Srbija bi u narednom periodu mogla da bude epicentar specijalnog rata Kremlja protiv medija kritičnih prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, poput “Blica” i “Danasa”. Ta kampanja bi koristila sofisticirane metode kao iz nekog kibernetičko-medijsko-političkog trilera, a rastuća je opasnost od tzv. deepfake materijala, tj. lažnih, montiranih i kompjuterski generisanih video i audio snimaka koje je skoro nemoguće detektovati kao takve, a namenjeni su diskreditaciji targetiranih ličnosti.
Ovakva distopijska vizija naše neposredne budućnosti proizilazi iz nikad oštrijeg upozorenja Evropskog parlamenta svim vladama i parlamentima članica EU na goruću opasnost od ruske kampanje dezinformacija “dosad neuporedivog obima i zlobe”, čiji je cilj sejanje razdora u EU i zemljama Zapadnog Balkana, pa i u Srbiji. Ali i iz najnovijeg pisanja “24 sata”, najtiražnijih hrvatskih novina, da će prva i najjača “detonacija” ruske propagandne mašinerije s razlogom odjeknuti baš u Srbiji.
– Za sejanje razdora neće se koristiti otvoreno ruski mediji, poput Sputnjika koji je jako popularan u Srbiji. Srpska medijska scena je rascepkana i eksplozivna, i stalno izbijaju novi medijski ratovi zbog netrpeljivosti brojnih medijskih magnata, pa su usred sukobljenih vlasničkih interesa neretke svađe između dva prozapadna medija. Rusija planira da iskoristi ovo i taktikom “zavadi pa vladaj” okrene čak i lokalne srpske istraživačke portale, poput BIRN-a, jedne protiv drugih, ili protiv drugih prozapadnih medija, kao što su, na primer, tabloidni “Blic” ili politički dnevnik “Danas” – pišu “24 sata” pozivajući se na diplomatsko-obaveštajne izvore.
Iz teksta “24 sata” se praktično može zaključiti da ruska kampanja neće biti usmerena na sprečavanje kritke Kremlja i Putina zbog agresije na Srbiju, što bi u slučaju nezavisnih medija u Srbiji i bilo nemoguće. Agenti Kremlja će, prema ovim navodima, zapravo pokušati da huškaju nezavisne medije i istraživačke portale da napadaju jedni druge, čime bi nametnuli atmosferu razdora, podela i stalnih konflikata u proevropskom delu javnosti.
Kibernetičko-medijsko-politički triler
Pažljivije oko može da poveže moguće temelje diplomatsko-obaveštajnih izvora “24 sata” sa rezolucijom koju je 9. marta objavio Evropski parlament, a koja je u to vreme bez velike pompe prošla u zemljama Zapadnog Balkana.
Ipak, posle dve nedelje je tekst “24 sata” bacio novo svetlo na ovu temu. Sada je indikativno da su navodi izvora najtiražnijih hrvatskih novina veoma slični onima objavljenim 9. marta u “Rezoluciji o stranim mešanjima u demokratske procese u EU” koju su usvojili evropski poslanici.
Reč je o epski obimnoj Rezoluciji na 50 štampanih strana, o kibernetičko-medijsko-političkom trileru vrednom čitanja u kojem je Rusija uz Kinu, pa i Tursku, glavni negativac i optužena za širenje kampanje razdora i dezinformacija u EU, ali i na Zapadnom Balkanu.
“Rusi koriste najopasnije metode medijske manipulucije”
Šta piše u ovoj veoma oštroj Rezoluciji Evropskog parlamenta?
Većina teza, od kojih su neke kasnije praktično razrađene u tekstu “24 sata”, posebnu pažnju ukazuje najmodernijim i najopasnijim tehnološkim instrumentima obmane, poput pomenutih deepfake (dipfejk) snimaka.
Reč je o krajnje ozbiljnom dokumentu koji je potpisao INGE, poseban odbor osnovan u junu 2020. godine. Rezultat je razgovora s oko 130 stručnjaka, a poslat je svim vladama i parlamentima članica EU.
– Rusija se bavi dezinformisanjem dosad neuporedivog obima i zlobe, i u tradicionalnim i u društvenim medijima, kako bi obmanjivala svoje građane i međunarodnu zajednicu uoči i tokom agresije protiv Ukrajine, dokazujući da čak i informacija može biti oružje… Jedan od ciljeva ove operacije je pojačati debate koje izazivaju podele i polarizacije, promovišu govor mržnje i pogoršavaju situaciju u već ranjivim društvima. Takvo mešanje je manipulativnog karaktera, organizuje se i sprovodi koordinirano, dok odgovorni za to mogu biti državni ili nedržavni akteri – piše, između ostalog, u tekstu Rezolucije.
Rusija i Kina ubrizgali 300 miliona dolara radi mešanja u demokratske procese
Evropski poslanici u Rezoluciji dalje upozoravaju na tajno finansiranje političkih aktivnosti i aktera od strane “stranih donora”. I tu je Rusija, pored Kine, apostrofirana kao glavni faktor, a da su zemlje Zapadnog Balkana koje pristupaju EU, a među njima i Srbija, posebno pogođene ovim procesom.
– Rusija, Kina i drugi autoritarni režimi ubrizgali su više od 300 miliona dolara u 33 zemlje radi mešanja u demokratske procese. Ovaj trend se očigledno ubrzava, budući da se polovina ovih slučajeva odnosi na postupke Rusije u Evropi – piše u Rezoluciji.
Rezolucijom se izražava posebna zabrinutost zbog uloge koju Srbija (i Mađarska) imaju u širenju dezinformacija u zemljama u okruženju. Ovde se takođe može povući paralela sa pisanjem “24 sata”.
– Prva i najjača “detonacija” ruske propagandne mašinerije odjeknuće u Srbiji koja se smatra plodnim tlem zbog velikog i uzburkanog medijskog tržišta. Srpska medijska scena tu igra ključnu ulogu jer je daleko najveća i ima ogromnu dnevnu produkciju vesti koje se najčešće bez provera prenose dalje u BiH i Crnoj Gori, pa i u Makedoniji – pišu “24 sata”.
Kako se pravi “deepfake”
Posebna pažnja u Rezoluciji pridaje se modernim tehnologijama u kreiranju kompjuterskih obmana, sa akcentom na deepfake tehnologiju.
– Stvaranje deepfake audiovizuelnih materijala postaje sve lakše sa pojavom pristupačnih i jednostavnih tehnologija, i širenje takvih materijala je eksponencijalno rastući problem. Čak 90 odsto istraživanja (na ovu temu) se bavi razvojem razvoj deepfake materijala, a samo 10 odsto njihovim otkrivanjem – piše u Rezoluciji.
Programi za pravljenje deepfake snimaka koriste tehnologiju veštačke inteligencije da bi uz pomoć prethodnih, pravih snimaka neke osobe naučili njihovu gestikulaciju, boju glasa, čak i korišćenje poštapalica. Sve se to zatim koristi da bi se napravila digitalna kopija stvarne osobe koja onda može da “izgovara” sve što autoru deepfakea padne na pamet.
Na ovaj način se dovodi u pitanje jedan od osnovnih načina na koji prosečan čovek tumači istinu. Vi možete svojim očima videti Džordža Klunija kako izgovara da treba, na primer, bombardovati neku zemlju. Snimak bi pokazao identičnog glumca, vi biste čuli njegov glas, ali bi pred vama zapravo bio lažni Kluni, sazdan na osnovu deepfake tehnologije.
Ova tehnologija je sada toliko usavršena i pristupačna da je skoro nemoguće proceniti da li je snimak koji vidite pravi ili lažan. Potencijal za obmanu je ogroman i zastrašujuć, posebno u eri koju karakteriše obilje teorija zavere.
Šta predlaže Evropa za Srbiju i Zapadni Balkan
U Rezoluciji se iznosi niz predloga i ideja kako da se predupredi i spreči pre svega ruski uticaj i mešanje u demokratske procese u zemljama EU i Zapadnog Balkana.
Poziva se na stvaranje infrastrukture pomoću koje će se, na osnovu dokaza, odgovoriti kratkotrjanim i dugoročnim pokušajima medijskih manipulacija na Zapadnom Balkanu. Takođe se ističe značaj prikazivanja jasne perspektive za kandidate i potencijalne kandidate za člansvo u EU, pa i za Zapadni Balkan, odnosno Srbiju.
Tu se posebno misli na one zemlje na koje Rusija, Kina i Turska imaju poseban uticaj putem manipulacija informacijama i vidova “hibridnog rata”.
IZVOR: Blic