U eri interneta i onlajn medija i društvenih mreža, društvene mreže pomažu tradicionalnim medijima da dođu do novih pratilaca i šire publike. Osnovne tehnike digitalnog marketinga mogu se primeniti i u novinarstvu, a njihova i primena može nam pomoći da privučemo publiku, kaže Danijela Vujošević, konsultantkinja za digitalni marketing.
Društvene mreže su danas primarno mesto informisanja mnogih, a publika preko njih dolazi i do informacija, vesti, analiza i značajnih istraživanja. Upravo zbog toga, novinari svoje sadržaje treba da plasiraju na društvene mreže gde je sada najveći broj ljudi, ali na isti način treba i da koriste određene smernice koje će im pomoći u tome da privuku čitaoce.
Istraživanja pokazuju da platforme koje mladi najviše koriste jesu Jutjub i Instagram, stariji korisnici koriste Fejsbuk, dok nešto manja grupa ljudi koristi Tviter.
„Društvena platforma gde novinari najviše mogu da pronađu izvore i da dođu do nekih pogotovo inostranih vesti ili istraživanja jeste Tviter. Na Instagramu, posebno na storiju, možemo pronaći mlade. Oni se informišu uglavnom na toj društvenoj mreži, posebno na storiju, i njima taj story telling treba i servirati na Instagramu“, kaže Vujoševićeva.
Prema njenim rečima, novinar ne mora i ne treba da poznaje sve tehnike digitalnog marketinga, jer se neke ne tiču direktno njih, već tehničkih stvari. Ali, takođe smatra da bi bilo dobro kada bi novinari kostistili više od tri tehnike i kada bi razvili veštine.
„Istraživanja do sada pokazuju da novinari koriste samo tri stvari na društvenim mrežama: proveravanje verodostojnosti informacija i sadržaja (76%), postavljanje sadržaja na društvene mreže (50%) i multiplatformsko izveštavanje (50%). Kada bi novinari koristili sve digitalne alate i skilove koji su mogući da se primene, dolazak do novih korisnika bi bio mnogo veći“, dodaje Vujoševićeva.
Međutim, novinari koriste društvene mreže kod nas i prema njenom mišljenju to je iz više razloga. Prvi je vezan za izveštavanje, zatim zbog pronalaska izvora i teme, komunikacije sa korisnicima, metrike, kao i zbog povećanja saobraćaja ka portalu i storitelinga.
„Iako novinari izbegavaju da komuniciraju recimo na Tviter društvenoj platformi, neki novinari objavljuju sami ponaosob vesti i utiske o istoj, pa na koji način im društvene mreže mogu koristiti? Metrika može da koristi tako što se uspostave jasni ciljevi, recimo želim da imam povećanje pratilaca od 10%. U tom slučaju treba da pokušam da promenim nešto u dizajnu, načinu pisanja, a nakon toga posmatram da li će to pratiti rast i povećanje na društvenim mrežama“, napominje.
Kada govorimo o određenim smernicama na koje je Vujoševićeva ukazala, a koje su jako važne i koje mogu pomoći u privlačenju publike, to su naslov, podnaslov i vizuali.
Preporuke digitalne optimizacije teksta razlikuju se od pravila profesionalnog novinarskog teksta. Ipak, one se mogu koristiti za pisanje takozvanih PR i marketing tekstova, blogova…
„Jedno od pravila jeste da ključnu reč stavimo što više na početak. Pitanja u naslovu su poželjna i mogu da se pronađu na internetu tako što se vi stavite u poziciju korisnika i na google search-u ukucate pitanje koje biste postavili. Neka primer bude „Kako smanjiti zagađenja u stanu?“. Naići ćete sigurno na članke koji se tiču nekih proizvoda koji vam ustvari trebaju da bi filtrirali vazduh u stanu“, savetuje.
Takođe, jedan od predloga je i answersokrates.com koji je besplatan link i koji vam može pomoći u kreiranju pitanja i ponuditi neke vrste naslova u zavisnosti od toga kako korisnici pretražuju na Guglu.
IZVOR: Medija I reform centar Niš