Od non-stop obožavanja Vučića, širenja laži, obračuna, straha i ogoljene propagande u korist interesnih grupa koje ih finansiraju i kontrolišu, urednici televizija sa nacionalnom frekvencijom, izgleda, ne stižu da se podsete zakona, novinarskih standarda i etičkog kodeksa, niti pokazuju da ih to i najmanje zanima. A i što bi, kad se na sve to previše ne osvrće ni REM, kome je to posao?
„Ja sam, Dejane, razmišljala, na primer, muškarac koji preleži koronu ili se vakciniše i posle ima seksualne odnose kroz godine koje slede sa svojom ženom ili sa novom izabranicom, svejedno, kakvo će biti to dete? To je mnogo interesantna tema, ja sam sinoć… Razmišljam koliko je to važno pitanje, kako će se korona odraziti na obdukciju.“ (?!)
Ovo je samo jedan citat iz širokog opusa etički, novinarski, pa i smisleno problematičnih izjava voditeljke emisije „Dobro jutro“ Jovane Jeremić. Ovaj program se emituje na Televiziji Hepi, koja ima nacionalnu frekvenciju i zbog toga i odgovornost za poštovanje etičkih i profesionalnih načela profesije kojom se njeni novinari bave.
Jovana Jeremić je tog januarskog jutra ugostila vidovnjake i tokom razgovora prekršila i Kodeks novinara Srbije i Zakon o elektronskim medijima i Pravilnik o zaštiti ljudskih prava Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Regulator je primetio ove prekršaje, pokrenuo postupak protiv TV Hepi, a članovi Saveta REM-a izrekli su zbog toga „srećnoj televiziji“ meru upozorenja.
Služba za monitoring Regulatora ocenila je da je voditeljka neprofesionalno vodila program, kao i desetak dana kasnije, takođe u emisiji „Dobro jutro“, kada su na neprikladan način astrolozi govorili o seksualnom zlostavljanju polaznica glumačke škole Miroslava Aleksića.
Služba je tada donela zaključak da su prekršeni zakoni i pravilnici, da je program vođen neprofesionalno i da je došlo do povrede pretpostavke nevinosti, koju je novinar prema Kodeksu novinara dužan da poštuje.
Na komercijalnim televizijama skoro svakodnevno se krše profesionalne norme. Novinari se u formi novinarskog izražavanja bave propagandom u korist političara na vlasti, što je takođe zabranjeno Kodeksom novinara.
Jasno je da bez profesionalnog novinarstva nema etičkog novinarstva. Pitanje je da li na nacionalnim televizijama uopšte znaju šta piše u Kodeksu novinara Srbije, koji su pre 15 godina napisali Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i koji zabranjuje senzacionalizam i propagandu. Ne izgleda tako, jer se na nacionalnim televizijama svaki dan šire propaganda, laži, promoviše se nasilje, obračunava sa neistomišljenicima…
REM zbog toga retko reaguje, a i kada reaguje, kazne su tako blage da nikog posebno ne uzbuđuju niti imaju bilo kakav uticaj na promenu ponašanja – program komercijalnih televizija je iz godine u godinu sve brutalniji, dok je propaganda na svim nacionalnim frekvencijama očigledna i onima koji nisu savladali nijednu lekciju o medijskoj pismenosti.
Kako se to radi u Evropi
Iskustva evropskih televizija pokazuju da od nametanja profesionalnih obaveza mnogo veći efekat ima dobrovoljno iskazano opredeljenje medija da će poštovati principe propisane novinarskim etičkim kodeksom, odnosno kroz samoregulaciju.
Samoregulatorni medijski mehanizmi su dosta razvijeni u televizijskom svetu – od samoregulatornih tela, saveta za štampu, čija pravila obuhvataju i elektronske medije, preko internih medijskih kodeksa i tela za reagovanja po pritužbama javnosti, sve do zaštitnika gledalaca i slušalaca (ombudsmana).
Oni postoje u mnogim evropskim javnim medijskim servisima i na velikim privatnim televizijama. Evropska unija ih već dugo razvija i promovišu se kao pravila koja dopunjavaju zakonske odredbe.
Kako se navodi u studiji „Evropska praksa koregulacije u medijima“, koja je za REM napisana 2017. godine, samoregulacija i koregulacija se tradicionalno sprovode u tri oblasti:
– ZAŠTITA MALOLETNIKA, kao što je sistem Kijkvijzer koji u Holandiji sprovodi Holandski institut za klasifikaciju audio-vizuelnih medija – NICAM, na koji je povezano više od 2.200 kompanija i organizacija;
– ZAŠTITA POTROŠAČA, kao što je Kodeks o oglašavanju (CAP) koji u Velikoj Britaniji primenjuje Upravni odbor za oglašavanje (ASA), u skladu sa koregulatornim ugovorom sa regulatornim telom za emitovanje programa Ofcom;
– NOVINARSKA ETIKA, u kojoj se samoregulacija obično primenjuje u obliku onoga što se obično naziva Savet za štampu ili Komisija (ili samo jedna osoba, kao što je ombudsman), kao što je belgijsko Veće za novinarsku etiku (Conseil de déontologie journalistique – CDJ) koje je zaduženo da prati da li svi mediji poštuju kodeks novinarske etike koji su usvojili.
Najstarija nacionalna radio-difuzna stanica na svetu, britanska korporacija za emitovanje radijskog i televizijskog programa BBC, ima čitav niz internih smernica za etičko izveštavanje.
One regulišu različite oblasti svakodnevnog novinarskog rada: tačnost izveštavanja, nepristrasnost i pluralizam mišljenja, pravičnost, navođenje izvora, privatnost i javni interes, osetljive i uvredljive sadržaje, izveštavanje o kriminalu, deci, ratu, teroru ili tokom vanrednih stanja, a uključuju i pravila koja se tiču uređivačkog integriteta i nezavisnosti.
Šta će javnom servisu interne etičke smernice za izveštavanje?
U Srbiji samoregulacija medija uključuje donošenje profesionalnih kodeksa i rad Saveta za štampu.
UNS i NUNS su u oktobru 2006. doneli zajednički Kodeks novinara Srbije, Savet za štampu osnovan je 2009. godine, dok samo malobrojni mediji, kao što su BIRN, TV N1, RTV, imaju ili su u nekom periodu rada imali interne, redakcijske etičke kodekse.
Iako predstavlja moćno sredstvo kojim se osigurava rad medija u skladu sa najvišim profesionalnim standardima, samoregulacija je u Srbiji potpuno zanemarena, objašnjava za Cenzolovku Maja Divac, ekspertkinja za medijsku regulativu.
Ona misli da uredništva tek ponekih medija razumeju značaj samoregulacije i primenjuju neki od tih mehanizama.
„Kada bi javni medijski servisi i komercijalni elektronski mediji u Srbiji imali razvijene samoregulatorne mehanizme, nikada ne bismo došli u situaciju u kojoj smo danas – da se medijska scena pretvori u propagandnu aktivnost i polje za dezinformisanje javnosti“, kaže Divac.
Kada su samoregulatorni mehanizmi u medijima razvijeni, oni predstavljaju branu od zloupotrebe medija i garanciju da će medij raditi u najboljem interesu javnosti, zaključuje naša sagovornica.
Jedan od malobrojnih medija koji imaju svoje interne smernice jeste Televizija N1.
Prema rečima Igora Božića, direktora te televizije, N1 se drži najviših profesionalnih standarda prilikom izveštavanja, postavljenih u relevantnim međunarodnim i lokalnim dokumentima u zemljama u kojima posluju.
Osim Kodeksa novinara, kaže Božić, pridržavaju se i pravila koja važe u Evropskoj uniji, kao i internih uređivačkih smernica, po uzoru na velike svetske medije.
„Na primer, kada je reč o izveštavanjima o ranjivim kategorijama, izveštavanjima o područjima pogođenim katastrofama. To su uglavnom etičke preporuke, ali, bez obzira na to što nisu kodifikovane, služe kao smernice kojih se držimo. Pridržavamo se visokih evropskih standarda i s obzirom na to da smo registrovani u Luksemburgu, poštujemo pravila tog regulatora, koji monitoriše naš program“, navodi Božić.
Nova medijska kuća Euronews Srbija takođe se oslanja na etičke principe iz tri izvora.
„Najvažniji je onaj na koji nas obavezuje franšiza sa Euronews Lyon. Oni imaju svoj ‘producers guidelines’ – priručnik koji smo preveli na srpski i dostupan je na ‘klaudu’ naše firme svim novinarima“, objašnjava za Cenzolovku Bojan Brkić, glavni urednik Euronews Srbija.
Za zaposlene u toj medijskoj kući važe i smernice Kodeksa novinara Srbije, kao i kodeksa Međunarodnog udruženja novinara.
A RTS?
Za razliku od komercijalnih medija, javni servis, s obzirom na to da se finansira novcem poreskih obaveznika, ima dodatnu odgovornost da izveštava na objektivan način, u skladu sa najvišim moralnim standardima, zbog čega bi trebalo da sa posebnom pažnjom pravi emisije koje emituje.
I pored toga, prema informacijama naših sagovornika koji su radili ili rade u ovoj medijskoj kući, ali i saznanjima NUNS-a, RTS nema posebne interne etičke smernice niti kodeks za izveštavanje. Ove informacije pokušali smo da proverimo kod PR službe RTS-a, ali odgovor nismo dobili.
Iako se REM vrlo retko bavi RTS-om, javni servis je daleko od toga da bude prepoznat po objektivnom izveštavanju koje poštuje najviše profesionalne i etičke standarde.
U februaru je Služba za nadzor i analizu programa REM-a, recimo, ocenila da su u Dnevniku RTS-a izneti uznemiravajući detalji o pronalasku tela za koje se sumnjalo da je telo maloletnika iz Pančeva, nestalog dan ranije.
O tragičnom događaju pogrešno su izvestile i druge televizije, ali ni protiv njih, kao ni protiv RTS-a, Regulator nije pokrenuo postupak. Služba REM-a je zaključila da je u odnosu na ostale elektronske medije, RTS u tom slučaju izvestio bez senzacionalizma, ali ipak prekršivši pravila koja se tiču emitovanja sadržaja koji se odnose na samoubistvo i slične tragične događaje.
Javni servis ima dodatnu obavezu da, izveštavajući o takvim temama, ne samo poštuje pravila već i da se strogo drži etičkih standarda.
Šta sprečava novinare i urednike elektronskih medija da poštuju Kodeks?
Osim što stidljivo koriste samoregulaciju, novinari često ne vode računa ni o poštovanju krovnog dokumenta svoje profesije – Kodeksa novinara Srbije.
Da li je postojeći Kodeks novinara uopšte prilagođen televizijama i radio-stanicama?
Prema mišljenju Tamare Filipović, generalne sekretarke NUNS-a, postojeća „biblija za novinare“ dovoljna je smernica za sve one koji rade na svim mogućim platformama za emitovanje sadržaja, pa i za elektronske medije.
„Pored etičkog kodeksa novinara, za elektronske emitere postoji Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga. Ovaj podzakonski akt se vrlo dobro nadopunjuje na specifičnosti izveštavanja elektronskih emitera. Oni koji žele da se pridržavaju profesionalnih standarda imaju sasvim dovoljno elemenata da to i urade. S druge strane, određeni mediji opredeljeni su da svoju uređivačku politiku ne kroje u interesu javnosti, već u interesu određenih interesnih grupa“, ocenjuje Filipović.
Bojan Brkić pak smatra da bi bilo dobro da postoji etički kodeks za elektronske medije u Srbiji, kao i samoregulatorno telo koje bi ga sačinilo, nadziralo i primenjivalo, i da to, kako kaže, misli i većina urednika u redakciji Euronews Srbija.
Njegovo mišljenje ne deli Igor Božić, koji kaže da su posebna pravila za elektronske medije u Srbiji regulisana dokumentima REM-a, ali da je to telo pod političkim uticajem od osnivanja.
Poslednjih nekoliko godina članovi Saveta, kako kaže, i ne pokušavaju da sakriju svoje političke afinitete na osnovu kojih i donose odluke, i dodaje da uspostavljanje novih tela i novih dokumenata nije potrebno jer suština nije u tome da se umnožavaju tela koja prate poštovanje zakonskih ili etičkih pravila, nego u obezbeđivanju da se ta pravila poštuju.
REM bi trebalo i da podstiče samoregulaciju medija, a da li to radi (i zašto ne) nismo saznali, jer Olivera Zekić, predsednica Saveta REM-a, i pored obećanja da će odgovoriti na naša pitanja, to ipak nije učinila.
SAVET ZA ŠTAMPU UNAPREDITI U SAVET ZA MEDIJE
U studiji iz 2017. godine Maja Divac daje preporuke za samoregulaciju koje su aktuelne i danas:
– Raditi na jačanju samoregulacije donošenjem internih profesionalnih i etičkih kodeksa – kako u komercijalnim medijima tako i u javnim servisima;
– Doneti preporuke redakcijama za usvajanje internih samoregulatornih kodeksa koji će imati formu aneksa ugovora o radu i koje će svi medijski radnici biti dužni da poštuju, dok će njihovo kršenje povlačiti određene konsekvence;
– Raditi na promociji principa koregulacije kao regulatornog modela. On se u Srbiji ne praktikuje, ali je prihvaćen u evropskoj medijskoj regulativi. Kombinuje elemente samoregulacije i regulative koju donosi zakonodavac;
– Razmisliti o unapređenju Saveta za štampu u Savet za medije, osposobljen i za nadzor sadržaja koje objavljuju televizijske i radio stanice.
IZVOR: Cenzolovka