Koncept dijaloga koji smo vodili prethodnih deset godina je imao dva pravca. Sa jedne strane, da mediji na jezicima manjina razumeju sebe kao deo javnog dijaloga, da njihova uloga nije isključivo usmerena ka dijalogu sa svojim jezičkim zajednicama i da se stvori zainteresovanost šire javnosti o događajima koji se dešavaju u manjinskim zajednicama. Mišljenja smo da je to dobar put u multikulturnom društvu u kom živimo, da se neguju međusobni odnosi kroz javni dijalog.
Sa druge strane, većinski mediji su često skloni da prenose događaje iz manjinskih zajednica po ustaljenom šablonu, držeći u ,,rukavu” dežurne krivce ili lako prihvatajući sportske, naučne ili umetničke uspehe predstavnika manjinskih zajednica kao uspeh društva u celini.
Naš je pristup bio da osvetljavamo medije na jezicima manjina sa svih mogućih strana, ukazujući na velike mogućnosti koje ova medijska niša nosi sa sobom. Naravno, o delikatnosti konteksta se uvek pazilo. Srećna sam što smo vodili deset godina dijaloga sa zaista svim činiocima koji posredno i neposredno utiču na rad i razvoj medija u Srbiji, regionu i širom Evrope, i to mislim da daje naročitu vrednost ovom dijalogu. Razmišljanja i stavovi oko 250 učesnika sa kojima smo razgovarali tokom ove decenije daju verodostojnost zapisa ovog vremena i verujem da smo proizveli kvalitetan sadržaj, kao doprinos razvoju ove medijske niše.
Kada se setim početka i uporedim sa sadašnjim trenutkom, mogu sa sigurnošću reći da je naša misija uspela. Imamo već sjajnih realizovanih primera dobre prakse u Srbiji, koji su koristili benefite ovog dijaloga i odmah ga primenjivali. Uglavnom su mediji ,,merkali sa strane” šta se dešava, pa se odlučivali na neke mini promene. Neki od njih su u potpunosti ignorisali naš rad. Dobra je okolnost da smo mi dijalog čuvali od zaborava svake godine, izdavajući post publikacije.
Ipak, naš rad je visoko ocenjen, jer smo saznali da je naša konferencija postala referenca u evropskim izveštajima.
Učlanjenjem medija na jezicima manjina u Asocijaciju medija Srbije i uključenjem Magyar Szó-a u Evropsku asocijaciju manjinskih dnevnih listova (MIDAS) manjinski mediji su se pozicionarali u domaćoj i evropskoj strukovnoj javnosti.
Presudno za momenat izlaska u evropski kontekst ove konferencije je bilo formalno uključenje Magyar Szó-a u MIDAS i iste godine (2016.) nekoliko meseci kasnije, proglašenje Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture. Platforma za nastavak našeg dijaloga na evropskom nivou je bila širom otvorena. Činjenica da su u okviru naše konferencije govornici bili brojni urednici medija iz evropskih manjinskih zajednica, manjinski mediji u Srbiji su osetili da ,,nisu sami”. Predstavljanjem svojih uslova poslovanja, učešća ili neučešća u javnom dijalogu u zemljama u kojima rade, manjinski mediji iz Evrope su doneli mnoštvo rešenja za raznorazne nedoumice.
Kada se radi o implementaciji modela poslovanja i učešća u javnom dijalogu, opcija ,,copy-paste” nije rešenje. Rešenje je da se kombinuju razna rešenja, da se oseti šta je primenljivo i može da se ,,sadi” na našem podneblju i, naravno, najvažniji momenat, hrabrost da se uđe u promenu.
To je najkritičniji momenat u manjinskim medijima u Srbiji. Nerado se ovde urednici odlučuju na tu vrstu rizika. Konferencija, kao komunikaciona platforma, je uvek nudila proaktivnost kao modus operandi, jer se samo kroz stalni proces promene može držati korak sa vremenom.
Prilika je da najavim Petu evropsku konferenciju posvećenu manjinskim i lokalnim medijima pod nazivom ,,Ekocivilizacija i mediji” koja se emituje 25-26. novembra 2021. Agenda događaja je na sledećem linku: https://mediapont.org/agenda-5-evropske-konferencije-posvecene-manjinskim-i-lokalnim-medijima/
Nataša Heror, predsednik Heror Media Pont