Zaštita ličnih podataka na internetu postala je odredica za pouzdanost kompanija i pokazatelj sigurnosti njihove usluge. Iako je osnovni cilj približiti se potrebama klijenata, zaštita privatnosti i unapređivanje politika mora ostati prioritet. Nalik psihoterapijskom kontekstu, zadatak je upoznati dubinsku motivaciju određenih ponašanja, a istovremeno biti i hipokratovski poverljiv.
Nove metode oglašavanja nastale su upravo iz potrebe da se klijenti osećaju sigurnije i bezbednije, kao što je recimo FloC[1] izmenio način na koji razmišljamo o kupcima. Sve što nas zanima o krajnjem korisniku sada možemo da zaključimo i iz grupnog uzorka. Kohorte ne samo da analiziraju ono što nas zanima na nivou grupe, već iz njih možemo iščitati i potrebe pojedinaca, sasvim čuvajući njihov identitet. Iako FloC omogućava kvalitativno veći nivo zaštite, postavlja se pitanje koliko svrstavanje ljudi i njihovih navika “u kutije” tj. kohorte govori o njihovim autentičnim potrebama, a koliko su refleksija nečega što svi nužno delimo, a ne čini suštinu naših želja i ponašanja. Tačnije, da li zaštitom privatnosti idemo sve dalje od saznanja šta je ljudima zaista potrebno?
Podaci o inkluzivnom oglašavanju iz istraživanja „Medijski trendovi u Srbiji” iz 2021. godine koje je u okviru programa Nova pismenost Propulsion zajedno sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) sproveo u partnerstvu sa CeSID-om, sugerišu da se globalna potrošačka populacija ubrzano diverzifikuje: prema etničkoj pripadnosti, rasi, seksualnoj orijentaciji i raznim drugim varijablama, pa je stoga sve veći imperativ da brendovi autentično odražavaju povezanost sa budućim kupcima i njihovim navikama.
Misao da su navike surogat za sreću i ljubav, govori nam o nečemu što je u oglašavanju sve relevantnije. Svi mi imamo navike koje se sve preciznije i bolje mogu targetirati, ali da li zaista razvijanjem algoritma možemo zaviriti u onu pravu ununutrašnju, psihološku realnost? Rodonačelnik kognitivno-bihejvioralne psihoterapije kome se možemo zahvaliti na ideji o promeni ličnosti navikama, Albert Elis, ipak je naglašavao da sloboda da se menjamo i napuštamo stare obrasce i navike ipak predstavlja najmoćniji alat u promeni. Tačnije, sve i da su naše navike najzdravije i da smo njima ovladali, upravo naša spontanost i želja za slobodom biće faktori koji nam pomažu da se istih i oslobodimo. Ako je verovati jednom od najvećih stručnjaka za ljudsko ponašanje kome i mnogi marketari zahvaljuju za njegove doprinose, stvaranje navike spolja je moguće, ali će ono kratko trajati ukoliko ne ciljamo na potrebe koje pojedinci primarno imaju. Elisova teorija počiva na stvaranju navika, ali uvek i na postulatu da spoljni podsticaji i motivacije ne mogu kreiraju niti sreću, niti dugoročne rezultate. Ako je zaista tako, možda je vreme da osim unapređivanja metodologija i algoritama unesemo više teorijskog promišljanja o dubljem upoznavanju populacijskih navika koji se kriju iza pretraga i klikova.
Zato je smisleno razmisliti kada i kako mi to iskačemo iz samog algoritma? Bilo bi zanimljivo videti budućnost oglašavanja u kojoj svi mi mnogo dubinskije i suptilnije pitamo i sami sebe pozivamo na akciju i razmišljanje. Naš unutrašnji jezik najteže je prevesti u kodove i unositi u tabele, a naša ne uvek razumljiva psiha baš uvek presuđuje pri donošenju odluka.
Umesto da donosimo jednoznačne zaključke koje će “skratiti” naše donošenje odluka, možda je korisno da uvedemo novu misaonu naviku: da nastavimo da angažujemo mišljenje čak i kada mislimo da nešto znamo. Osvešćivanje je u psihologiji ono što je kritičko mišljenje za digitalnu pismenost. Ako svesnije budemo kliktali, konzumirali i odlučivali, manje su šanse da će bilo kakav marketinški trik imati moć da nas začara i zato samo svesno i samosvesno.
Autor teksta: Dušan Jurić, Creative Content Developer, Propulsion
Šta su ritejl mediji i na koji način nude dobru alternativu kolačićima?
Godinama unazad maloprodajne veb stranice služile su samo kao sredstvo za prodaju. Danas su to moćne marketinške platforme i ključni izvori poslovne inteligencije. S tim u vezi, postavlja se pitanje kako brendovi mogu da iskoriste ovu novu priliku u sferi digitala uz maksimalnu rentabilnost oglašavanja?
Šta su ritejl mediji?
Za početak bi bilo dobro da shvatimo da svaki marketing koji cilja ljude na prodajnom mestu ili blizu njega može se posmatrati kao ritejl medij. Cilj mu je da dopre do kupaca kada su već usred kupovine, kada je njihov način razmišljanja idealno prijemčiviji. Efikasni ritejl mediji nagovaraju kupce da promene brend, isprobaju nešto novo ili uzmu dodatne artikle kako bi upotpunili kupovinu.
U tradicionalnim prodavnicama, to su natpisi, radio u prodavnici i besplatni uzorci, obaveštenja na ogledalima u kabinama i slično. Unutar digitalne sfere, marketinški stručnjaci imaju mnogo veće mogućnosti za ovakva oglašavanja, samo bi trebalo da ih istraže i budu kreativni.
Sami trgovci na malo u digitalnom svetu, poput Amazona i Walmart-a, shvatili su snagu sopstvenih platformi za e-trgovinu. Stvaranjem maloprodajnih medijskih mreža (RMN – Retail Media Network), oni trgovce dovode u kontakt sa novom publikom i pružaju nove izvore podataka prve strane. Maloprodajna medijska mreža podrazumeva da maloprodajna kompanija poseduje više različitih digitalnih kanala, koji mogu biti grupisani u jednu platformu, kako bi trećim stranama omogućili oglašavanje. Tako, primera radi, Amazon ima Amazon Advertising, Walmart ima Walmart Connect, Tesco ima Tesco Media and Insight. Koristeći ove mreže, marketinške opcije brendova se proširuju i uključuju: sponzorisane preporuke proizvoda, brendirane odredišne stranice, banere i video oglase, digitalne kupone i vaučere zasnovane na aplikacijama, kooperativne kampanje između različitih brendova i još mnogo toga, jer se još uvek definiše pun obim onoga što možemo postići sa ritejl medijima. RMN rade na optimizaciji podataka dostupnih brendovima. Trgovci uzimaju te podatke i primenjuju ogromnu dozu kreativnosti. Potencijal koji ritejl mediji nude, nije samo postojan već i vrlo uticajan.
Koje su prednosti ritejl medija?
Ritejl mediji su trenutno velika tema oglašavanja u digitalu. Iskustva iz inostranstva pokazuju da postoji mnogo razloga za njihovu popularnost i optimizam među marketarima koji veruju da su se, nakon Guglove odluke da ukine 3rd party kolačiće, našli u problemu.
Dok se trgovci opraštaju od kolačića, koji definitivno odlaze u istoriju, u potrazi su za funkcionalnom zamenom, koja sigurno neće doći iz jednog izvora, ali RMN-ovi su postavljeni tako da predstavljaju značajan deo te slagalice. Ono što je kod RMN podataka najvažnije jeste forsiranje privatnosti, što čini da se i kupci i oglašivači osećaju bezbedno i zaštićeno. Podaci prve strane koje prikupljaju maloprodajne platforme su verovatno pouzdaniji nego što su kolačići ikada bili. Ako prodavac koji pokreće platformu nudi šemu lojalnosti, informacije koje dobijate o kupcima mogu biti duboko personalizovane. I što je najbolje od svega, te informacije se prikupljaju uz saglasnost, tako da marketinški stručnjaci mogu da nastave da rade efikasno uz evidentno poštovanje privatnosti kupaca.
Sa programskim preuzimanjem oglasne scene, trgovci su sve više zabrinuti za kontekst u kome se njihovi oglasi pojavljuju. Najnovija istraživanja pokazuju da je 75% brendova doživelo neki incident vezano za bezbednost, zbog čega upravo bezbednost brenda ističu kao svoj prioritet. Ritejl mediji pružaju bezbedno, zatvoreno okruženje koje najčešće uređuju sami vlasnici platforme, što vam omogućava da dobijete najbolje od sadržaja koji ste tamo plasirali.
Ono što je takođe bitno jeste činjenica da ritejl mediji imaju impresivan potencijal rasta. Sve veća količina novca se sliva u njih. Boston Consulting Group procenjuje da će globalno tržište vredeti 100 milijardi dolara do 2022. godine. Samo Walmart-ov RMN ostvario je 2,1 milijardu dolara prihoda od oglasa tokom 2021. godine, zahvaljujući povećanju broja aktivnih oglašivača od 136%.
Prema Criteo-u, 55% prodavaca širom EMEA planira da potroši više na maloprodajne sajtove i aplikacije ove godine. Oni koji se sada uključe u tu igru, sigurno će uživati u plodovima predviđenog medijskog buma u maloprodaji. Marketinški stručnjaci su uvek pod pritiskom da opravdaju svoj uticaj na krajnji rezultat. Tradicionalni pokazatelji, kao što je angažovanje, u mnogim slučajevima više ne utiču na to. Međutim, pomoću RMN podataka, koji su preuzeti iz radnji koje realizuju stvarni kupci, lakše je demonstrirati efekat ritejl medija, pošto možete da vidite šta je svaki pojedinačni klijent uradio nakon što se susreo sa vašim oglasom.
Ceo tekst pročitajte na blogu agencije Kliping Beograd.