovski.
Dodaje i da su jedna stvar nezavisne produkcije, a druga izvršne – koje su neka vrsta koprodukcije i da to nije sporno u principu, ali da je sporno i jedan od najvećih problema da se stalno zaposleni na RTS javljaju kao neko ko učestvuje u proizvodnji sadržaja koje radi produkcija. To je, dodaje Veljanovski, nedopustivo, kao i to da se određene prominentne ličnosti i poznati voditelji javnog servisa pojavljuju u komercijalnim oglašavanjima i reklamama, poput Šarenca i Memedovića u reklami za banku.
Ističe da to kod nas nije zabranjeno zakonom ali to je standard u Evropi i iskustvo je donelo to pravilo koje ne bi smelo da se krši.
Predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klanšček kaže da je suština problema da lica koja su zaposlena na RTS-u vode određene kvizove i za to su plaćeni. „Stigni me ako znaš“ tako vodi Kristina Radenković zaposlena na RTS-u. Filming production koji radi taj kviz ima jednog zaposlenog, a Bujošević kaže da RTS nema produkcijskih kapaciteta da radi taj kviz. Filiming ima jednog zaposlenog i ima kapacitete? Gde se snima? U Košutnjaku, u našem studiju, sa našim kamerama i tehnikom. To je problem koji se otvorio“, dodao je Branislav Klanšček.
Klanšček i Veljanovski govorili su za N1 o zapisniku sa sednice UO RTS-a od prošle godine na kojoj je raspravljano o trošenju novca javnog servisa na angažovnju spoljne produkcije.
Rukovodstvo je, inače, pokušalo da sakrije taj zapisnik, ali je anonimni izvor taj dokument dostavio portalu Pištaljka, kao i finansijski izveštaja za 2022. godinu i budžet planiran za program RTS-a za 2023.
Na pomenutoj sednici raspravljalo se o tome zašto javni servis za mnoge projekte koje može i sam da realizuje, angažuje spoljnu produkciju i time troši milionske iznose koje su dobili od građana Srbije.
IZVOR: N1