Od pionira u višegodišnjoj primeni etičkog novinarskog kodeksa među manjinskim medijima, “Ruske slovo” je zbog kršenja vlastitih pravila samoregulacije stiglo tu gde su i svi mediji u Srbiji pod uticajem vladajuće stranke.
Prva samoregualcija u nedeljniku “Ruske slovo“ uvedena je još 2013. godine za potrebe praćenja izbora, posebno onih za nacionalne savete nacionalnih manjina. Planiranje izrade Internog etičkog medijskog kodeksa (dalje u tekstu Kodeks) počelo je 2019, nakon što je iz Medijske strategije Republike Srbije bilo izbačeno više elemenata koji bi garantovali nezavisno informisanje na manjinskim jezicima i nepartijsko kadrovanje u medijskim ustanovama. Među izbačenim elementima bio je i tripartitni Upravni odbor sastavljen od – tri predstavnika nacionalnog saveta, tri iz kolektiva i tri stručnjaka iz šire zajednice.
Na pisanju Internog etičkog medijskog kodeksa radili su predstavnici Novinsko-izdavačke ustanove „Ruske slovo“ (glavni i odgovorni urednik Ivan Sabadoš i direktor Boris Varga) i Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine (dalje u tekstu Nacionalnog saveta Rusina), odnosno njihovog Odbora za informisanje (predsednik Odbora Jakim Vinaji i tehnički sekretar Tanja Arva Plančak), uz posredovanje Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji (OEBS) (eksperti Žužana Serenčeš i Nedim Sejdinović), a potpisan je u decembru 2019. godine.
Konstitutovanje institucije kodeksa
Kodeks je objavljen na rusinskom i srpskom jeziku, a uz podršku OEBS-a preveden i na engleski jezik. Na sajtu ustanove „Ruske slovo“ postoji posebna sekcija o Kodeksu sa instrukcijama na srpskom i rusinskom. ). U aprilu 2021. završeno je imenovanje predstavnika u četvoročlano Nadzorno telo, te je u njemu od strane NIU „Ruske slovo“ imenovan direktor te ustanove Boris Varga, od strane Nacionalnog saveta Rusina, odnosno Odbora za informisanje predsednik tog odbora Jakim Vinaji. Od strane strukovnih novinarskih udruženja – Novinarske asocijacije Rusina nova predsednica te organizacije Irina Kovačević, a od strane Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) imenovan je njihov izvršni direktor i advokat Veljko Milić.
Kodeksom je predviđeno da žalbe mogu da podnesu pojedinci, organizacije ili institucije koji smatraju da su oštećeni zbog nepoštovanja osnovnih principa samoregulacije. Sa konstituisanjem Nadzornog tela se kasnilo (više od pola godine) iz dva razloga, zbog objektivnih okolnosti pandemije i zbog razloga što je bivša predsednica Novinarske asocijacije Rusina Martica Tamaš aktivna članica vladajuće Srpske napredne stranke i (u jednom periodu) funkcionerka u Skupštini opštini Vrbas, pa se čekalo sa izborom novog predsednika.
Nadzorno telo je konstatovalo da u periodu od početka primene, 1. januara 2020. godine do 20. avgusta 2021. godine, nije bilo podnetih pismenih žalbi zbog kršenja osnovnih principa i načela usvojenog samoregulatorskog Kodeksa. Kada je u pitanju poštovanje Kodeksa od strane NIU „Ruske slovo” i Nacionalnog saveta Rusina, budući da Statut NIU „Ruske slovo” predviđa da tri člana Upravnog odbora (UO) te Ustanove iz reda zaposlenih predlaže direktor NIU „Ruske slovo” (dok šest imenuje Nacionalni savet Rusina), u skladu sa članom 3. Kodeksa, u NIU „Ruske slovo“ je od 20. do 22. aprila 2021. godine održana elektronska sednica kao ustanovljena praksa obaveznog konsultovanja zaposlenih o kandidatima za ove funkcije. Zaposleni u NIU „Ruske slovo” su se izjasnili o podršci kandidatima za tri člana UO iz te Ustanove, a to su Tatjana Ćulum, Blažena Homa Cvetković i Mikola M. Cap. Nadzorno telo je konstatovalo da je Nacionalni savet Rusina na sednici održanoj 28. maja 2021. godine ispoštovao osnovne principe i načela Kodeksa i potvrdio kandidature pomenuta tri člana UO NIU „Ruske slovo” čije kandidature su prethodno podržali zaposleni (odnosno predlog direktora NIU „Ruske slovo”).
Kriza kvoruma
U Skladu sa Kodeksom, 26. avgusta 2021. anketiran je kolektiv NIU „Ruske slovo“ u vezi sa mišljenjem za novog glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Ruske slovo“. Većinu, osam glasova, dobio je dosadašnji glodur Ivan Sabadoš, dok je Olena Plančak Sakač urednica rubrike Kultura i zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Ruske slovo“ dobila sedam glasova (učestvovalo je 16 članova redakcije od 22, jedan listić bio je nevažeći).
UO NIU „Ruske slovo“ 28. septembra 2021. izabrao je Olenu Plančak Sakač za glavnu i odgovornu urednicu nedeljnika „Ruske slovo“ sa pet glasova podrške. Četiri glasa je dobio Ivan Sabadoš.
Olenu Plančak Sakač izabrao je novi sastav UO (imenovan 28. maja 2021, koje je dve trećine članova imenovao Nacionalni savet Rusina), a koji predvodi lista pod kontrolom Srpske napredne stranke. Predsednik Nacionalnog saveta Rusina je Borislav Sakač, inače suprug novoizabrane glavne i odgovorne urednice.
Sud časti NDNV-a je 30. septembra 2021. izdao saopštenje, u kome je konstatovano da je izborom nove glavne i odgovorne urednice prekršena tačka 6, poglavlja III Kodeksa novinara Srbije koja se odnosi na sukob interesa, naglašavajući da izbor urednika čiji se bliski članovi porodice bave politikom ili su javni funkcioneri može prouzrokovati stvaran ili prividan sukob interesa. Takođe je konstatovano da je UO NIU „Ruske slovo“ izabrao glavnu i odgovornu urednicu uprkos stavu redakcije.
Predsednik Odbora za informisanje Nacionalnog saveta Rusina Jakim Vinaji inicirao je sastanak tog tela, s ciljem da se izda Saopštenje povodom izbora glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Ruske slovo“. Međutim, na elektronskoj sednici (održanoj 2. oktobra 2021) od devet članova Odbora za informisanje glasalo je i podržalo taj predlog svega četiri, čime nije zadovoljen kvorum (od najmanje pet članova), tako da nije donesena odluka o izdavanju Saopštenja.
Rezultati primene kodeksa
Interni etički medijski kodeks je kompleksna institucija samoregulacije manjinskog medija, kome je osnivač nacionalni savet, i skoro dve godine od njegovog usvajanja, razni su rezultati njegove primene u NIU „Ruske slovo“. Generalni je zaključak da većina mehanizama samoregulacije daju rezultate, ali takođe je činjenica da Kodeks ne rešava ključno pitanje autonomije manjinskih medija – kadrovske politike.
Na osnovu iskustva primene Kodeksa, izdvojamo četiri njegove pozitivne praktične funkcije: 1) Definisani su status i obaveze nedeljnika „Ruske slovo“ i dnevne informativne agencije „Rutenpres“ (koja funkcioniše unutar NIU „Ruske slovo“) kao javnih pisanih (štampanih i onlajn) servisa na jezicima nacionalnih zajednica, u ovom slučaju na rusinskom jeziku, a kojima je Nacionalni savet Rusina osnivač; 2) Usvojena su pravila praćenja izbora, a posebno izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, koji se ranije u „Ruskom slovu“ nisu tretirali kao svi drugi izbori koji organizuje Republička izborna komisija Republike Srbije (RIK); 3) Regulisan je profesionalni odnos, tj. uređeni su odnosi između medija „Ruskog slova“ i njihovog osnivača Nacionalnog saveta Rusina; 4) Stvoreno je četvoročlano Nadzorno telo koje komunicira sa javnošću i otvoreno je za žalbe u vezi profesionalnog izveštavanja i medijske etike.
Kadrovska politika je samo delimično sprovedena u praksi, a ključna je za sve slične medijske ustanove. Na studiji slučaja NIU „Ruske slovo“ različita su dva eklatantna primera: 1) Pozitivni – Nacionalni savet Rusina i direktor NIU „Ruske slovo“ su usvojili sugestije kolektiva „Ruske slovo“ kod izbora za tri člana UO, i 2) Negativni – Kod izbora glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Ruske slovo“ UO u dve tačke nije poštovao potpisani Kodeks. I to: a) Nije poštovao sugestiju kolektiva za glavnog i odgovornog urednika i b) Nije poštovao sukob interesa definisan i Kodeksom novinara Srbije.
Kada je reč o Internom etičkom medijskom kodeksu kao modelu, koji može da bude primenjen i na medije drugih manjinskih zajednica u Srbiji kojima su osnivači nacionalni saveti, interesovanje za taj Kodeks počelo je odmah nakon njegovog predstavljanja u septembru 2019. godine.
Paralelno sa pripremom onlajn-konferencije „Javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina u svetlu sprovođenja Medijske strategije“ (pripremane od januara, održane 6. oktobra 2021), tekle su pripreme pisanja i usvajanja Kodeksa kod više manjinskih zajednica. Kao rezultat, do kraja septembra 2021. tri medija na jezicima nacionalnih zajednica su izradila Interni etički medijski kodeks, a to su: na rusinskom „Ruske slovo“, ukrajinskom „Ridne slovo“ i crnogorskom jeziku „Vijest“. Svoje interesovanje ili u pregovorima za izradu Kodeksa su još mediji na: hrvatskom, slovačkom i makedonskom jeziku.
Komentar, zaključak i preporuka
Uz problem u primeni, Interni etički medijski kodeks ima u sebi mehanizme koji iz samoregulacije i kadrovske autonomije lako prerastaju u sredstvo unutrašnjeg pritiska kolektiva NIU „Ruske slovo“ na rukovodstvo ustanove, pa i na uređivačku politiku glavnog i odgovornog urednika. Taj paradoks je upravo u ključnom delu Kodeksa koji se tiče kadrovske politike. Svojevrsna primena direktne demokratije i anketno glasanje pokazali su u praksi izbora glavnog i odgovornog urednika da sam kolektiv velikim delom ne razume sukob interesa iz Kodeksa, ali i da ne postoji veliko interesovanje da se to pravo ostvari, jer za glodura nije glasala trećina redakcije. Odgovornost za nedostatak informisanja o Kodeksu i svesti o važnosti etike i slobode govora leži velikim delom i na samom rukovodstvu ustanove, jer najverovatnije nije dovoljno uloženo napora da se zaposlene edukuje o značaju i upotrebi samoregulacije.
Drugi i sličan problem je u osnivaču – Nacionalnom savetu Rusina. Odbor za informisanje, sastavljen od novinara, nije mogao čak ni da ostvari kvorum kako bi izdao saopštenje povodom izbora glavnog i odgovornog urednika lista „Ruske slovo“. Između ostalog, to može da govori o nerazumevanju važnosti etike, političkoj kalkulaciji ili pak nezainteresovanosti za problem koji je nastao u obavezi prema Kodeksu. Kada je o obavezama reč, potpisivanjem Internog etičkog medijskog kodeksa, Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine je nakon glasanja UO protiv volje kolektiva trebalo da raspusti isti i izabere novi sastav UO. Nacionalni savet Rusina time je pokazao da nije spreman da ispuni obaveze iz Kodeksa koje je sam potpisao.
Pored svih nedostataka, preporučuje se model Internog etičkog medijskog kodeksa, koji je kompleksan i funkcionalan u većini oblasti koje pokriva ta samoregulacija, a to je definisanje statusa medija (kao manjinskih javnih servisa), profesionalnog regulisanja odnosa sa osnivačem i uspostavljanje javnog žalbenog tela. Međutim, Kodeks se pokazao kao manje delotvoran u ključnom pitanju nezavisnosti vođenja kadrovske politike manjinskih medija.
Problem dominantnog uticaja nacionalnih saveta (i političkih stranaka) na kadrovsku politiku manjinskih medija ugrožava njihovu samostalnost, profesionalnost i nezavisnu uređivačku politiku, stoga se uz primenu Internog etičkog medijskog kodeksa predlaže obnavljanje inicijative uvođenja modela tripartitnog UO (iz izvorne Medijske strategije 2019), u kome bi po tri člana predlagali nacionalni savet, kolektiv i šira stručna zajednica.
(Autor je od 2018. godine direktor Novinsko-izdavačke ustanove “Ruske slovo”. Tekst je osnova izveštaja autora za potrebe onlajn konferencije „Javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina u svetlu sprovođenja Medijske strategije“, održane 6. oktobra 2021. u organizaciji OEBS-a).
IZVOR: Voice